Razglednica iz vasione nad mojom terasom 2013.

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 2013.
Oprema: Canon A550 / SX230HS CHDK i fotostativ

Zimski solsticij ili zimska kratkodnevica, koji se odigrao pre nekoliko dana, južno od polutara označio je početak leta, a severno od njega početak zime, no takođe bio je to znak da je još jedna astronomska godina na samom izmaku i da je došlo vreme za već tradicionalnu rekapitulaciju onoga što sam tokom nje uspeo da zabeležim sa moje terase, jedne male i meni vrlo drage lagune u nepreglednom beskraju kosmičkog okeana

Sam početak sada već skoro bivše 2013. je barem što se vremenskih uslova tiče koliko toliko obećavao, a uprkos zaista gustoj magli, gotovo pun Mesec koji se s vremena na vreme probijao kroz nju jednostavno nije mogao proći neopažen. Tog prohladnog 2. januara u ranim jutarnjim časovima po srednje evropskom vremenu moja prva fotka ugledala je svetlost noći

2-1-2013 02:33 +1UTC Canon A550 ISO200 F5.5 13sek.

A da mi je neko rekao da ću naredni snimak na rođenoj terasi načiniti tek gotovo pet meseci kasnije, svakako da bih pomislio da se zasigurno šali, no specifičan splet okolnosti, a naročito neobično loši vremenski uslovi učinili su da upravo tako i bude. Elem, maj je uveliko trajao, kada mi je igrom slučaja pred objektivom ponovo ispozirala "Luna", ovoga puta ona je bila tek nedelju dana stara, što će reći u svojoj prvoj četvrti

18-5-2013 19:52 +2UTC Canon A550 ISO100 F6.9 1/30 sec.

U vazduhu se već osećao miris leta, kada sam po prvi put u 2013. uspeo da zabeležim prelet Međunarodne svemirske stanice povrh moje terase. Imajući u vidu da je njoj za jednu orbitu oko naše planete potrebno 90-ak minuta, te da je od početka godine proteklo 170 dana, bila je to približno njena 2720. orbita, koliko joj je otprilike i preostalo da izvrti do kraja godine. Mesec, koji je te večeri tukao iz svih raspoloživih sredstava nalazio se dosta nisko na nebu, ali je nekako opet uspeo da se probije kroz gusto olistale krošnje

19-6-2013 22:05 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20sek.


A prvoga dana leta i najkraće noći u 2013. nad mojom terasom došlo je do manjeg "incidenta" kada je jedan od komunikacionih satelita Iridium 40 baš u trenutku bljeska, prouzrokovanog reflektovanom Sunčevom svetlošču sa jedne od njegovih antena, prošišao kroz sazvežđe Zmijonoše (Ophiuchus) i tom prilikom nonšalantno "pregazio" zvezdu 67-Oph

21-6-2013 00:59 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20 sek.

Avgust je pored odlaska na godišnji odmor bilo i idealno vreme za lov na takozvana sazvežđa letnjeg neba, a na čipu mog fotoaparata svoje potpise u trajanju od po tri minuta ostavili su Orao (Aquila) i Delfin (Delphinus)

Sazvežđe Orla 3-8-2013 Canon A550 ISO200 F5.7 180sek.

Sazvežđe Delfina 3-8-2013 Canon A550 ISO200 F5.7 180sek.

Evo i kraćeg "time-lapse" snimka koji pokriva period od oko 2 sata i prikazuje prethodno spomenuta sazvežđa u tranzitu na nebu iznad moje terase, a iskoristio bih i priliku da podsetim kako je za ovaj interesantan efekat zaslužna isključivo rotacija planete na kojoj sam se zatekao te večeri, a vrlo verovatno i vi :)

9-8-2013 Canon A550

2013. je barem iz moje perspektive očigledno bila neobično burna za sazvežđe Zmijonoše, jer nakon akcidenta sa satelitom Iridium 40 početkom leta ono je krajem avgusta bilo već poprište sledećeg. Ovoga puta, Medjunarodna svemirska stanica koja je naletala iz pravca severozapada ka jugoistoku i to brzinom od oko 30.000 km/h sve sa šestoro astronauta koji su u tom trentuku boravili na njoj, presekla je već "načetog" Zmijonošu na pola

22-8-2013 20:51 +2UTC Canon A550 ISO400 F2.6 3x15sek. kompozit

Planeta Uran koja se bližila opoziciji, bila je moja sledeća meta, a uprkos njenoj udaljenosti od gotovo 3 milijarde kilometara u tom trenutku i sjaju koji je bio na ivici vizuelne uočljivosti (oko 6. magnitude) ipak je nekako uspela da se registruje na fotografiji. Interesantno je spomenuti da Uran zapravo uopšte i ne sija, sva svetlost koja dopire od njega je ništa drugo no reflektovana Sunčeva svetlost kojoj je, uzgred budi rečeno, bilo potrebno blizu dva ipo sata kako bi se uopšte "dovukla" do moje terase

1-9-2013 02:33 +2UTC Canon A550 ISO200 F2.6 20 sek.

Pun Mesec najbliži jesenjoj ravnodnevici, poznat i kao "Žetveni Mesec" (Harvest Moon) je 2013. na mene ostavio zaista poseban utisak. Optički fenomen poznat kao "Lunarna korona" koji nastaje difrakcijom svetlosti kroz sitne kapljice vode ili kristale leda i koji zapravo nije ni toliko redak, sticajem okolnosti izgledao je pa najblaže rečeno fantastično!

19-9-2013 00:37 +2UTC Canon A550 ISO100 F2.6 6sek.

Posebno spektakularan bio je vatromet boja koji su kreirali užurbani oblaci prelazeći preko Žetvenog Meseca, a što se delimično i da naslutiti iz na žalost samo šest uzastopnih fotografija koje sam tada uspeo zabeležiti

19-9-2013 Canon A550

A kada se sa jugoistoka iznad zgrada počelo ukazivati sazvežđe Lovca (Orion) i njegovi upečatljivi mač i opasač, nije bilo potrebe konsultovati bilo kakav kalendar, bilo je posve jasno da se još jedna godina lagano bližila svome kraju i da je zima već skoro pred vratima

8-11-2013 01:17 +1UTC Canon A550 ISO400 F4 15sek.

Kraj 2013. bio je takođe i idealno vreme za druženje sa našom "komšinicom" planetom Venerom, koja se nalazila visoko na zapadu u suton i koja je 5. decembra dosegla svoj najviši sjaj. Možda začuđujuće, ali u tom trenutku Sunce je osvetljavalo tek oko 25% površine njenog planetarnog diska, no Venerina relativno mala udaljenost od nas te visoko reflektivni atmosferski omotač sastavljen dominantno od gustih oblaka sumpor dioksida čine je, pored Meseca i Sunca, ubedljivo najsjajnijim nebeskim objektom

3-12-2013 16:35 +1UTC Canon SX230HS 70mm F5.9 ISO200 1sek.

Digitalni "idiot" fotoaparati iz takozvane "Superzoom" klase sasvim sigurno postaju sve upotrebljiviji čak kada je u pitanju i tradicionalno vrlo zahtevna astrofotografija. Evo na primer kako je ispao naš verni pratioc Mesec koji je bio udaljen nekih 400.000 kilometara od objektiva jednoga od njih sredinom decembra

10-12-2013 17:00 +1UTC Canon SX230 70mm F5.9 ISO100 1/100sek.

A kako je 2013. i započela po svemu sudeći tako će se i završiti, vremenski uslovi i pun Mesec bili su poput verne kopije onoga sto sam već doživeo 2. februara pre nešto manje od godinu dana, a kuriozitet je da je ovaj poslednji pun Mesec u sezoni ujedno bio najudaljeniji i vizuelno najmanji, što se gledano golim okom i ne bi baš dalo reći

16-12-2013 23:40 +1UTC Canon SX230 44mm F5.6 ISO100 3.2sek.

Na samom kraju retrospektive najinteresantnijih astronomskih dešavanja koja su se odigrala nad mojom terasom u 2013., u ime amaterskog astronomskog društva "Tycho Brahe" iz Beograda poželeo bih vam srećnu Novu 2014. godinu, neka vas prate dobro zdravlje i raspoloženje i naravno vedro nebo! :)

"Bele noći" uoči jesenje ravnodnevice u rudničkom kraju

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 20.9.2013.
Oprema: Standardna

Nekih 48 sati pre zvaničnog početka jeseni na severnoj, a proleća na južnoj zemljinoj hemisferi, na našu zaista veliku radost ponovo smo bili u prilici da se okupimo u dobro nam znanom zaseoku na obroncima planine Rudnik u prelepom kraju kojemu se uvek vrlo rado vraćamo. Urbanu vrevu grada, koja se obzirom da je došao još jedan petak ubrzano spremala da eskalira, napustili smo nešto kasnije no što je planirano, tako da nas je noć uhvatila još za puta, a kako je vreme odmicalo naši pogledi sve češće bili su uprti ka ozvezdanom nebu što se sa svakom novom krivinom neprestano menjalo pred nama...
Iako smo bili svesni da će nam Mesec koji se stidljivo promaljao baš iza Avalskog tornja kada smo krenuli i koji je pre samo dva dana bio pun značajno pomrsiti račune, kada smo konačno prstigli na odredište i izašli napolje u mrak imali smo šta da vidimo i u to u bukvalnom smislu. Čitav kraj bio je u potpunosti obasjan pepeljasto belom svetlošću koja je nesumljivo dopirala iz pravca Meseca, a noćno nebo je na našu ne skrivenu žalost gotovo u celosti izgledalo kao da je isprano u varikini :|
No ni ta činjenica svakako nije bila dovoljan razlog da nas pokoleba, raspakujemo se ekspresno, astronomsku opremu i prateće rekvizite montiramo kraj zemljanog puta kojime smo pristigli i "po službenoj dužnosti" odmah dokumentujemo prvo osumnjičenog u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju

Anfas foto-portret 97% punog Meseca u primarnom fokusu (crop)

Nakon zaslepljujućeg Meseca, kada smo povratili čulo vida, što vizuelno što dvogledom maltene u agoniji šaramo nebom u potrazi za nečime smislenim u šta bi eventualno mogli uperiti teleskop, a prvi objekat koji privlači našu pažnju i koji se zapravo mogao razabrati i golim okom bio je naš stari znanac i bez ikakve sumnje najpopularnije otvoreno zvezdano jato, u drevnom Vavilonu pre više od 3.000 godina poznato kao MUL.MUL, u našem narodu pod imenom Vlašići, a širom sveta kao Plejade ili "7 sestrica". Prve probne fotke nisu obećavale ništa dobro jer i na najnižim ISO vrednostima koje smo koristili činilo se kao da će se "7 sestrica" svakoga trena izgubiti u plavetnilu nazovi noćnog neba

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
Videvši rezultate odlučili smo da ne gubimo vreme na ovom objektu, što će se kasnije ispostaviti da smo možda i trebali, već se odmah usredsređujemo na sledeći kojega smo do tada u više navrata bili u prilici da zabeležimo, ali nikada pod ovakvim uslovima. SIPA.ZI.AN.NA (Odani nebeski pastir) iz spisa drevnih vavilonskih astronoma nama poznatiji kao sazvežđe Lovca ili Orion nalazio se nešto dalje od Plejada u odnosu na Mesec i već se na oko videlo da je nebo u njegovoj okolini bilo za nijansu povoljnije. Naša meta u ovom prominentnom sazvežđu bila je čuvena "Velika maglina" (M42), no pored nje ideja nam je bila da po prvi put pokušamo da u kadar uglavimo i ne tako lako uočljivu refleksionu maglinu "Čovek u trku" (Sharpless 279). Nakon 35 minuta, koliko je bilo potrebno za snimanje 70 ekspozicija od po 30 sekundi, ponovo na brzinu pregledamo rezultate koji ni ovoga puta nisu nešto obećavali, ali našu nadu ipak je podgrejao "Čovek u trku" koji se stidljivo počeo ukazivati

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)

A kada smo prikupljene eskpozicije sa neba u RAW formatu naknadno procesirali u specijalizovanom softveru za takozvano stakiranje astronomske fotografije (DeepSkyStacker), koji posebnim algoritmima nastoji da ukloni što više artefakata nastalih pri procesu snimanja, te tako dobijeni sirovi materijal obradili u popularnim programima za manipulaciju digitalnom fotografijom, rezultat nam je po ko zna koji put navukao osmehe na lica. Takođe, imajući u vidu vanredne uslove u kojima je ova fotka nastala, bili smo donekle iznenađeni količinom detalja koji su se na njoj uspeli registrovati

"Čovek u trku" (Sharpless 279) i Velika maglina u Lovcu (M42)
7x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Paradoksalno, ali kako se zora bližila nebo je postajalo sve tamnije, prvo osumnjičeni u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju lagano se spremao za svoj cele večeri pripremani beg iza zapadnog horizonta. Bilo je oko pola četiri izjutra, a sa severozapada su počeli da se navlače oblaci koji su nagoveštavali da ćemo uz nešto sreće možda imati vremena za još jedan objekat. Nismo se mnogo premišljali, jer su se u neposrednoj blizini Velike magline u Lovcu nalazila dva objekata koja takođe do tada nikada nismo pokušali zabeležiti iako ih je neobično lako pronaći jer su smešteni tik uz vrlo sjajnog plavog supergiganta zvezdu Alnitak, prvu sa leva u takozvanom Lovčevom opasaču. Evo kako su "izgledale" emisiona "Plamen" maglina (NGC 2024) i tamna maglina "Glava konja" (Barnard 33) na jednoj od ekspozicija, a na kojoj smo igrom slučaja zabeležili i jedan satelit, naknadno identifikovan kao telo rakete Ariane 40 koje još od lansiranja 17. jula 1991. besmisleno tumara orbitom na nekih 800 kilometara iznad naših glava

Primarni fokus ISO1600 30sek. JPG

Kao što se može i videti na izvornoj fotografiji u JPG formatu ovoga puta gotovo da nije bilo detalja koji bi ukazivali da se na njoj možda kriju dva odista spektakularna objekta takozvanog dubokog neba. No ipak u ovome slučaju nakon dosta muke sa zaista nezgodnom i nategnutom obradom ponovo se pokazalo od kolikog je značaja bilo snimanje takozvanih digitalnih negativa u RAW formatu i stakiranje istih u nezaobilaznom DeepSkyStacker-u,
a na našu radost poneki detalji su se ipak promolili iz onoga što se u prvi mah činilo kao "Tabula rasa"

"Plamen" maglina (NGC 2024) i "Glava konja" (Barnard 33)
7x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Ujedno to je bilo gotovo sve što smo uspeli da vidimo i zabeležimo od Vasione tokom još jednog već po običaju kratkog ali i nezaboravnog astro-vikenda u Donjim Branetićima. Jesen koja je bila pred samim pragom kao da je već rešila da pokaže svoje pravo lice, neprekidne kolone oblaka koje su nas ispratile na počinak dočekale su nas i sledećeg "jutra", a vremenski uslovi su na našu iskrenu žalost ostali nepromenjeni i čitave naredne noći. Tokom nje, dok smo u našem glavnom štabu u stanju pune borbene gotovosti sa nestrpljenjem "čekali Godoa" u jednom trenutku kroz prozor uspevamo da dokumentujemo njegovo veličanstvo Jupiter u kratkoj i bespoštednoj borbi protiv gustih oblaka koji su nebeskim svodom zagospodarili još za leta, čemu smo lično bili svedoci i koji će po svemu sudeći njime suvereno vladati barem do početka naredne jeseni, u poznim večernjim satima toga dana.

Nedelja 21.9.2013. 2:32 +2UTC

Nedelja je dan za lov na Međunarodnu svemirsku stanicu?

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: periferija Beograda 1.9.2013.
Oprema: Standardna

Nedelja 17. jul 2011. za nas je bio jedan od onih dana koje otprilike samo demencija, i to u težem obliku, možda nekako može potisnuti iz našeg sećanja. Tog istorijskog dana, po prvi put pošlo nam je za rukom da zabeležimo prelet Međunarodne svemirske stanice (MSS) preko Sunčevog diska i to u uslovima koji su bili daleko od idealnih u jednom gotovo dramaturškom zapletu koji je čak pretio da našu brižno isplaniranu akciju pretvori u potpuni fijasko. Kako je sve to izgledalo tada, pre nešto više od dve godine, možete videti u našem izveštaju ovde

Preleti Međunarodne svemirske stanice, impresivne građevine gabarita fudbalskog igrališta koja orbitira na visini od približno 400km prosečnom brzinom od 27.600 km/h, zapravo nisu uopšte tako retka pojava na našem nebu i događaju se maltene svakodnevno u više navrata, sa time što ih je svakako mnogo lakše uočiti noću kada umeju predstavljati jedan zaista lep prizor za oko. Nasuprot tome takozvani tranziti preko raznoraznih nebeskih objekata posmatrano iz naše perspektive ne odigravaju se baš tako često. Preleti preko Sunca i Meseca, iako najčešći među njima, zbivaju se tipično tek nekoliko puta u toku godine na određenoj geografskoj lokaciji i u najboljem slučaju ne traju duže od par sekundi. Krajem sada već prošlog meseca avgusta tekuće godine posredstvom specijalizovanog Internet servisa CalSky dobijamo dugo očekivanu poruku koja je glasila: MSS prelazi preko Sunčevog diska | Beograd 1. septembar 2013. | 17h 31m 17s | trajanje 1.7 sekundi. Usledilo je par telefonskih poziva, ne mnogo reči i vrlo brzo imali smo cenzus, stupamo u akciju!

Tog prvog septembarskog dana, vremenski uslovi bili su skoro pa idealni sa vrlo prijatnom temperaturom i tek po nekim oblačkom što nije predstavljalo razlog za brigu. Nekih 45 minuta pre najavljenog tranzita, sa opremom koja je bila tek toliko rasklopljena da bi je mogli transportovati, pristižemo na ugovorenu lokaciju smeštenu na samom obodu periferije Beograda, a parkirali smo se na mestu na kome se završavao asfalt, a počinjala polja...

Sa montiranjem opreme započeli smo bez oklevanja, jer iako smo pred sobom imali gotovo jedan ceo školski čas kako bi se valjano pripremili da zabeležimo tih 1.7 sekundi, poučeni iskustvom bili smo svesni da smo možda već i zakasnili. Dodatnu poteškoću predstavljala je činjenica da se vrlo brzo oko nas sjatila lokalna mladež koju je sasvim razumljivo živo zanimalo šta se to događa i koji su nas simultano obasipali raznoraznim pitanjima na koje je valjalo i odgovoriti. Tenzija je rasla i tek nekih 10-ak minuta pred sam tranzit bili smo koliko toliko spremni te napravili i prve probne snimke, a evo kako je tog dana izgledala pozornica na kojoj se spremala odigrati jedna neobično kratka predstava koju smo mi sa nestrpljenjem isčekivali

Sunce i aktivne regije AR1834, AR1835 i AR1836 (za detalje pređite mišem preko fotografije)
Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x, 500 stakiranih kadrova

Ono što se ispostavilo, a vremena je bilo sve manje, je da ćemo imati veliki problem sa fokusiranjem, zapravo intenzivna Sunčeva svetlost i mali ekran fotoaparata pokazali su se kao krajnje nekompatibilna kombinacija, a veliki tamni plašt kojime se obično prekrivamo upravo u ovakvim situacijama smo naravno zaboravili poneti sa sobom. Ovaj reklo bi se mali detalj mogao je vrlo lako ozbiljno osujetiti naše ambiciozne planove

U 17:26 nekih 5 minuta pre no što bi MSS trebao dotaći rub Sunčevog diska, gotovo da smo poskočili kada se sa mobilnog telefona oglasio alarm u vidu tutnjavine legendarnog Space Shuttle-a pri poletanju koji je bio poslednje upozorenje da je pripremama došao kraj i da se sada nalazimo u fazi terminalnog odbrojavanja. Koristeći motore zadnji put doterujemo kadar i tačno u 17:29:14 započinjemo sa snimanjem. Prolazile su sekunde...zatim minuti, a od MSS-a nije bilo ni traga? Pomalo zbunjeni i delom razočarani u 17:34:00 obustavljamo snimanje. Ekspresno smo se popakovali, pozdravili sa ekipom iz kraja i ipak sa izvesnom dozom entuzijazma koji nas još uvek nije napuštao požurili kući da pregledamo materijal

Ne zadugo kasnije, kada se snimak ovoga puta na velikom ekranu počeo odvijati pred našim očima pristigla je i prva dobra vest, za sada barem fokus je izgledao zadovoljavajuće. A onda nekako baš na isteku drugog minuta jedan neidentifikovani leteći objekat je munjevito projurio preko Sunca kroz kadar, znali smo da su to mogle biti samo dve stvari, ili neka ptica ili Međunarodna svemirska stanica?

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x

Istog trena u naletu nestrpljenja usporavamo snimak na zdravorazumnu brzinu i postajemo svesni da smo nakon nešto više od 2 godine i silnih peripetija koje su nas pratile ipak konačno uspeli u našoj nameri da još jednom zabeležimo momenat koji je vrlo lako mogao biti izgubljen zauvek i to samo u jednom treptaju oka

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x (usporen snimak 6x)