Izveštaj sa Sunca na dan 28.05.2011.

Autor: ExNor

Lokacija: Beograd, Kotež

Vreme: oko 12:30h (+1UTC)

Pre samo nekoliko dana Sunce je bilo potpuno mirno, prektično bez ijedne pege, a onda iznenada, lišeno očiglednog povoda, one su počele da se promaljaju po skoro celoj njegovoj površini (fotosferi), tako da je u ovome trenutku na njemu već 6 regija aktivno.

Obzirom da smo sve bliži letu na našoj severnoj hemisferi, moja terasa-opservatorijum postaje sve neadekvatnije mesto za osmatranje Sunca, iz razloga što je ono iz dana u dan sve višlje na nebu i bukvalno se već jedva promalja kroz komšijsku terasu i krošnju drveta koji se nalaze sprat iznad. Ipak, postavljam teleskop na terasu, na njega montiram obavezni i nezaobilazni Astrosolar Baader filter, otprilike ga usmeravam u pravcu gde se nalazilo Sunce u tome trenutku i strpljivo čekam da senka teleskopa na podu dobije karakterističan oblik, a što je jasan znak da Sunce imam u okularu. U međuvremenu postavljam fotoaparat Canon A450 i širokougaoni okular od 20mm na Microstage adapter. Kada se Sunce konačno ukazalo, odmah započinjem sa fotkanjem, znajući da nemam mnogo vremena na raspolaganju.

Aktivne regije 1223 i 1224.

Detalj aktivne regije 1224.

Aktivne regije 1225 i 1226.

Zanimljivo je da je regija 1226 u trenutku dok sam fotkao emitovala X-zrake klase C, koji naravno nisu vidljivi na priloženoj fotografiji, jer osim toga što moj fotoaparat nije "osetljiv" na emisije u tom delu elektromagnetnog spektra ;-), atmosfera zemlje u potpunosti blokira X-zrake i na našu sreću sprečava te opasne visokoenergetske fotone da dospeju do nas.

"Dvogledografija" u praksi

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež
Vreme: 10.05.2011. oko 19:30 (+1UTC)
Objekat: mesec prve četvrti 49%
Oprema: dvogled Bytrek 7x50 i Canon A450

Budući da je proleće u jeku, i da su nestabilnosti u atmosferi praktično svakodnevna pojava, ni 10. maj nije bio izuzetak. Red lokalnih pljuskova, pa red sunca i tako u krug. Obzirom na vremenske uslove, nisam nameravao da iznosim teleskop na terasu, ali sam zato rešio da malo eksperimentišem.
Pošto se kod mene zatekao dvogled od kolege Bruna, došao sam na ideju da isti uparim sa fotoaparatom Canon A450 i na taj način pokušam da zabeležim mesec prve četvrti.
Koncept je bio sledeći, dvogled (od oko 850 grama) u levoj ruci, fotoaparat u desnoj, objektiv aparata priljubljen tik uz okular dvogleda. Tek kada sam pokušao da kadriram mesec, i da ga zadržim koliko toliko mirnog u polju, ne bih li ga fotkao, shvatio sam kakve su akrobacije i zen smirenost za to bili potrebni

Fotografija bez optičkog uvećanja na fotoaparatu

Mesec i oblaci sa 5x optičkim uvećanjem

Izveštaj sa Sunca na dan 07.05.2011.

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež
Vreme: oko 12h (+1UTC)

Sunce danas nije bilo nešto specijalno raspoloženo za akciju, ali zato ja jesam. Nakon što sam zadovoljio svoju dnevnu potrebu za astronomskim osmatranjem, montiram fotoaparat Canon A450 na Microstage adapter i širokougaoni okular od 20mm, a sve to kačim na teleskop, koji je naravno prethodno bio obezbedjen Astrosolar Baader filterom.
Priložene fotke dokumentuju jedinu aktivnu zonu na Suncu danas, a nju čine 2 grupacije pega, koje su zvanicno numerisane brojevima 1203 i 1204. Pega sa desne strane pripada aktivnoj regiji 1203, dok sistem pega levo od nje čine regiju 1204. Dobre vesti su da ni jedna od njih ne poseduje potencijal za jače geoefektivne solarne erupcije.

Na fotografiji koja sledi, obe aktivne regije su u krupnom planu, a nalaze se na udaljenosti od približno 150 miliona kilometara od moje terase, sa koje sam ih slikao. Fotonima koji su započeli svoj put tamo, bilo je potrebno oko osam ipo minuta da pristignu i registruju se na čipu fotoaparata, u svakoj sekundi prevaljujući razdaljinu od po 300.000 kilometara...

Iako fotke nisu baš najbolje ispale, nadam se da sam uspeo da vam dočaram jedan, reklo bi se običan dan u Sunčevom životu, 7. maj 4.6 milijardite godine.

Halo? Ko je?

Autor: 5ja
Lokacija: Veliko ratno ostrvo (plaža Lido), Beograd
Datum: 30. April 2011.
Canon SX120 IS

Halo je optički fenomen u vidu belih ili obojenih krugova, lukova, linija i tačaka na nebu. Halo nastaje tako što se svetlosni zraci prelamaju kroz kristale leda (najčešće šestougaone) koji se nalaze u oblacima (Cirusima) 5-10 km visine. Najčešće se pojavljuje oko Sunca i Meseca ali se može pojaviti i bilo gde drugde, čak i na suprotnoj strani neba. U zavisnosti od oblika i položaja kristala leda javljaju se različiti tipovi Haloa. Najpoznatiji i najčešći je takozvani 22° halo koji pravi krug poluprečnika 22 stepena oko Sunca ili Meseca:

Nakon nekoliko minuta pojavio se i čuveni Sunčev pas (Sun dog) ili Parhelion. Sundog i 22° halo su dve najčešće pojave ledenih haloa. Javlja se sa leve i desne strane Sunca, najčešće kad je Sunce niže na horizontu.

Na ovoj fotografiji se mogu videti još dva tipa haloa. Jedan je Parhelični krug (Parhelic circle), to je horizontalni luk koji ide od Sunca i prolazi kroz Sunčevog psa. On je najčešće neobojen, tj. bele je boje jer tu kristali leda reflektuju svetlosne zrake (za razliku od obojenih koji ih refraktuju u spektar boja)... 

Drugi je luk koji sija sjajnije od 22° haloa i koji se nalazi na ovoj fotografiji iznad sunca na gornjoj tangenti 22° haloa i sija jače nego on. Zove se ''Opisujući halo'' (Circumscribed halo). U zavisnosti od Sunčeve altitude ovaj halo menja svoj oblik. Naime, dok je Sunce višlje ka zenitu (na 90°) ovaj halo opisuje čitav 22° halo oko sunca, a kako sunce ''pada'' ovaj halo postaje sve elipsastiji tj. u obliku bubrega ili pasulja da bi se na 29° altitude razdvojio u donji i gornji ''Tangentni luk'' (Tangent arc).

Sunčev halo za koji kažu da je najlepši se zove Circumzenithal arc. Izgleda kao duga naopačke, a zovu ga još i ''smešak na nebu'' (''a smile in the sky''). Ovaj halo najčešće čini četvrt kruga kao na sledećoj fotografiji, a jako jako retko se može videti i ceo krug koji se opisuje tačno oko zenita.

Uživo je sve to izgledalo fantastično i nestvarno.. Čitava geometrija, kao crtež preko neba nacrtan kristalima leda i svetlosnim zracima.. Spektakularan prizor...