Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 20.9.2013.
Oprema: Standardna
Nekih 48 sati pre zvaničnog početka jeseni na severnoj, a proleća na južnoj zemljinoj hemisferi, na našu zaista veliku radost ponovo smo bili u prilici da se okupimo u dobro nam znanom zaseoku na obroncima planine Rudnik u prelepom kraju kojemu se uvek vrlo rado vraćamo. Urbanu vrevu grada, koja se obzirom da je došao još jedan petak ubrzano spremala da eskalira, napustili smo nešto kasnije no što je planirano, tako da nas je noć uhvatila još za puta, a kako je vreme odmicalo naši pogledi sve češće bili su uprti ka ozvezdanom nebu što se sa svakom novom krivinom neprestano menjalo pred nama...
Iako smo bili svesni da će nam Mesec koji se stidljivo promaljao baš iza Avalskog tornja kada smo krenuli i koji je pre samo dva dana bio pun značajno pomrsiti račune, kada smo konačno prstigli na odredište i izašli napolje u mrak imali smo šta da vidimo i u to u bukvalnom smislu. Čitav kraj bio je u potpunosti obasjan pepeljasto belom svetlošću koja je nesumljivo dopirala iz pravca Meseca, a noćno nebo je na našu ne skrivenu žalost gotovo u celosti izgledalo kao da je isprano u varikini :|
No ni ta činjenica svakako nije bila dovoljan razlog da nas pokoleba, raspakujemo se ekspresno, astronomsku opremu i prateće rekvizite montiramo kraj zemljanog puta kojime smo pristigli i "po službenoj dužnosti" odmah dokumentujemo prvo osumnjičenog u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju
Anfas foto-portret 97% punog Meseca u primarnom fokusu (crop)
Nakon zaslepljujućeg Meseca, kada smo povratili čulo vida, što vizuelno što dvogledom maltene u agoniji šaramo nebom u potrazi za nečime smislenim u šta bi eventualno mogli uperiti teleskop, a prvi objekat koji privlači našu pažnju i koji se zapravo mogao razabrati i golim okom bio je naš stari znanac i bez ikakve sumnje najpopularnije otvoreno zvezdano jato, u drevnom Vavilonu pre više od 3.000 godina poznato kao MUL.MUL, u našem narodu pod imenom Vlašići, a širom sveta kao Plejade ili "7 sestrica". Prve probne fotke nisu obećavale ništa dobro jer i na najnižim ISO vrednostima koje smo koristili činilo se kao da će se "7 sestrica" svakoga trena izgubiti u plavetnilu nazovi noćnog neba
Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
Videvši rezultate odlučili smo da ne gubimo vreme na ovom objektu, što će se kasnije ispostaviti da smo možda i trebali, već se odmah usredsređujemo na sledeći kojega smo do tada u više navrata bili u prilici da zabeležimo, ali nikada pod ovakvim uslovima. SIPA.ZI.AN.NA (Odani nebeski pastir) iz spisa drevnih vavilonskih astronoma nama poznatiji kao sazvežđe Lovca ili Orion nalazio se nešto dalje od Plejada u odnosu na Mesec i već se na oko videlo da je nebo u njegovoj okolini bilo za nijansu povoljnije. Naša meta u ovom prominentnom sazvežđu bila je čuvena "Velika maglina" (M42), no pored nje ideja nam je bila da po prvi put pokušamo da u kadar uglavimo i ne tako lako uočljivu refleksionu maglinu "Čovek u trku" (Sharpless 279). Nakon 35 minuta, koliko je bilo potrebno za snimanje 70 ekspozicija od po 30 sekundi, ponovo na brzinu pregledamo rezultate koji ni ovoga puta nisu nešto obećavali, ali našu nadu ipak je podgrejao "Čovek u trku" koji se stidljivo počeo ukazivati
Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
"Čovek u trku" (Sharpless 279) i Velika maglina u Lovcu (M42)
7x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)
Primarni fokus ISO1600 30sek. JPG
a na našu radost poneki detalji su se ipak promolili iz onoga što se u prvi mah činilo kao "Tabula rasa"
"Plamen" maglina (NGC 2024) i "Glava konja" (Barnard 33)
7x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)
Ujedno to je bilo gotovo sve što smo uspeli da vidimo i zabeležimo od Vasione tokom još jednog već po običaju kratkog ali i nezaboravnog astro-vikenda u Donjim Branetićima. Jesen koja je bila pred samim pragom kao da je već rešila da pokaže svoje pravo lice, neprekidne kolone oblaka koje su nas ispratile na počinak dočekale su nas i sledećeg "jutra", a vremenski uslovi su na našu iskrenu žalost ostali nepromenjeni i čitave naredne noći. Tokom nje, dok smo u našem glavnom štabu u stanju pune borbene gotovosti sa nestrpljenjem "čekali Godoa" u jednom trenutku kroz prozor uspevamo da dokumentujemo njegovo veličanstvo Jupiter u kratkoj i bespoštednoj borbi protiv gustih oblaka koji su nebeskim svodom zagospodarili još za leta, čemu smo lično bili svedoci i koji će po svemu sudeći njime suvereno vladati barem do početka naredne jeseni, u poznim večernjim satima toga dana.
Nedelja 21.9.2013. 2:32 +2UTC