30. 12. 2013.

Razglednica iz vasione nad mojom terasom 2013.

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 2013.
Oprema: Canon A550 / SX230HS CHDK i fotostativ

Zimski solsticij ili zimska kratkodnevica, koji se odigrao pre nekoliko dana, južno od polutara označio je početak leta, a severno od njega početak zime, no takođe bio je to znak da je još jedna astronomska godina na samom izmaku i da je došlo vreme za već tradicionalnu rekapitulaciju onoga što sam tokom nje uspeo da zabeležim sa moje terase, jedne male i meni vrlo drage lagune u nepreglednom beskraju kosmičkog okeana

Sam početak sada već skoro bivše 2013. je barem što se vremenskih uslova tiče koliko toliko obećavao, a uprkos zaista gustoj magli, gotovo pun Mesec koji se s vremena na vreme probijao kroz nju jednostavno nije mogao proći neopažen. Tog prohladnog 2. januara u ranim jutarnjim časovima po srednje evropskom vremenu moja prva fotka ugledala je svetlost noći

2-1-2013 02:33 +1UTC Canon A550 ISO200 F5.5 13sek.

A da mi je neko rekao da ću naredni snimak na rođenoj terasi načiniti tek gotovo pet meseci kasnije, svakako da bih pomislio da se zasigurno šali, no specifičan splet okolnosti, a naročito neobično loši vremenski uslovi učinili su da upravo tako i bude. Elem, maj je uveliko trajao, kada mi je igrom slučaja pred objektivom ponovo ispozirala "Luna", ovoga puta ona je bila tek nedelju dana stara, što će reći u svojoj prvoj četvrti

18-5-2013 19:52 +2UTC Canon A550 ISO100 F6.9 1/30 sec.

U vazduhu se već osećao miris leta, kada sam po prvi put u 2013. uspeo da zabeležim prelet Međunarodne svemirske stanice povrh moje terase. Imajući u vidu da je njoj za jednu orbitu oko naše planete potrebno 90-ak minuta, te da je od početka godine proteklo 170 dana, bila je to približno njena 2720. orbita, koliko joj je otprilike i preostalo da izvrti do kraja godine. Mesec, koji je te večeri tukao iz svih raspoloživih sredstava nalazio se dosta nisko na nebu, ali je nekako opet uspeo da se probije kroz gusto olistale krošnje

19-6-2013 22:05 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20sek.


A prvoga dana leta i najkraće noći u 2013. nad mojom terasom došlo je do manjeg "incidenta" kada je jedan od komunikacionih satelita Iridium 40 baš u trenutku bljeska, prouzrokovanog reflektovanom Sunčevom svetlošču sa jedne od njegovih antena, prošišao kroz sazvežđe Zmijonoše (Ophiuchus) i tom prilikom nonšalantno "pregazio" zvezdu 67-Oph

21-6-2013 00:59 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20 sek.
Avgust je pored odlaska na godišnji odmor bilo i idealno vreme za lov na takozvana sazvežđa letnjeg neba, a na čipu mog fotoaparata svoje potpise u trajanju od po tri minuta ostavili su Orao (Aquila) i Delfin (Delphinus)

Sazvežđe Orla 3-8-2013 Canon A550 ISO200 F5.7 180sek.

Sazvežđe Delfina 3-8-2013 Canon A550 ISO200 F5.7 180sek.

Evo i kraćeg "time-lapse" snimka koji pokriva period od oko 2 sata i prikazuje prethodno spomenuta sazvežđa u tranzitu na nebu iznad moje terase, a iskoristio bih i priliku da podsetim kako je za ovaj interesantan efekat zaslužna isključivo rotacija planete na kojoj sam se zatekao te večeri, a vrlo verovatno i vi :)

9-8-2013 Canon A550

2013. je barem iz moje perspektive očigledno bila neobično burna za sazvežđe Zmijonoše, jer nakon akcidenta sa satelitom Iridium 40 početkom leta ono je krajem avgusta bilo već poprište sledećeg. Ovoga puta, Medjunarodna svemirska stanica koja je naletala iz pravca severozapada ka jugoistoku i to brzinom od oko 30.000 km/h sve sa šestoro astronauta koji su u tom trentuku boravili na njoj, presekla je već "načetog" Zmijonošu na pola

22-8-2013 20:51 +2UTC Canon A550 ISO400 F2.6 3x15sek. kompozit
Planeta Uran koja se bližila opoziciji, bila je moja sledeća meta, a uprkos njenoj udaljenosti od gotovo 3 milijarde kilometara u tom trenutku i sjaju koji je bio na ivici vizuelne uočljivosti (oko 6. magnitude) ipak je nekako uspela da se registruje na fotografiji. Interesantno je spomenuti da Uran zapravo uopšte i ne sija, sva svetlost koja dopire od njega je ništa drugo no reflektovana Sunčeva svetlost kojoj je, uzgred budi rečeno, bilo potrebno blizu dva ipo sata kako bi se uopšte "dovukla" do moje terase

1-9-2013 02:33 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20 sek.

Pun Mesec najbliži jesenjoj ravnodnevici, poznat i kao "Žetveni Mesec" (Harvest Moon) je 2013. na mene ostavio zaista poseban utisak. Optički fenomen poznat kao "Lunarna korona" koji nastaje difrakcijom svetlosti kroz sitne kapljice vode ili kristale leda i koji zapravo nije ni toliko redak, sticajem okolnosti izgledao je pa najblaže rečeno fantastično!

19-9-2013 00:37 +2UTC Canon A550 ISO100 F2.6 6sek.

Posebno spektakularan bio je vatromet boja koji su kreirali užurbani oblaci prelazeći preko Žetvenog Meseca, a što se delimično i da naslutiti iz na žalost samo šest uzastopnih fotografija koje sam tada uspeo zabeležiti

19-9-2013 Canon A550

A kada se sa jugoistoka iznad zgrada počelo ukazivati sazvežđe Lovca (Orion) i njegovi upečatljivi mač i opasač, nije bilo potrebe konsultovati bilo kakav kalendar, bilo je posve jasno da se još jedna godina lagano bližila svome kraju i da je zima već skoro pred vratima

8-11-2013 01:17 +1UTC Canon A550 ISO400 F4 15sek.
Kraj 2013. bio je takođe i idealno vreme za druženje sa našom "komšinicom" planetom Venerom, koja se nalazila visoko na zapadu u suton i koja je 5. decembra dosegla svoj najviši sjaj. Možda začuđujuće, ali u tom trenutku Sunce je osvetljavalo tek oko 25% površine njenog planetarnog diska, no Venerina relativno mala udaljenost od nas te visoko reflektivni atmosferski omotač sastavljen dominantno od gustih oblaka sumpor dioksida čine je, pored Meseca i Sunca, ubedljivo najsjajnijim nebeskim objektom

3-12-2013 16:35 +1UTC Canon SX230HS 70mm F5.9 ISO200 1sek.
Digitalni "idiot" fotoaparati iz takozvane "Superzoom" klase sasvim sigurno postaju sve upotrebljiviji čak kada je u pitanju i tradicionalno vrlo zahtevna astrofotografija. Evo na primer kako je ispao naš verni pratioc Mesec koji je bio udaljen nekih 400.000 kilometara od objektiva jednoga od njih sredinom decembra

10-12-2013 17:00 +1UTC Canon SX230 70mm F5.9 ISO100 1/100sek.

A kako je 2013. i započela po svemu sudeći tako će se i završiti, vremenski uslovi i pun Mesec bili su poput verne kopije onoga sto sam već doživeo 2. februara pre nešto manje od godinu dana, a kuriozitet je da je ovaj poslednji pun Mesec u sezoni ujedno bio najudaljeniji i vizuelno najmanji, što se gledano golim okom i ne bi baš dalo reći

16-12-2013 23:40 +1UTC Canon SX230 44mm F5.6 ISO100 3.2sek.

Na samom kraju retrospektive najinteresantnijih astronomskih dešavanja koja su se odigrala nad mojom terasom u 2013., u ime amaterskog astronomskog društva "Tycho Brahe" iz Beograda poželeo bih vam srećnu Novu 2014. godinu, neka vas prate dobro zdravlje i raspoloženje i naravno vedro nebo! :)

9. 10. 2013.

"Bele noći" uoči jesenje ravnodnevice u rudničkom kraju

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 20.9.2013.
Oprema: Standardna

Nekih 48 sati pre zvaničnog početka jeseni na severnoj, a proleća na južnoj zemljinoj hemisferi, na našu zaista veliku radost ponovo smo bili u prilici da se okupimo u dobro nam znanom zaseoku na obroncima planine Rudnik u prelepom kraju kojemu se uvek vrlo rado vraćamo. Urbanu vrevu grada, koja se obzirom da je došao još jedan petak ubrzano spremala da eskalira, napustili smo nešto kasnije no što je planirano, tako da nas je noć uhvatila još za puta, a kako je vreme odmicalo naši pogledi sve češće bili su uprti ka ozvezdanom nebu što se sa svakom novom krivinom neprestano menjalo pred nama...
Iako smo bili svesni da će nam Mesec koji se stidljivo promaljao baš iza Avalskog tornja kada smo krenuli i koji je pre samo dva dana bio pun značajno pomrsiti račune, kada smo konačno prstigli na odredište i izašli napolje u mrak imali smo šta da vidimo i u to u bukvalnom smislu. Čitav kraj bio je u potpunosti obasjan pepeljasto belom svetlošću koja je nesumljivo dopirala iz pravca Meseca, a noćno nebo je na našu ne skrivenu žalost gotovo u celosti izgledalo kao da je isprano u varikini :|
No ni ta činjenica svakako nije bila dovoljan razlog da nas pokoleba, raspakujemo se ekspresno, astronomsku opremu i prateće rekvizite montiramo kraj zemljanog puta kojime smo pristigli i "po službenoj dužnosti" odmah dokumentujemo prvo osumnjičenog u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju

Anfas foto-portret 97% punog Meseca u primarnom fokusu (crop)

Nakon zaslepljujućeg Meseca, kada smo povratili čulo vida, što vizuelno što dvogledom maltene u agoniji šaramo nebom u potrazi za nečime smislenim u šta bi eventualno mogli uperiti teleskop, a prvi objekat koji privlači našu pažnju i koji se zapravo mogao razabrati i golim okom bio je naš stari znanac i bez ikakve sumnje najpopularnije otvoreno zvezdano jato, u drevnom Vavilonu pre više od 3.000 godina poznato kao MUL.MUL, u našem narodu pod imenom Vlašići, a širom sveta kao Plejade ili "7 sestrica". Prve probne fotke nisu obećavale ništa dobro jer i na najnižim ISO vrednostima koje smo koristili činilo se kao da će se "7 sestrica" svakoga trena izgubiti u plavetnilu nazovi noćnog neba

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
Videvši rezultate odlučili smo da ne gubimo vreme na ovom objektu, što će se kasnije ispostaviti da smo možda i trebali, već se odmah usredsređujemo na sledeći kojega smo do tada u više navrata bili u prilici da zabeležimo, ali nikada pod ovakvim uslovima. SIPA.ZI.AN.NA (Odani nebeski pastir) iz spisa drevnih vavilonskih astronoma nama poznatiji kao sazvežđe Lovca ili Orion nalazio se nešto dalje od Plejada u odnosu na Mesec i već se na oko videlo da je nebo u njegovoj okolini bilo za nijansu povoljnije. Naša meta u ovom prominentnom sazvežđu bila je čuvena "Velika maglina" (M42), no pored nje ideja nam je bila da po prvi put pokušamo da u kadar uglavimo i ne tako lako uočljivu refleksionu maglinu "Čovek u trku" (Sharpless 279). Nakon 35 minuta, koliko je bilo potrebno za snimanje 70 ekspozicija od po 30 sekundi, ponovo na brzinu pregledamo rezultate koji ni ovoga puta nisu nešto obećavali, ali našu nadu ipak je podgrejao "Čovek u trku" koji se stidljivo počeo ukazivati

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
A kada smo prikupljene eskpozicije sa neba u RAW formatu naknadno procesirali u specijalizovanom softveru za takozvano stakiranje astronomske fotografije (DeepSkyStacker), koji posebnim algoritmima nastoji da ukloni što više artefakata nastalih pri procesu snimanja, te tako dobijeni sirovi materijal obradili u popularnim programima za manipulaciju digitalnom fotografijom, rezultat nam je po ko zna koji put navukao osmehe na lica. Takođe, imajući u vidu vanredne uslove u kojima je ova fotka nastala, bili smo donekle iznenađeni količinom detalja koji su se na njoj uspeli registrovati

"Čovek u trku" (Sharpless 279) i Velika maglina u Lovcu (M42)
7x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Paradoksalno, ali kako se zora bližila nebo je postajalo sve tamnije, prvo osumnjičeni u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju lagano se spremao za svoj cele večeri pripremani beg iza zapadnog horizonta. Bilo je oko pola četiri izjutra, a sa severozapada su počeli da se navlače oblaci koji su nagoveštavali da ćemo uz nešto sreće možda imati vremena za još jedan objekat. Nismo se mnogo premišljali, jer su se u neposrednoj blizini Velike magline u Lovcu nalazila dva objekata koja takođe do tada nikada nismo pokušali zabeležiti iako ih je neobično lako pronaći jer su smešteni tik uz vrlo sjajnog plavog supergiganta zvezdu Alnitak, prvu sa leva u takozvanom Lovčevom opasaču. Evo kako su "izgledale" emisiona "Plamen" maglina (NGC 2024) i tamna maglina "Glava konja" (Barnard 33) na jednoj od ekspozicija, a na kojoj smo igrom slučaja zabeležili i jedan satelit, naknadno identifikovan kao telo rakete Ariane 40 koje još od lansiranja 17. jula 1991. besmisleno tumara orbitom na nekih 800 kilometara iznad naših glava

Primarni fokus ISO1600 30sek. JPG
Kao što se može i videti na izvornoj fotografiji u JPG formatu ovoga puta gotovo da nije bilo detalja koji bi ukazivali da se na njoj možda kriju dva odista spektakularna objekta takozvanog dubokog neba. No ipak u ovome slučaju nakon dosta muke sa zaista nezgodnom i nategnutom obradom ponovo se pokazalo od kolikog je značaja bilo snimanje takozvanih digitalnih negativa u RAW formatu i stakiranje istih u nezaobilaznom DeepSkyStacker-u,
a na našu radost poneki detalji su se ipak promolili iz onoga što se u prvi mah činilo kao "Tabula rasa"

"Plamen" maglina (NGC 2024) i "Glava konja" (Barnard 33)
7x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Ujedno to je bilo gotovo sve što smo uspeli da vidimo i zabeležimo od Vasione tokom još jednog već po običaju kratkog ali i nezaboravnog astro-vikenda u Donjim Branetićima. Jesen koja je bila pred samim pragom kao da je već rešila da pokaže svoje pravo lice, neprekidne kolone oblaka koje su nas ispratile na počinak dočekale su nas i sledećeg "jutra", a vremenski uslovi su na našu iskrenu žalost ostali nepromenjeni i čitave naredne noći. Tokom nje, dok smo u našem glavnom štabu u stanju pune borbene gotovosti sa nestrpljenjem "čekali Godoa" u jednom trenutku kroz prozor uspevamo da dokumentujemo njegovo veličanstvo Jupiter u kratkoj i bespoštednoj borbi protiv gustih oblaka koji su nebeskim svodom zagospodarili još za leta, čemu smo lično bili svedoci i koji će po svemu sudeći njime suvereno vladati barem do početka naredne jeseni, u poznim večernjim satima toga dana.

Nedelja 21.9.2013. 2:32 +2UTC

7. 9. 2013.

Nedelja je dan za lov na Međunarodnu svemirsku stanicu?

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: periferija Beograda 1.9.2013.
Oprema: Standardna

Nedelja 17. jul 2011. za nas je bio jedan od onih dana koje otprilike samo demencija, i to u težem obliku, možda nekako može potisnuti iz našeg sećanja. Tog istorijskog dana, po prvi put pošlo nam je za rukom da zabeležimo prelet Međunarodne svemirske stanice (MSS) preko Sunčevog diska i to u uslovima koji su bili daleko od idealnih u jednom gotovo dramaturškom zapletu koji je čak pretio da našu brižno isplaniranu akciju pretvori u potpuni fijasko. Kako je sve to izgledalo tada, pre nešto više od dve godine, možete videti u našem izveštaju ovde

Preleti Međunarodne svemirske stanice, impresivne građevine gabarita fudbalskog igrališta koja orbitira na visini od približno 400km prosečnom brzinom od 27.600 km/h, zapravo nisu uopšte tako retka pojava na našem nebu i događaju se maltene svakodnevno u više navrata, sa time što ih je svakako mnogo lakše uočiti noću kada umeju predstavljati jedan zaista lep prizor za oko. Nasuprot tome takozvani tranziti preko raznoraznih nebeskih objekata posmatrano iz naše perspektive ne odigravaju se baš tako često. Preleti preko Sunca i Meseca, iako najčešći među njima, zbivaju se tipično tek nekoliko puta u toku godine na određenoj geografskoj lokaciji i u najboljem slučaju ne traju duže od par sekundi. Krajem sada već prošlog meseca avgusta tekuće godine posredstvom specijalizovanog Internet servisa CalSky dobijamo dugo očekivanu poruku koja je glasila: MSS prelazi preko Sunčevog diska | Beograd 1. septembar 2013. | 17h 31m 17s | trajanje 1.7 sekundi. Usledilo je par telefonskih poziva, ne mnogo reči i vrlo brzo imali smo cenzus, stupamo u akciju!

Tog prvog septembarskog dana, vremenski uslovi bili su skoro pa idealni sa vrlo prijatnom temperaturom i tek po nekim oblačkom što nije predstavljalo razlog za brigu. Nekih 45 minuta pre najavljenog tranzita, sa opremom koja je bila tek toliko rasklopljena da bi je mogli transportovati, pristižemo na ugovorenu lokaciju smeštenu na samom obodu periferije Beograda, a parkirali smo se na mestu na kome se završavao asfalt, a počinjala polja...


Sa montiranjem opreme započeli smo bez oklevanja, jer iako smo pred sobom imali gotovo jedan ceo školski čas kako bi se valjano pripremili da zabeležimo tih 1.7 sekundi, poučeni iskustvom bili smo svesni da smo možda već i zakasnili. Dodatnu poteškoću predstavljala je činjenica da se vrlo brzo oko nas sjatila lokalna mladež koju je sasvim razumljivo živo zanimalo šta se to događa i koji su nas simultano obasipali raznoraznim pitanjima na koje je valjalo i odgovoriti. Tenzija je rasla i tek nekih 10-ak minuta pred sam tranzit bili smo koliko toliko spremni te napravili i prve probne snimke, a evo kako je tog dana izgledala pozornica na kojoj se spremala odigrati jedna neobično kratka predstava koju smo mi sa nestrpljenjem isčekivali

Sunce i aktivne regije AR1834, AR1835 i AR1836 (za detalje pređite mišem preko fotografije)
Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x, 500 stakiranih kadrova

Ono što se ispostavilo, a vremena je bilo sve manje, je da ćemo imati veliki problem sa fokusiranjem, zapravo intenzivna Sunčeva svetlost i mali ekran fotoaparata pokazali su se kao krajnje nekompatibilna kombinacija, a veliki tamni plašt kojime se obično prekrivamo upravo u ovakvim situacijama smo naravno zaboravili poneti sa sobom. Ovaj reklo bi se mali detalj mogao je vrlo lako ozbiljno osujetiti naše ambiciozne planove


U 17:26 nekih 5 minuta pre no što bi MSS trebao dotaći rub Sunčevog diska, gotovo da smo poskočili kada se sa mobilnog telefona oglasio alarm u vidu tutnjavine legendarnog Space Shuttle-a pri poletanju koji je bio poslednje upozorenje da je pripremama došao kraj i da se sada nalazimo u fazi terminalnog odbrojavanja. Koristeći motore zadnji put doterujemo kadar i tačno u 17:29:14 započinjemo sa snimanjem. Prolazile su sekunde...zatim minuti, a od MSS-a nije bilo ni traga? Pomalo zbunjeni i delom razočarani u 17:34:00 obustavljamo snimanje. Ekspresno smo se popakovali, pozdravili sa ekipom iz kraja i ipak sa izvesnom dozom entuzijazma koji nas još uvek nije napuštao požurili kući da pregledamo materijal

Ne zadugo kasnije, kada se snimak ovoga puta na velikom ekranu počeo odvijati pred našim očima pristigla je i prva dobra vest, za sada barem fokus je izgledao zadovoljavajuće. A onda nekako baš na isteku drugog minuta jedan neidentifikovani leteći objekat je munjevito projurio preko Sunca kroz kadar, znali smo da su to mogle biti samo dve stvari, ili neka ptica ili Međunarodna svemirska stanica?

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x

Istog trena u naletu nestrpljenja usporavamo snimak na zdravorazumnu brzinu i postajemo svesni da smo nakon nešto više od 2 godine i silnih peripetija koje su nas pratile ipak konačno uspeli u našoj nameri da još jednom zabeležimo momenat koji je vrlo lako mogao biti izgubljen zauvek i to samo u jednom treptaju oka

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x (usporen snimak 6x)

29. 8. 2013.

Ne tako obična zvezdana zabava u Banatskom Brestovcu

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: okolina Banatskog Brestovca 9.8.2013.
Oprema: Standardna

Pre izvesnog vremena i nakon još jednog suviše dugog perioda naše astro-apstinencije konačno smo se maltene u punom sastavu ponovo obreli pod ozvezdanim noćnim nebom sa jednim neizdrživim osećanjem nostalgije koje je tek tada spontano krenulo da kopni, a nas je pored uzbuđenja lagano počeo obuzimati onaj iskonski i gotovo zaboravljeni mir koji kao da nije poticao sa ovoga sveta. Uprkos tome što su baš tog vikenda, posle jednog dužeg talasa tropskih vrućina, bile prognozirane "katastrofalne" vremenske nepogode (uključujući i "pijavice"?) koje su iz pravca zapada trebale protutnjati kroz našu zemlju, mi se nismo dali pokolebati te već u petak negde pred suton pristižemo na teren, jednu nepreglednu ravnicu prošaranu poljoprivrednim usevima i korovom, a kako se ispostavilo i astronomskim brojevima komaraca :|

Zapadni horizont (panorama) 20:21 +2UTC


No i zloslutni oblaci na zapadu u koje je utonulo zalazeće Sunce i rojevi komaraca vrlo brzo su zaboravljeni kada su prve zvezde počele da se ukazuju na nebu. A noćno nebo je ovde posebna priča jer je lokacija na kojoj smo se našli stacionirana baš nekako između, a i relativno blizu velikih urbanih sredina, stoga je praktično čitav horizont bio preplavljen neprirodno žuto narandžastim sjajem, dok se visoko iznad nas prema zenitu sasvim lepo mogao uočiti deo Mlečnog puta podsećajući nas na to kako naš dom zapravo izgleda iz jedne šire perspektive. Fotka koja sledi, a na kojoj je zabeležen prelet Međunarodne svemirske stanice kroz asterizam "Velika kola",
na žalost vrlo lepo dočarava popmezne razmere sve prisutnijeg svetlosnog zagađenja.

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 30sek. 21:42 +2UTC

Navedene probleme samo je dodatno upotpunio tehnički problem koga smo postali svesni tek nakon nekih sat vremena provedenih u postavljanju i podešavanju teleskopa i montaže. Tokom beleženja prvih probnih ekspozicija od 30 sekundi kako bi se uverili da smo u fokusu i da praćenje zadovoljavajuće radi imali smo šta da vidimo, ali i čujemo. Probne fotke više su ličile na pljusak meteora nego li na nebo posuto zvezdama, a iz montaže dopirao je zvuk koji je podsećao na zvuk traktora u leru :)

Jedan od neuspelih probnih snimaka

Kako nije bilo ni vreme niti mesto da se sa ozbiljnije pozabavimo novonastalim problemom, praktično u očajanju proveravamo i dotežemo sve sumnjive šrafove i spojeve i vršimo dodatno balansiranje montaže što nam je na kraju izgleda i pomoglo da koliko toliko povratimo kontrolu nad odmetnutom opremom. Probne fotografije za sada su izgledale onako kako smo i očekivali, a mi smo konačno bili spremni da se damo u lov na naš prvi objekat te večeri

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 15sek. 23:33 +2UTC

Pošto nas je tek nekoliko dana delilo od dugo očekivanog maksimuma poznate meteorske kiše Perseida, često tokom noći naši pogledi bili su usmereni baš u pravcu sazvežđa Persej odakle se i očekivao najveći broj sjajnih meteora, a na prethodnoj fotki čini se da nam je slučajno pošlo za rukom da zabeležimo trag jednog od njih.
U neposrednoj blizini, preciznije nešto poviše ka sazvežđu Kasiopeje nalazi se i objekat pomalo hladnog naziva Caldwell 14, u narodu poznatiji kao Dvojno zvezdano jato u Perseju, a koji predstavlja pravi dragulj našeg neba i koji već u najobičnijem dvogledu počinje da pleni svojom raskošnom lepotom. Evo kako je ono izgledalo te večeri u primarnom fukusu našeg teleskopa

Caldwell 14 (2x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 10x30sek. ISO400 + 25 dark)

Duet zvezdanih jata u Perseju nalazi se na podjednakoj razdaljini od nekih 7.500 svetlosnih godina od Zemlje što ih svrstava u naš bliski kosmički komšiluk. Naša matična galaksija Mlečni put na primer koja izgledom podseća na jedan zaista ogroman spiralni disk i koja je dom ne samo našem Suncu već i svim ostalim zvezdama koje možemo videti na noćnom nebu u prečniku se pruža gotovo 100.000 svetlosnih godina, te uz Andromedu (M31)
i "Trougao" (M33 Triangulum) čini trojstvo najdominantnijih među 30-ak galaksija u takozvanoj lokalnoj grupi. Kako "Mlečni put" iz objektivnih razloga nismo bili u mogućnosti fotografisati iz pogodne perspektive, a budući da smo Andromedu ovekovečili već u više navrata, logično red je došao na "Trougao" koji na udaljenosti od oko 3 miliona svetlosnih godina spada u najudaljenije objekte uočljive (ponekad) golim okom sa Zemlje

M33 (10x30sek. ISO3200 + 28x30sek. ISO1600 + 30x30sek. ISO800 + 25 dark)

Pošto se zora ubrzano bližila, a nama preostalo vremena za eventualno još jedan objekat, odlučujemo se da ponovo pojurimo galaksiju u sazvežđu Riba za kojom smo već više puta bezuspešno tragali i koja očigledno iz sasvim razumljivih razloga nosi nadimak "Fantom galaksija" (M74). Dodatni razlog bila je i činjenica da je samo dve nedelje ranije 25. jula u njoj uočena sjajna supernova (2013ej), spektakularna eksplozija supermasivne zvezde na kraju njenog života, a koja je još neko vreme trebala biti sasvim lepo oučljiva. Uz malo sreće, mnogo truda i na našu veliku radost konačno smo uspeli u tome, a na fotografiji kako smo i očekivali ukazala se i nova zvezda koju sasvim izvesno više nikada nećemo videti

M74 i SN2013ej (10x30sek. ISO3200 + 20x30sek. ISO1600 + 9x30sek. ISO800 + 25 dark)
Interesantno je da "Fantom galaksija" i pripadajuća joj supernova na snimku, izuzevši okolne zvezde koje su sastavni deo naše galaksije, predstavljaju praktično direktan prenos događaja iz zaista drevne prošlosti. Njihova "fosilna svetlost" koja se, daleko pre no što je čovek zakoračio Zemljom, pre nekih 30-ak miliona godina zaputila odande kroz međugalaktički prostor konačno je 10. avgusta 2013. u ranim jutarnjih časovima pristigla do Zemlje i svoj put završila na čipu našeg fotoaparata negde u poljima kraj Banatskog Brestovca.

A kada je rotacija planete na kojoj smo proveli još jednu nezaboravnu noć pod zvezdama, uslovila da Sunce sa istoka krene da boji nebeski svod, znali smo da je došao čas da se popakujemo i krenemo dalje, a sa sobom poneli smo uspomene koje su se možda već odigrale pred nečijim očima, milionima godina ranije...

24. 7. 2013.

Merdevine i dvogled za Mesec "Gromovnik"

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 22. jul 2013. +2UTC
Oprema: merdevine, dvogled 8x30, fotostativ i Canon A550 CHDK

Budući da naš za sada jedini prirodni satelit svoju punu fazu u najvećem broju slučajeva doseže jedanput u toku mesec dana, po tradiciji svakome od njih dodeljen je poseban naziv koji na neki način simbolizuje doba godine u kome se on pojavljuje. Shodno tome, pun Mesec koji se po našem lokalnom vremenu zbio 22. jula u 20:16 nosi ime "Gromovnik" (Thunder Moon), a što bi trebalo da sugeriše na česte vremenske neprilike u tom periodu.

Te večeri nekim čudom bilo je potpuno vedro i bez oluja, a kako Mesec u punoj fazi i nije baš neka atraktivna meta za osmatranje teleskopom, te da da se pored njegovog intenzivnog pepeljasto plavičastog sjaja gotovo ništa drugo na nebu nije ni moglo razlučiti, odlučio sam se da izvedem jedan eksperiment i pokušam da fotografišem "Gromovnika" kroz okular mog prastarog i polu ispravnog dvogleda, što možda može izgledati kao ne preterano veliki izazov, no pokazalo se (a ovo mi nije prvi put) da je stvarnost ponekad upravo dijametralno suprotna od naših očekivanja.


Kao što se može videti na prethodnoj fotografiji, za potrebe ovog eksperimenta iskoristio sam sledeće "sastojke": rasklopive kućne merdevine, nekoliko knjiga različite debljine, dvogled, foto stativ i kameru. Ne preterano mnogo komponenti, ali kada je došao red da se one sve povežu u jedan skladan optički sistem za astrofotografiju, problemi su najednom počeli da se gomilaju. Prvo same merdevine, uzgred poprilično klimave, bilo je potrebno sve sa dvogledom i specifičnim izborom knjiga usmeriti na pravi način kako bi se Mesec uopšte ukazao u okularu, usledilo je fokusiranje čime je prvi, da kažem lakši deo priče, bio završen.
Drugi deo, za koji se ispostavilo da zahteva poznavanje barem osnova joge plus čelične živce, podrazumevao je dovođenje u optičku osu okulara dvogleda i objektiva fotoaparata koji su pri tome morali biti što bliže jedan drugome usput vodeći strogo računa da se merdevine ili dvogled ni malo ne pomere, u protivnom neminovno je sledio povratak na sam početak. A kada se sve ranije navedeno eventualno nekako i dovede u kakav takav red, da bi se dobila smislena fotografija potrebno je ručno podesiti odgovarajuće parametre na kameri. Koristeći blagodeti nadograđenog sistemskog softvera (CHDK) dužinu ekspozicije sam držao znatno ispod jedne sekunde, a za fokusiranje sam koristio obod Meseca. Sve u svemu ispucao sam nešto preko 60 fotografija, od kojih je tek nekoliko uspelo, evo jedne od njih

22.7.2013. 23:54 +2UTC ISO100 F5.5 1/160sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

No tek što sam "uhvatio ruku" ili mi se barem tako samo činilo, već je bilo proteklo više od pola sata kako sam se krivio na terasi boreći se da održim kontrolu nad svojim eksperimentom, a Mesec "Gromovnik" na njegovom putu ka zapadu već je zalazio za krošnje drveća koje su se isprečile tu između nas. Bilo mi je jasno da je došlo vreme da se pozdravimo, a ja sam mu poželeo da i narednog jula poseti naš grad i svojom svetlošću ponovo obasja možda neke nove puteve kojima do tada nismo išli...

23.7.2013. 00:02 +2UTC ISO100 F5.5 1/250sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

26. 4. 2013.

Prvi ovogodišnji prolećni astro-foto maraton na mojoj terasi

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 19. 20. i 21. april 2013. +2UTC
Oprema: Standardna + Canon A3400 IS CHDK

Nakon jednog zaista dugog perioda u kome gotovo da i nije bilo "upotrebljivih" vedrih noći, proteklog vikenda konačno mi se ukazala prilika koju sam već dugo čekao. Tri vezana dana sa koliko toliko stabilnim vremenskim uslovima i prijatnim prolećnim temperaturama bili su sasvim dovoljan razlog da moja terasa nakon više meseci ponovo na kratko postane mala improvizovana astronomska opservatorija koje sam se, moram priznati, već dobrano uželeo.
Oprema koju sam koristio bila bi posve standardna da ovoga puta u rukama nisam imao jednu novu, sasvim običnu kompaktnu digitalnu kameru sa rezolucijom od 16 mega piksela i mogućnošću snimanja videa u formatu 720p, a koju sam prethodno nadogradio fenomenalnim CHDK softverom koji je značajno proširio njene poprilično skromne mogućnosti. Imajući to u vidu ali i objekte koje sam bio u prilici da zabeležim, a to su bili Mesec, Saturn i Sunce, odlučio sam se za kombinaciju dve popularne tehnike. Prva, poznata kao "okidanje na sreću" (Lucky Shot) podrazumeva beleženje istovetnih kadrova u više uzastopnih ekspozicija nakon čega se odabira najuspelija fotografija iz serije, dok sam u drugoj tehnici prethodno snimljenu video sekvencu željenog objekta procesirao u specijalizovanom softveru (Registax) koji kombinujući kadrove putem specifičnih algoritama rezultuje fotografijom gotovo lišenom atmosferskih distorzija i značajnim poboljšanjem detalja. Uz to, okular i kameru sam se trudio da što preciznije postavim u optičku osu na MicroStage adapteru, teleskop sam približno "useverio" pomoću kompasa, a tokom snimanja koristio sam samo jedan motor za praćenje i to po RA osi (rekstacenzija).

Izveštaj:

Budući da se moje nestrpljene akumuliralo mesecima, prve fotke nastale se u petak još za dana. Mesec koji je tek pregurao prvu četvrt uronjen u teget atmosferi naše planete delovao je nekih 360.000 kilometara bliže
no što je to zapravo bio

Petak 19. april 19:17 (Okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/100sek, 1x zoom)

Kako te večeri nisam raspolagao motorima za praćenje morao sam se zadovoljiti "okidanjem na sreću", nastradao je već spomenuti Mesec koga sam za nešto manje od sat vremena "upucao" ukupno 137 puta

Petak 19. april 19:50 (Okular 20mm, ISO100, F5.6, 1/50sek, 2x zoom)

Petak 19. april 20:10 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/10sek, 5x zoom)
Petak 19. april 20:12 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/5sek, 5x zoom)

U subotu, pojačan motorima za praćenje, naoštrio sam se da sačekam Saturn da se ukaže negde oko pola sata iza ponoći u jednom dosta malom procepu između dve krošnje nad mojom terasom, u međuvremenu Mesec koji se šunjao u okolini lokalnog meridijana možda je i mislio da će se provući te večeri, ali ja sam imao ponešto drugačije planove. Ovoga puta primenjujem obe navedene tehnike, a evo kako je to ispalo

Subota 20. april 20:07 (Okular 20mm, 2x zoom, 440 procesiranih kadrova - Registax 6)
Subota 20. april 20:42 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/2sek, 5x zoom)
Udarni krater Kopernik (Copernicus) već nekih 800 miliona godina predstavlja jedan od prominentnijih kratera na Mesečevoj površini, a nakon obrade u Registax-u na njemu i u njegovoj okolini počeli su da se ukazuju suptilni detalji od kojih prilikom "okidanja na sreću" nije bilo ni traga

Subota 20. april 20:46 (Okular 6mm, 5x zoom, 200 procesiranih kadrova - Registax 6)

Već je bila nedelja i nekih pola sata nakon ponoći, kada se iza majušnih listova nabujale krošnje iznad moje terase konačno promolilo njegovo veličanstvo, gasoviti gigant Saturn spram koga naša planeta deluje poput omanjeg klikera i sa kojime ja nisam bio u prilici da se "družim" još od proleća prošle godine. Kako se opozicija Saturna i njegov najbliži prilazak Zemlji trebao odigrati već narednog vikenda (28. april) to veče je bilo dobra prilika kako za osmatranje tako i za pokušaj da istoga ovekovečim. Jedine nepogodnosti predstavljalo je to što je u ovo doba godine orbitalna ravan planeta (ekliptika) dosta nisko na noćnom nebu gde su i slojevi atmosfere gušći, a svakako još i više činjenica da su krošnje među kojima se Saturn ugnjezdio tokom čitavog dana upijale Sunčevu energiju, a koju su za noći oslobađale u vidu toplote čineći vazduh u okolini još turbulentnijim. No, bilo kako bilo, ja moju opservatoriju u tom trenutku nisam imao nameru izmeštati, a imajući u vidu sve navedeno rezultat i nije ispao tako loše

Nedelja 21. april 00:42 (10 sekundi izvornog video materijala)

Nedelja 21. april 00:42 (Okular 6mm, 5x zoom, 779 procesiranih kadrova - Registax 6)
Poslednjeg dana mog astro-foto maratona već oko podneva bio sam na terasi za teleskopom u nameri da zabeležim nama najbliži prirodni nuklearni reaktor koji bi ove jeseni nakon 11 godina trebao da dosegne svoju maksimalnu aktivnost. No razloga za paniku nema, reč je o našem Suncu i ovo je samo jedan u nizu takozvanih Solarnih maksimuma koji se periodično ponavljaju sasvim verovatno već četiri ipo milijarde godina od kako je ono postalo zvezda glavnog niza. Čak šta više, iako je najavljivan kao potencialno buran, po svemu sudeći on će imati najmanji broj sunčevih pega još od davne 1906. godine. U skladu sa time, pre samo dva dana, Sunce je bilo gotovo bez ijedne pege i krajnje nefotogenično, a onda iznenada na njegovoj površini formirao se čitav kompleks pega (AR1726) koji se te nedelje prostirao čak 150.000 kilometara u širinu, poput desetak planeta veličine Zemlje poređanih u nizu!

Nedelja 21. april 12:27 (Astrosolar Baader filter, okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/200sek, 2x zoom)

Nedelja 21. april 12:53 (Kompleks pega AR1726, okular 6mm, 5x zoom)

Budući da je ipak Mesec na neki način obeležio moj prvi prolećni astro-foto maraton, na samom kraju evo kolaža koji sam sastavio od nekih video snimaka zabeleženih tokom ta tri dana na mojoj improvizovanoj astronomskoj opservatoriji, koja je sada, a nadam se ne i zadugo, ponovo jedna sasvim obična terasa.

2. 1. 2013.

(Van)Zemaljski mikropejzaži

Autor: Bruno
Lokacija i datum: Beograd, Itaka i Meteori 2012.
Oprema: Samsung S630 i telefon Samsung GT-I9300

Ovaj izbor iz ‚‚kolekcije‚‚ mikropejzaža neka bude mali poklon svim dragim ljudima koji su uz nas i sa kojima stasavamo u punokrvno astronomsko društvo i neustrašive učenike prirode.
Ideja je bila da relativno obični i prilično mali delovi i prizori naše planete izgledaju kao da nisu sa ove Zemlje. Negde je to uspelo ali negde i nije. Delom zbog najpoznatijih i, koliko znamo, jedinstvenih boja i odlika našeg sveta - plavog neba i zelenog rastinja, a delom zbog nedostatka volje za prevelikim i nepotrebnim čačkanjem po snimcima. Ali ne mari, ipak je ovaj kamen na kome srljamo kroz prostor i vreme jedan od najlepših! Uživajte!


















HA HA HA ... ‚‚VANZEMALJSKA EVOLUCIJA‚‚...



 ... i prilično zastrašujuć ali divan primerak...

Obraćajte pažnju na male stvari i detalje!
Vedro nebo!