"Bele noći" uoči jesenje ravnodnevice u rudničkom kraju

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 20.9.2013.
Oprema: Standardna

Nekih 48 sati pre zvaničnog početka jeseni na severnoj, a proleća na južnoj zemljinoj hemisferi, na našu zaista veliku radost ponovo smo bili u prilici da se okupimo u dobro nam znanom zaseoku na obroncima planine Rudnik u prelepom kraju kojemu se uvek vrlo rado vraćamo. Urbanu vrevu grada, koja se obzirom da je došao još jedan petak ubrzano spremala da eskalira, napustili smo nešto kasnije no što je planirano, tako da nas je noć uhvatila još za puta, a kako je vreme odmicalo naši pogledi sve češće bili su uprti ka ozvezdanom nebu što se sa svakom novom krivinom neprestano menjalo pred nama...
Iako smo bili svesni da će nam Mesec koji se stidljivo promaljao baš iza Avalskog tornja kada smo krenuli i koji je pre samo dva dana bio pun značajno pomrsiti račune, kada smo konačno prstigli na odredište i izašli napolje u mrak imali smo šta da vidimo i u to u bukvalnom smislu. Čitav kraj bio je u potpunosti obasjan pepeljasto belom svetlošću koja je nesumljivo dopirala iz pravca Meseca, a noćno nebo je na našu ne skrivenu žalost gotovo u celosti izgledalo kao da je isprano u varikini :|
No ni ta činjenica svakako nije bila dovoljan razlog da nas pokoleba, raspakujemo se ekspresno, astronomsku opremu i prateće rekvizite montiramo kraj zemljanog puta kojime smo pristigli i "po službenoj dužnosti" odmah dokumentujemo prvo osumnjičenog u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju

Anfas foto-portret 97% punog Meseca u primarnom fokusu (crop)

Nakon zaslepljujućeg Meseca, kada smo povratili čulo vida, što vizuelno što dvogledom maltene u agoniji šaramo nebom u potrazi za nečime smislenim u šta bi eventualno mogli uperiti teleskop, a prvi objekat koji privlači našu pažnju i koji se zapravo mogao razabrati i golim okom bio je naš stari znanac i bez ikakve sumnje najpopularnije otvoreno zvezdano jato, u drevnom Vavilonu pre više od 3.000 godina poznato kao MUL.MUL, u našem narodu pod imenom Vlašići, a širom sveta kao Plejade ili "7 sestrica". Prve probne fotke nisu obećavale ništa dobro jer i na najnižim ISO vrednostima koje smo koristili činilo se kao da će se "7 sestrica" svakoga trena izgubiti u plavetnilu nazovi noćnog neba

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
Videvši rezultate odlučili smo da ne gubimo vreme na ovom objektu, što će se kasnije ispostaviti da smo možda i trebali, već se odmah usredsređujemo na sledeći kojega smo do tada u više navrata bili u prilici da zabeležimo, ali nikada pod ovakvim uslovima. SIPA.ZI.AN.NA (Odani nebeski pastir) iz spisa drevnih vavilonskih astronoma nama poznatiji kao sazvežđe Lovca ili Orion nalazio se nešto dalje od Plejada u odnosu na Mesec i već se na oko videlo da je nebo u njegovoj okolini bilo za nijansu povoljnije. Naša meta u ovom prominentnom sazvežđu bila je čuvena "Velika maglina" (M42), no pored nje ideja nam je bila da po prvi put pokušamo da u kadar uglavimo i ne tako lako uočljivu refleksionu maglinu "Čovek u trku" (Sharpless 279). Nakon 35 minuta, koliko je bilo potrebno za snimanje 70 ekspozicija od po 30 sekundi, ponovo na brzinu pregledamo rezultate koji ni ovoga puta nisu nešto obećavali, ali našu nadu ipak je podgrejao "Čovek u trku" koji se stidljivo počeo ukazivati

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)

A kada smo prikupljene eskpozicije sa neba u RAW formatu naknadno procesirali u specijalizovanom softveru za takozvano stakiranje astronomske fotografije (DeepSkyStacker), koji posebnim algoritmima nastoji da ukloni što više artefakata nastalih pri procesu snimanja, te tako dobijeni sirovi materijal obradili u popularnim programima za manipulaciju digitalnom fotografijom, rezultat nam je po ko zna koji put navukao osmehe na lica. Takođe, imajući u vidu vanredne uslove u kojima je ova fotka nastala, bili smo donekle iznenađeni količinom detalja koji su se na njoj uspeli registrovati

"Čovek u trku" (Sharpless 279) i Velika maglina u Lovcu (M42)
7x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Paradoksalno, ali kako se zora bližila nebo je postajalo sve tamnije, prvo osumnjičeni u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju lagano se spremao za svoj cele večeri pripremani beg iza zapadnog horizonta. Bilo je oko pola četiri izjutra, a sa severozapada su počeli da se navlače oblaci koji su nagoveštavali da ćemo uz nešto sreće možda imati vremena za još jedan objekat. Nismo se mnogo premišljali, jer su se u neposrednoj blizini Velike magline u Lovcu nalazila dva objekata koja takođe do tada nikada nismo pokušali zabeležiti iako ih je neobično lako pronaći jer su smešteni tik uz vrlo sjajnog plavog supergiganta zvezdu Alnitak, prvu sa leva u takozvanom Lovčevom opasaču. Evo kako su "izgledale" emisiona "Plamen" maglina (NGC 2024) i tamna maglina "Glava konja" (Barnard 33) na jednoj od ekspozicija, a na kojoj smo igrom slučaja zabeležili i jedan satelit, naknadno identifikovan kao telo rakete Ariane 40 koje još od lansiranja 17. jula 1991. besmisleno tumara orbitom na nekih 800 kilometara iznad naših glava

Primarni fokus ISO1600 30sek. JPG

Kao što se može i videti na izvornoj fotografiji u JPG formatu ovoga puta gotovo da nije bilo detalja koji bi ukazivali da se na njoj možda kriju dva odista spektakularna objekta takozvanog dubokog neba. No ipak u ovome slučaju nakon dosta muke sa zaista nezgodnom i nategnutom obradom ponovo se pokazalo od kolikog je značaja bilo snimanje takozvanih digitalnih negativa u RAW formatu i stakiranje istih u nezaobilaznom DeepSkyStacker-u,
a na našu radost poneki detalji su se ipak promolili iz onoga što se u prvi mah činilo kao "Tabula rasa"

"Plamen" maglina (NGC 2024) i "Glava konja" (Barnard 33)
7x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Ujedno to je bilo gotovo sve što smo uspeli da vidimo i zabeležimo od Vasione tokom još jednog već po običaju kratkog ali i nezaboravnog astro-vikenda u Donjim Branetićima. Jesen koja je bila pred samim pragom kao da je već rešila da pokaže svoje pravo lice, neprekidne kolone oblaka koje su nas ispratile na počinak dočekale su nas i sledećeg "jutra", a vremenski uslovi su na našu iskrenu žalost ostali nepromenjeni i čitave naredne noći. Tokom nje, dok smo u našem glavnom štabu u stanju pune borbene gotovosti sa nestrpljenjem "čekali Godoa" u jednom trenutku kroz prozor uspevamo da dokumentujemo njegovo veličanstvo Jupiter u kratkoj i bespoštednoj borbi protiv gustih oblaka koji su nebeskim svodom zagospodarili još za leta, čemu smo lično bili svedoci i koji će po svemu sudeći njime suvereno vladati barem do početka naredne jeseni, u poznim večernjim satima toga dana.

Nedelja 21.9.2013. 2:32 +2UTC

Nedelja je dan za lov na Međunarodnu svemirsku stanicu?

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: periferija Beograda 1.9.2013.
Oprema: Standardna

Nedelja 17. jul 2011. za nas je bio jedan od onih dana koje otprilike samo demencija, i to u težem obliku, možda nekako može potisnuti iz našeg sećanja. Tog istorijskog dana, po prvi put pošlo nam je za rukom da zabeležimo prelet Međunarodne svemirske stanice (MSS) preko Sunčevog diska i to u uslovima koji su bili daleko od idealnih u jednom gotovo dramaturškom zapletu koji je čak pretio da našu brižno isplaniranu akciju pretvori u potpuni fijasko. Kako je sve to izgledalo tada, pre nešto više od dve godine, možete videti u našem izveštaju ovde

Preleti Međunarodne svemirske stanice, impresivne građevine gabarita fudbalskog igrališta koja orbitira na visini od približno 400km prosečnom brzinom od 27.600 km/h, zapravo nisu uopšte tako retka pojava na našem nebu i događaju se maltene svakodnevno u više navrata, sa time što ih je svakako mnogo lakše uočiti noću kada umeju predstavljati jedan zaista lep prizor za oko. Nasuprot tome takozvani tranziti preko raznoraznih nebeskih objekata posmatrano iz naše perspektive ne odigravaju se baš tako često. Preleti preko Sunca i Meseca, iako najčešći među njima, zbivaju se tipično tek nekoliko puta u toku godine na određenoj geografskoj lokaciji i u najboljem slučaju ne traju duže od par sekundi. Krajem sada već prošlog meseca avgusta tekuće godine posredstvom specijalizovanog Internet servisa CalSky dobijamo dugo očekivanu poruku koja je glasila: MSS prelazi preko Sunčevog diska | Beograd 1. septembar 2013. | 17h 31m 17s | trajanje 1.7 sekundi. Usledilo je par telefonskih poziva, ne mnogo reči i vrlo brzo imali smo cenzus, stupamo u akciju!

Tog prvog septembarskog dana, vremenski uslovi bili su skoro pa idealni sa vrlo prijatnom temperaturom i tek po nekim oblačkom što nije predstavljalo razlog za brigu. Nekih 45 minuta pre najavljenog tranzita, sa opremom koja je bila tek toliko rasklopljena da bi je mogli transportovati, pristižemo na ugovorenu lokaciju smeštenu na samom obodu periferije Beograda, a parkirali smo se na mestu na kome se završavao asfalt, a počinjala polja...

Sa montiranjem opreme započeli smo bez oklevanja, jer iako smo pred sobom imali gotovo jedan ceo školski čas kako bi se valjano pripremili da zabeležimo tih 1.7 sekundi, poučeni iskustvom bili smo svesni da smo možda već i zakasnili. Dodatnu poteškoću predstavljala je činjenica da se vrlo brzo oko nas sjatila lokalna mladež koju je sasvim razumljivo živo zanimalo šta se to događa i koji su nas simultano obasipali raznoraznim pitanjima na koje je valjalo i odgovoriti. Tenzija je rasla i tek nekih 10-ak minuta pred sam tranzit bili smo koliko toliko spremni te napravili i prve probne snimke, a evo kako je tog dana izgledala pozornica na kojoj se spremala odigrati jedna neobično kratka predstava koju smo mi sa nestrpljenjem isčekivali

Sunce i aktivne regije AR1834, AR1835 i AR1836 (za detalje pređite mišem preko fotografije)
Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x, 500 stakiranih kadrova

Ono što se ispostavilo, a vremena je bilo sve manje, je da ćemo imati veliki problem sa fokusiranjem, zapravo intenzivna Sunčeva svetlost i mali ekran fotoaparata pokazali su se kao krajnje nekompatibilna kombinacija, a veliki tamni plašt kojime se obično prekrivamo upravo u ovakvim situacijama smo naravno zaboravili poneti sa sobom. Ovaj reklo bi se mali detalj mogao je vrlo lako ozbiljno osujetiti naše ambiciozne planove

U 17:26 nekih 5 minuta pre no što bi MSS trebao dotaći rub Sunčevog diska, gotovo da smo poskočili kada se sa mobilnog telefona oglasio alarm u vidu tutnjavine legendarnog Space Shuttle-a pri poletanju koji je bio poslednje upozorenje da je pripremama došao kraj i da se sada nalazimo u fazi terminalnog odbrojavanja. Koristeći motore zadnji put doterujemo kadar i tačno u 17:29:14 započinjemo sa snimanjem. Prolazile su sekunde...zatim minuti, a od MSS-a nije bilo ni traga? Pomalo zbunjeni i delom razočarani u 17:34:00 obustavljamo snimanje. Ekspresno smo se popakovali, pozdravili sa ekipom iz kraja i ipak sa izvesnom dozom entuzijazma koji nas još uvek nije napuštao požurili kući da pregledamo materijal

Ne zadugo kasnije, kada se snimak ovoga puta na velikom ekranu počeo odvijati pred našim očima pristigla je i prva dobra vest, za sada barem fokus je izgledao zadovoljavajuće. A onda nekako baš na isteku drugog minuta jedan neidentifikovani leteći objekat je munjevito projurio preko Sunca kroz kadar, znali smo da su to mogle biti samo dve stvari, ili neka ptica ili Međunarodna svemirska stanica?

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x

Istog trena u naletu nestrpljenja usporavamo snimak na zdravorazumnu brzinu i postajemo svesni da smo nakon nešto više od 2 godine i silnih peripetija koje su nas pratile ipak konačno uspeli u našoj nameri da još jednom zabeležimo momenat koji je vrlo lako mogao biti izgubljen zauvek i to samo u jednom treptaju oka

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x (usporen snimak 6x)

Ne tako obična zvezdana zabava u Banatskom Brestovcu

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: okolina Banatskog Brestovca 9.8.2013.
Oprema: Standardna

Pre izvesnog vremena i nakon još jednog suviše dugog perioda naše astro-apstinencije konačno smo se maltene u punom sastavu ponovo obreli pod ozvezdanim noćnim nebom sa jednim neizdrživim osećanjem nostalgije koje je tek tada spontano krenulo da kopni, a nas je pored uzbuđenja lagano počeo obuzimati onaj iskonski i gotovo zaboravljeni mir koji kao da nije poticao sa ovoga sveta. Uprkos tome što su baš tog vikenda, posle jednog dužeg talasa tropskih vrućina, bile prognozirane "katastrofalne" vremenske nepogode (uključujući i "pijavice"?) koje su iz pravca zapada trebale protutnjati kroz našu zemlju, mi se nismo dali pokolebati te već u petak negde pred suton pristižemo na teren, jednu nepreglednu ravnicu prošaranu poljoprivrednim usevima i korovom, a kako se ispostavilo i astronomskim brojevima komaraca :|

Zapadni horizont (panorama) 20:21 +2UTC


No i zloslutni oblaci na zapadu u koje je utonulo zalazeće Sunce i rojevi komaraca vrlo brzo su zaboravljeni kada su prve zvezde počele da se ukazuju na nebu. A noćno nebo je ovde posebna priča jer je lokacija na kojoj smo se našli stacionirana baš nekako između, a i relativno blizu velikih urbanih sredina, stoga je praktično čitav horizont bio preplavljen neprirodno žuto narandžastim sjajem, dok se visoko iznad nas prema zenitu sasvim lepo mogao uočiti deo Mlečnog puta podsećajući nas na to kako naš dom zapravo izgleda iz jedne šire perspektive. Fotka koja sledi, a na kojoj je zabeležen prelet Međunarodne svemirske stanice kroz asterizam "Velika kola",
na žalost vrlo lepo dočarava popmezne razmere sve prisutnijeg svetlosnog zagađenja.

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 30sek. 21:42 +2UTC

Navedene probleme samo je dodatno upotpunio tehnički problem koga smo postali svesni tek nakon nekih sat vremena provedenih u postavljanju i podešavanju teleskopa i montaže. Tokom beleženja prvih probnih ekspozicija od 30 sekundi kako bi se uverili da smo u fokusu i da praćenje zadovoljavajuće radi imali smo šta da vidimo, ali i čujemo. Probne fotke više su ličile na pljusak meteora nego li na nebo posuto zvezdama, a iz montaže dopirao je zvuk koji je podsećao na zvuk traktora u leru :)

Jedan od neuspelih probnih snimaka

Kako nije bilo ni vreme niti mesto da se sa ozbiljnije pozabavimo novonastalim problemom, praktično u očajanju proveravamo i dotežemo sve sumnjive šrafove i spojeve i vršimo dodatno balansiranje montaže što nam je na kraju izgleda i pomoglo da koliko toliko povratimo kontrolu nad odmetnutom opremom. Probne fotografije za sada su izgledale onako kako smo i očekivali, a mi smo konačno bili spremni da se damo u lov na naš prvi objekat te večeri

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 15sek. 23:33 +2UTC

Pošto nas je tek nekoliko dana delilo od dugo očekivanog maksimuma poznate meteorske kiše Perseida, često tokom noći naši pogledi bili su usmereni baš u pravcu sazvežđa Persej odakle se i očekivao najveći broj sjajnih meteora, a na prethodnoj fotki čini se da nam je slučajno pošlo za rukom da zabeležimo trag jednog od njih.
U neposrednoj blizini, preciznije nešto poviše ka sazvežđu Kasiopeje nalazi se i objekat pomalo hladnog naziva Caldwell 14, u narodu poznatiji kao Dvojno zvezdano jato u Perseju, a koji predstavlja pravi dragulj našeg neba i koji već u najobičnijem dvogledu počinje da pleni svojom raskošnom lepotom. Evo kako je ono izgledalo te večeri u primarnom fukusu našeg teleskopa

Caldwell 14 (2x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 10x30sek. ISO400 + 25 dark)

Duet zvezdanih jata u Perseju nalazi se na podjednakoj razdaljini od nekih 7.500 svetlosnih godina od Zemlje što ih svrstava u naš bliski kosmički komšiluk. Naša matična galaksija Mlečni put na primer koja izgledom podseća na jedan zaista ogroman spiralni disk i koja je dom ne samo našem Suncu već i svim ostalim zvezdama koje možemo videti na noćnom nebu u prečniku se pruža gotovo 100.000 svetlosnih godina, te uz Andromedu (M31)
i "Trougao" (M33 Triangulum) čini trojstvo najdominantnijih među 30-ak galaksija u takozvanoj lokalnoj grupi. Kako "Mlečni put" iz objektivnih razloga nismo bili u mogućnosti fotografisati iz pogodne perspektive, a budući da smo Andromedu ovekovečili već u više navrata, logično red je došao na "Trougao" koji na udaljenosti od oko 3 miliona svetlosnih godina spada u najudaljenije objekte uočljive (ponekad) golim okom sa Zemlje

M33 (10x30sek. ISO3200 + 28x30sek. ISO1600 + 30x30sek. ISO800 + 25 dark)

Pošto se zora ubrzano bližila, a nama preostalo vremena za eventualno još jedan objekat, odlučujemo se da ponovo pojurimo galaksiju u sazvežđu Riba za kojom smo već više puta bezuspešno tragali i koja očigledno iz sasvim razumljivih razloga nosi nadimak "Fantom galaksija" (M74). Dodatni razlog bila je i činjenica da je samo dve nedelje ranije 25. jula u njoj uočena sjajna supernova (2013ej), spektakularna eksplozija supermasivne zvezde na kraju njenog života, a koja je još neko vreme trebala biti sasvim lepo oučljiva. Uz malo sreće, mnogo truda i na našu veliku radost konačno smo uspeli u tome, a na fotografiji kako smo i očekivali ukazala se i nova zvezda koju sasvim izvesno više nikada nećemo videti

M74 i SN2013ej (10x30sek. ISO3200 + 20x30sek. ISO1600 + 9x30sek. ISO800 + 25 dark)

Interesantno je da "Fantom galaksija" i pripadajuća joj supernova na snimku, izuzevši okolne zvezde koje su sastavni deo naše galaksije, predstavljaju praktično direktan prenos događaja iz zaista drevne prošlosti. Njihova "fosilna svetlost" koja se, daleko pre no što je čovek zakoračio Zemljom, pre nekih 30-ak miliona godina zaputila odande kroz međugalaktički prostor konačno je 10. avgusta 2013. u ranim jutarnjih časovima pristigla do Zemlje i svoj put završila na čipu našeg fotoaparata negde u poljima kraj Banatskog Brestovca.

A kada je rotacija planete na kojoj smo proveli još jednu nezaboravnu noć pod zvezdama, uslovila da Sunce sa istoka krene da boji nebeski svod, znali smo da je došao čas da se popakujemo i krenemo dalje, a sa sobom poneli smo uspomene koje su se možda već odigrale pred nečijim očima, milionima godina ranije...