20. 12. 2015.

Astro razglednica iz Donjih Branetića (specijalno godišnje izdanje)

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići, sezona 2015.
Oprema: Standardna + Bahtinova maska

Dragi naš dnevniče, nakon jednog zaista dugog perioda u kome od nas nisi čuo ni reči prvo da te obavestimo da smo mi svi srećom živo i zdravo, a takođe ono što ćete sigurno posebno obradovati je da smo u međuvremenu, barem kada je astronomija u pitanju, bili i poprilično vredni! Već poslednjeg dana zime "nacrtali" smo se na našoj standardnoj lokaciji u ataru sela Donji Branetići podno Rudnika nameravajući da ispratimo jedan podosta redak događaj nad našim krajevima, a kako se kasnije ispostavilo i većina materijala koji smo zabeležili tokom 2015. ponikao je upravo tamo. No kako jedna stara poslovica veli da slika govori više od hiljadu reči, pogledajmo šta
se to sve ove sezone izmeđuostalog zbivalo na nebu visoko povrh bajkovitih proplanaka Rudničkoga kraja...



Poslednje zimsko jutro tekuće godine pored prohladnog vremena i ponešto oblaka, donelo nam je dugoočekivani nebeski događaj u vidu delimičnog pomračenja Sunca od solidnih 51%, a što se u našim krajevima nije dogodilo još od spektakularnog totalnog pomračenja 11. avgusta 1999. godine, dok ćemo na narednu sličnu priliku morati popričekati barem do 2. avgusta 2027. A da ne ispadne baš sve onako kako smo i planirali pobrinula se baterija na kameri koja nas je nakon puna dva sata na žalost izdala i to samo 17 minuta pre kraja pomračenja :\

20-3-2015 10:20 +1UTC (primarni fokus 1/80sek. ISO100 crop)

 20-3-2015 09:38-11:40 +1UTC (primarni fokus 488x1/80sek. ISO100 PIPP)


Prve prolećne noći koje su usledile sa sobom su srećom donele vedro zvezdano nebo, ali i temperature koje se nisu puno razlikovale od zimskih, a što je na kraju rezultovalo materijalom za tek dve fotografije. No ako je za ikakvu utehu na njima je uspelo da se nađe čak pet galaksija, a oštro oko će verovatno primetiti i još po koju

21-3-2015 Vrtlog galaksija M51/NGC5194, udaljenost oko 23 miliona svetlosnih godina
Primarni fokus 10x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 6x30sek. ISO800 + 3x10 dark + 3x10 bias
22-3-2015 Trojac u Lavu M65/M66/NGC3628, udaljenost oko 35 miliona svetlosnih godina
Primarni fokus 8x30sek. ISO3200 + 7x30sek. ISO1600 + 2x10 dark + 2x10 bias

Sredinom aprila, iako se po kalendaru eventualno moglo zaključiti da se proleće konačno zahuktalo, sneg koji se i dalje beleo po vrhovima Rudnika opominjao nas je da zima još uvek nema nameru da se preda, a noći su bile tek za nijansu toplije no i dalje na samoj granici podnošljivog ma koliko se toplo obukli. Ipak sve bi se to dalo podneti da nije bilo dosadnih oblaka zbog kojih se po ko zna koji put naše druženje sa svezdama svelo tek na iznalaženje povremenih rupa u njima

10-4-2015 Galaksija M106/NGC4258, udaljenost oko 24 miliona svetlosnih godina
Primarni fokus 14x30sek. ISO3200 + 9x30sek. ISO1600 + 11x30sek. ISO800 + 3x10 dark + 3x10 bias
10-4-2015 Mesec 20. dan, osvetljenost 72% (primarni fokus 6x1/100sek. ISO100 Registax)
11-4-2015 Prelet Međunarodne svemirske stanice kroz sazvežđe Kasiopeje
11-4-2015 Iris maglina NGC7023/Caldwell4, udaljenost oko 1.300 svetlosnih godina
Primarni fokus 10x30sek. ISO3200 + 8x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 3x10 dark + 3x10 bias

12-4-2015 Bliski susret Venere i zvezdanog jata Vlašići (Plejade)
A april je još i bio fantastičan kakvo nas je vreme dočekalo 1. maja kada smo za otprilike pet večeri i to na jedvite jade uspeli da uslikamo samo jedan objekat! Bio je to skoro pa pun Mesec koji nam kao takav jednostavno nije ni mogao uteći sve i da je hteo :)

3-5-2015 Mesec 14. dan, osvetljenost 98% (primarni fokus 50x1/400sek. ISO100 Registax)

Letnja dugodnevica je barem što se nas tiče uvek donosila izvesnu dozu uzbuđenja, jer pored zvaničnog početka leta ona predstavlja i najbolju moguću priliku da iz naše perspektive zavirimo u pretežno nepristupačne nam lepote takozvanog južnog neba, ali na žalost naše uzbuđenje nije bilo dugog veka. Iz istih razloga kao i u maju još jedan astro vikend okončan je neslavno no ovoga puta ipak sa dupliranim učinkom od ukupno dve fotke

21-6-2015 Zvezdano jato Divlja patka M11/NGC6705, udaljenost oko 6.200 svetlosnih godina
Primarni fokus 3x30sek. ISO3200 + 2x30sek. ISO1600 + 1x30sek. ISO800 + 3x10 dark + 3x10 bias
22-6-2015 Galaksija Andromeda M31/NGC224, udaljenost oko 2,5 miliona svetlosnih godina
Primarni fokus 6x30sek. ISO3200 + 7x30sek. ISO1600 + 3x30sek. ISO800 + 3x10 dark + 3x10 bias
Sredinom jula vremenske prilike su nas napokon udostojile sa nekoliko kristalno vedrih i toplih noći i nakon pune tri sezone, a na našu veliku radost, obračun sa objektima južnog neba bio je neminovan. Dugoočekivani nebeski dvoboj odigrao se na već legendarnom grebenu kod baka Živanke, jednom od ponajboljih mesta u kraju odakle se leti pruža gotovo idealan pogled ka centralnim predelima naše matične galaksije

11-7-2015 Mehur maglina NGC7635/Caldwell11, udaljenost oko 9.000 svetlosnih godina
Primarni fokus 14x30sek. ISO3200 + 8x30sek. ISO1600 + 2x10 dark

11-7-2015 Mesec 24. dan, osvetljenost 26% (primarni fokus 16x1/50sek. ISO100 Registax)

12-7-2015 Laguna maglina M8/NGC6523, udaljenost oko 4.000 svetlosnih godina
Primarni fokus 7x30sek. ISO3200 + 4x30sek. ISO1600 + 4x30sek. ISO800 + 3x10 dark
12-7-2015 Trifid maglina M20/NGC6514, udaljenost oko 5.000 svetlosnih godina
Primarni fokus 10x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 7x30sek. ISO800 + 3x10 dark
Događaj sezone kada je astronomija u pitanju bez ikakvih nedoumica bio je istorijski bliski susret sa patuljastom planetom Pluton. Svemirska sonda Novi horizonti čije je putešestvije kroz Solarni sistem potrajalo gotovo punih 10 godina, u utorak 14. jula prohujala je na nekih 12 hiljada kilometara iznad površine tog misterioznog sveta i po prvi put nam pružila intiman uvid u to kako on zapravo izgleda. Naredna fotka nastala je samo dva dana pre tog velikog događaja, a imajući u vidu da ja Pluton dosta manji od našeg Meseca i trenutno negde oko pet milijardi kilometara udaljeniji, bili smo odista prijatno iznenađeni da smo uopšte uspeli da ga ulovimo

12-7-2015 Patuljasta planeta Pluton, trenutna udaljenost oko 4,8 milijardi kilometara
Primarni fokus 2x30sek. ISO6400 + 8x30sek. ISO3200 + 2x10 dark
12-7-2015 Orao maglina M16/NGC6611, udaljenost oko 7.000 svetlosnih godina
Primarni fokus 11x30sek. ISO3200 + 11x30sek. ISO1600 + 7x30sek. ISO800 + 3x10 dark

12-7-2015 Spirala maglina Helix/NGC7293, udaljenost oko 700 svetlosnih godina
Primarni fokus 9x30sek. ISO3200 + 3x30sek. ISO1600 + 2x10 dark
Dragi dnevniče, na kraju krajeva verujemo da ćeš se ipak složiti sa nama da je sezona 2015. pored svih peripetija i hroničnog nedostatka komunikacije sa tobom na neki način ipak bila relativno uspešna. Pored našeg istorijskog prvenca u vidu delimičnog pomračenja Sunca, zabeležili smo i čak šest novih objekata takozvanog dubokog neba, a takođe i nekolicinu starih čije su poslednje inkarnacije ispale rekli bi značajno bolje no pre

Tebi dnevniče u nastupajućoj sezoni poželeli bi smo znatno bogatiji repertoar sa mnogo više zanimljivih novotarija koje nam vasiona sasvim sigurno već uveliko priprema, a takođe iskreno se nadamo da ćemo biti u prilici da se sa tobom družimo dosta čeće no što je to bio slučaj u ovoj. Našim dragim prijateljima, a i svima ostalima poželeli bi smo puno dobrog zdravlja i radosti u narednoj orbiti oko Sunca u Novoj 2016. godini...

Vedro nebo!

3. 6. 2015.

Potera za "Ljubavnim užitkom" na nebu iznad Beograda

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, januar 2014.
Oprema: Canon EOS 600D / Njutnov teleskop 150/750

Amaterska astronomija je verujem jedan od retkih hobija pod ovim nebom koji sa relativno skromnim ulaganjima, uz dosta truda i izvesnom dozom sreće, pored zaista velikog zadovoljstva usput ponekad može doneti i svetsku slavu. Upravo to se, između ostalih, dogodilo i Australijancu Teriju Lavdžoju (Terry Lovejoy) koji je u periodu od 2007. pa do danas iz njegove svojeručno sklepane opservatorije u predgrađu Brisbejna uspeo da otkrije čak 5 novih kometa. Njegovo poslednje otkriće kometa zvaničnog naziva C/2014 Q2 (Lovejoy) koju je on prvi put uočio na svojim snimcima 17. avgusta prošle godine, po običaju pobudila je veliko interesovanje kako amatera tako i profesionalnih astronoma. Ubrzo nakon pratećih opservacija postalo je jasno da je C/2014 Q2 kometa izuzetno duge periode od čak nekih 11.000 godina, te da ovo nije prvi put da ona posećuje unutrašnji Sunčev sistem, što će reći da smo sa njome već susretali u prošlosti, a poslednji takav bliski susret zbio se negde početkom neolita ili ti novog kamenog doba

Ja sam sa posebnom pažnjom pratio razvoj događaja u vezi sa ovom kometom, posebno iz razloga što je ona u najpodesnijem periodu za osmatranje početkom 2015. nameravala proći kroz sazvežđa Eridanus (Reka) i Taurus (Bik) koja su u to doba godine nešto nakon sutona pozicionirana direktno ispred moje terase, što bi se reklo na izvolte. To su bile zaista lepe vesti, a loše vesti su bile da se na severnoj Zemljinoj hemisferi zima upravo počela zahuktavati i vremenske prilike, barem kada je amaterska astronomija u pitanju, bile su daleko od obećavajućih

Prošla je Nova godina, a za njome i 3. januar kada se popularni "Ljubavni užitak" konačno trebao ukazati iznad obližnjeg borića nad mojom terasom, a oblaci su i dalje bili čvrsto usidreni na nebu bez ma kakvih naznaka da bi se ta situacija uskoro mogla bitnije izmeniti. Ni 7. januar dan kada je kometa dospela u najbližu tačku Zemlji na ne baš skromnih 70 miliona kilometara nije doneo ništa novo, a meni je preostala kakva takva nada da ću nakon propuštene dobrodošlice ipak dobiti priliku barem da joj poželim srećan put. Interesantno, već sutradan usledile su i prve koliko toliko dobre vesti

Četvrtak 8.1.2015. 20:36 +1UTC


No iako su vremenski uslovi bili zaista značajno bolji od ustaljenih, na nebu se i dalje nije dalo mnogo toga videti osim naravno oblaka i tek nekolicine najsjajnijih zvezda, svakako daleko od onoga što mi je bilo potrebno ne bi li eventualno uočio kometu četvrte magnitute koja je već ionako bila na samoj granici percepcije našeg oka i to u idelnim osmatračkim uslovima. Praktično jedina šansa koju sam imao bila je da pokušam da u retkim povoljnim momentima sa dugim ekspozicijama izvučem i poslednji koristan foton iz te nebeske melase

Najuspelija fotka koju sam zabeležio te večeri na prvi pogled izgledala je posve tipično za fotografiju noćnog neba nad milionskim gradom, što će reći ne preterano interesantno. Ipak, kada sam detaljnije osmotrio snimak primetio sam da sazvežđe Reke poseduje jednu dodatnu zelenkastu zvezdu koje tu jednostavno nije trebalo biti, a naročito ne te boje. Nije mi trebalo dugo da shvatim da je ta neugledna mrlja bila zapravo niko drugi do njegova malenkost, "Ljubavni užitak" lično!

Četvrtak 8.1.2015. 20:47 +1UTC
(Za detalje pređite mišem preko fotografije)

Tek što sam se ponadao da će mi se ipak pružiti prilika da konačno teleskopom osmotrim i eventualno detaljnije ovekovečim ovog neobičnog gosta sa kojime se ne viđam baš svakog milenijuma i koji je igrom slučaja na kratko u prolazu navratio do moje terase, gusti oblaci su još iste večeri u potpunosti prekrili nebo i naš eventualni naredni randevu nanovo prolongirali na neodređeno

Tek 12. januar doneo je kakve takve novosti, a situacija na nebu je bila nešto povoljnija od onoga što sam doživeo pre četiri večeri. Ovom prilikom nisam baš bio sasvim siguran jesam li uspeo uočiti kometu ili je to samo bio plod moje mašte, a analizom fotografija potvrdilo se ono što me je i brinulo. Za samo nekoliko noći ona je već dobrano uznapredovala nebom te je iz sazvežđa Reke gde se nalazila tada, sada već duboko zašla u sazvežđe Bika, a što je značilo da je preostalo tek nešto manje od nedelju dana pre no što ona i zanavek ne izčezne iz mog vidokruga negde povrh simsa komšijske terase

Ponedeljak 12.1.2015. 19:54 +1UTC
(Za detalje pređite mišem preko fotografije)



Prohladno, ali za divno čudo prelepo sunčano jutro u utorak 13. januara sa sobom je donelo onu dugo očekivanu dozu entuzijazma koji je moram priznati već počeo da me napušta, a vremenska prognoza koja je nagoveštavala pretežno vedro veče, bila je signal na koji sam čekao kako bi iz stanja pripravnosti prešao u stanje pune borbene gotovosti. Negde oko 16 časova oprema je već bila na položaju i gotovo u potpunosti spremna za dejstvo, a meni je preostao znatno teži zadatak da se izborim sa nestrpljenjem koje je eksponencijalno raslo kako se noć bližila

Utorak 13.1.2015. 16:00 +1UTC


Na moju sreću, obzirom da je zima bila u jeku, na noć nisam morao dugo čekati i već oko 18 časova na nebu su umesto oubičajenih oblaka počele da se nižu prve zvezde, prizor koji nisam imao čast videti još od prošle godine. Iako je na prvi pogled sve delovalo savršeno, terasa koja je u urbanoj sredini izigravala astronomsku opservatoriju sa sobom je nosila sijaset ozbiljnih problema. Odokativno useveravanje teleskopa pomoću kompasa, raznorazni izvori toplote koji prouzrokuju dodatne turbulencije u vazduhu i ekstremno svetlosno zagađenje bili su samo neki od već tradicionalnih izazova astronomije sa trotoara

Utorak 13.1.2015. 19:15 +1UTC


Konačno, kada se sazvežđe Bika počelo promaljati iza ogolele krošnje obližnje lipe, tražioc teleskopa usmeravam otprilike u pravcu gde se kometa trebala nalaziti i uz malo šaranja nebom nakon skoro dvonedeljne agonije po prvi put našao sam se uživo oči u oči sa "Ljubavnim užitkom"! Za razliku od pređašnjih fotki kometa je u tražiocu ipak izgledala nešto bolje no i dalje dosta skromno, sa jasno definisanim jezgrom sjaja otprilike četvrte magnitude i tek jedva uočljivom komom, dok o njenom repu naravno nije bilo ni govora. Tek kada sam potegao i poslednje oružje iz rukava, digitalnu kameru u primarnom fokusu teleskopa, "Ljubavni užitak" je već na prvim probnim fotografijama počeo da liči na sebe, što se u tim trenutcima verujem za mene i nije baš moglo reći :)

Utorak 13.1.2015. 19:25 +1UTC



Što se parametara snimanja tiče zbog ranije spomenutih problema u vezi sa useveravanjem ekspoziciju na žalost nisam uspeo poterati duže od 8 sekundi i jedino što je preostalo bilo je da pokušam da to kompenzujem sa većim ISO vrednostima i što više ekspozicija. Na kraju, ne baš veliki broj uspelih kadrova propustio sam kroz legendarni DeepSkyStacker, a kako je kometa za relativno kratko vreme koliko je trajalo snimanje već vidno uznapredovala zvezdanim poljem opredeljujem se da fotografije poravnavam u odnosu na nju. Konačni rezultati, koji su sasvim očekivano bili daleko od savršenstva, mene su odista iskreno obradovali

Utorak 13.1.2015. 19:50 +1UTC
8x8sek. ISO3200 + 7x8sek. ISO1600 + 20 dark



A koliko sam samo imao sreće tog 13. januara shvatio sam već tri dana kasnije, kada su mi vremenske prilike još jednom koliko toliko dozvolile da se u prohladnoj januarskoj noći obrem sa teleskopom na svojoj terasi. Obzirom da sam otprilike znao gde se kometa te večeri nalazila već letimičan pogled ka nebu nagovestio je ono što me je brinulo od početka, a pogled kroz tražioc teleskopa samo je potvrdio loše vesti. "Ljubavni užitak" je upravo počeo da zalazi za krošnju tik ispod komšijske terase, a što će reći da se naše kratko ali burno drugovanje brzo bližilo svome kraju. Za divno čudo, uprkos i granju čiji su artefakti bili jasno uočljivi na finalnoj fotki "Ljubavni užitak" nije izgubio niti malo na svoj lepoti, tačnije onom skromnom delu nje koji sam ja tada uspeo zabeležiti, ispostaviće se po poslednji put

Petak 16.1.2015. 19:40 +1UTC
18x8sek. ISO3200 + 20x8sek. ISO1600 + 20 dark


Konačno preostalo je još samo da mome drugaru poželim sreću na njegovom dugom putu ka zavičaju negde u udaljenim bespućima periferije Sunčevog sistema uz nadu da će nam se kao što je i obećao vratiti opet za nekih osam milenijuma, tamo negde oko 10015. godine. Takođe, iskreno se nadam da će u toj dalekoj budućnosti na našoj maloj planeti biti ikoga kome će ova slatka kometa na kratko ukrasiti nebo i obradovati ga kao što je nekoć obradovala mene. Želim vam svima vedro nebo i setite se da katkad pogledate gore, jer se u kosmosu upravo nešto veoma bitno dešava...

31. 12. 2014.

Razglednica iz vasione nad mojom terasom 2014.

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 2014.
Oprema: Canon SX230HS CHDK i fotostativ

Fotografisanje kosmosa, to jest objekata u najboljem slučaju udaljenih par stotina kilometara, a ponekad čak i više miliona svetlosnih godina najobičnijim digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom možda i ne zvuči baš kao kakva dobra ideja, no zahvaljujući pre svega sve bržem razvoju tehnologije danas je uz malo truda i nešto dobre volje gotovo svako u mogućnosti da svoj album ukrasi i uspomenama koje ne potiču sa ovoga sveta

Ja sam, barem kada je astrofotografija u pitanju, 2014. godinu započeo pun entuzijazma i već 1. januara bio sam na svojoj terasi sa fotoaparatom u rukama, a obzirom da se planeta Jupiter nakon punih 13 meseci za par dana spremala da priđe u najbližu tačku Zemlji, trenutak je bio gotovo pa idealan da pokušam da ulovim i nešto više od naizgled samo jedne sjajne zvezde na nebu. Rezultat me je uistinu obradovao, jer pred sobom sam imao maltene identičan prizor koji je u okularu svojega teleskopa imao i slavni Galileo Galilej kada ga je pre više od četiri veka po prvi put uperio u pravcu ove planete te konačno promenio naše poimanje vasione, a njen centar izmestio van okvira ovog malenog sveta. Na detaljnoj fotografiji sa leva na desno vide se Jupiterovi meseci Kalisto, Ganimed i Io, dok se Evropa igrom slučaja zadesila baš ispred planete u takozvanom tranzitu, a što je za opremu kojome sam raspolagao bio odveć preveliki izazov :)

Jupiter i Galileanski meseci (za detalje pređite mišem preko fotografije)
1-1-2014 23:50 +1UTC ISO1600 F5.9 2sek.


Iako mi naš Mesec najčešće doživljavamo kao kakav udaljeni i strani svet koji pored uticaja na mora i okeane u vidu plime i oseke nema drugih dodirnih tačaka sa nama, aktuelna terorija o njegovom nastanku i sve više detalja koji nam postaju dostupni ukazuju da je on najverovatnije pre više milijardi godina bio deo naše planete kojega je jedan kataklizmički sudar sa objektom veličine Marsa zapravo "izbacio" u orbitu. Takođe ispostavilo se da je ta drevna katastrofa za nas bila neobično srećna okolnost, jer bez masivnog Meseca koji je osu obrtanja Zemlje učinio stabilnom, godišnja bi se doba smenjivala krajnje haotično, a što bi predstavljalo ozbiljan problem za evoluciju biljnog i životinjskog sveta kakvog mi danas poznajemo

Mesec star 4 dana
4-1-2014 14:37 +1UTC ISO100 F6.1 1/500sek.

Naredna fotografija, zabeležena samo tri dana kasnije, lepo demonstrira verujem svima dobro poznate Mesečeve mene. No ono što je obično manje poznato je da one zapravo ne potiču od senke naše planete (osim u slučaju pomračenja) već isključivo od perspektive, to jest međusobnog položaja Zemlje i Meseca u odnosu na Sunce. Interesantno je da uticaj Mesečeve gravitacije, takozvani plimski efekat, pored uočljivog dejstva na velike vodene površine vremenom postepeno oduzima deo Zemljine rotacione energije i dovodi do usporenja njene rotacije za nekih 1,5 milisekundi na nivou veka, što će reći da nam je svaki naredni dan za nijansu duži od prethodnog

Mesec prve četvrti
7-1-2014 16:56 +1UTC ISO100 F5.9 1/50sek.
A ako do danas niste čuli za planetu Vesta svi su izgledi da ste rođeni u poslednjih oko sto pedeset godina koliko je vremena prošlo od kada je ona, uključujući tu i Ceres, Palas i Juno, prestala da se smatra izvornom planetom i postala samo jedan od asteroida smeštenih u istoimenom pojasu između orbita Marsa i Jupitera. Obzirom da mi je ovo bio prvenac kada su asteroidi u pitanju, a imajući u vidu njegove skromne dimenzije od oko 525 kilometara u prečniku i udaljenost od približno 250 miliona kilometara u tom trenutku, ja sam bio zadovoljan i sa nekolicinom fotona koje sam ulovio, a koji su u suštini bili ništa drugo do reflektovana Sunčeva svetlost sa njegove površine

Asteroid Vesta
25-3-2014 23:51 +1UTC ISO200 F3.5 20sek.
Nakon bliskog susreta sa Jupiterom u prvim danima 2014., najveći prirodni vasionski brod za koji znamo i kojega igrom slučaja nastanjujemo, početkom aprila sustigao je u svojoj orbiti oko Sunca i popularnu "Crvenu planetu". Najbliži prilazak ovom intrigantnom svetu još od 2007. godine bio je više no dovoljan razlog da se sa fotoaparatom ponovo zateknem na "palubi" i za dnevnik zabeležim po koju fotku. Interesantno je i spomenuti da je upravo Mars trenutno nama jedina poznata planeta u univerzumu nastanjena isključivo robotima, a naravno reč je o sve većem broju automatizovanih rovera i letelica stvorenih rukom čoveka sa ciljem da izmeđuostalog pokušamo rasvetliti da li je mit o Marsovcima ipak zbilja, te da li možda i mi eventualno potičemo odande

Opozicija Marsa
8-4-2014 00:03 +2UTC ISO200 F5.1 20sek.
Ove sezone nisam baš imao nešto sreće u lovu na Međunarodnu svemirsku stanicu, njeni ne tako česti preleti na prilično skromnom potezu južnog neba dostupnog sa moje terase delom su propali zbog loših vremenskih uslova, a delom što sam jednostavno bio odsutan u tim ključnim momentima koji i kada se dese tipično ne traju duže od jednoga minuta. Prvi prelet u 2014. godini zbog izvesnih "tehničkih" problema zabeležio sam tek polovično, a na fotografiji ostala su samo poslednja dva traga koje je ova gigantska skalamerija veličine fudbalskog igrališta ostavila za sobom pre no što je i definitivno isčezla iza oluka moje zgrade 

2-6-2014 21:42 +2UTC ISO400 F3.1 2x10sek. kompozit

"Sablasni Medeni Mesec" kako su ga neki krstili, zapravo je pun Mesec kao i bilo koji drugi, a koji se po običaju u periodu oko letnje dugodnevice nalazi dosta nisko na noćnom nebu, te zbog izraženog uticaja atmosfere katkad zaista može izgledati kao da je uronjen u teglu meda. Nasuprot tome njegova "sablasnost" poticala je od jednog poprilično neobičnog verovanja da je petak 13. sa kojime je on igrom slučaja koincidirao iz nekog razloga posebno nepovoljan za žitelje ovoga sveta? Ne želeći ništa da reskiram ja sam ga fotkao neposredno pred samu ponoć u četvrtak 12. juna, a tanak sloj oblaka je pored dodatne doze sabalasnosti ujedno i fino poslužio kao prirodni filter koji je znatno ublažio Mesečev zaslepljujući sjaj

"Sablasni Medeni Mesec"
12-6-2014 23:16 +2UTC ISO100 F6.1 1/25 sek.

Početkom septembra usledio je još jedan interesantan događaj još čudnijeg naziva, a ovom prilikom radilo se o "Super žetvenom Mesecu" koji je po starim folklornim običajima označavao poslednji pun Mesec pred jesenju ravnodnevicu i koji je bio od velike koristi žeteocima jer su pod njegovom intenzivnom svetlošću mogli da nastave svoj posao do duboko u noć. Epitet "Super", Mesec je pak zaradio tek kasnije u moderna vremena nakon što je slavni Johan Kepler shvatio da se nebeska tela u svojim orbitama ne kreću po savršenim kružnicama, već po elipsama. Upravo zbog toga se i naš Mesec jednom u toku orbitalnog ciklusa koji traje otprilike 30 dana zadesi u najbližoj tački Zemlji, a kada se to poklopi sa njegovom punom fazom on nama tada deluje oko 14% veći i nekih 30% sjajniji

"Super žetveni Mesec"
9-8-2014 00:36 +2UTC ISO100 F5.9 1/250 sek.
Sazvežđe Bika i svezdano jato Hijade koje on udomljava čine prominentnu grupaciju zvezda Zemljanima poznatu još i pre bronzanog doba, no ono što naši daleki preci verujem nisu mogli niti pretpostaviti je da će 3. marta 1972. sa Floride biti lansirana sonda Pionir 10, prva ovozemaljska naprava sa brzinom dovoljnom za beg van Sunčevog sistema, a koja će se zaputiti upravo tamo i sa sobom poneti prtljag u vidu artefakta jedne drevne civilizacije, koje nakon nekoliko miliona godina kada ona konačno dospe na svoje oderedište, možda više i neće biti. Na fotki koja sledi, najsjajnija zvezda u samom centru je alfa sazvežđa Bika Aldebaran, generanlna adresa ka kojoj je Pionir 10 pre oko četrdesetak godina zaplovio, a desno od njega i to sasvim neplanirano trag za sobom ostavio je i jedan neidentifikovani aeroplan koji je tuda tumarao kroz noć

Sazvežđe Bika, Hijade i aeroplan
16-11-2014 01:05 +1UTC ISO400 F4.5 13 sek.

A Međunarodna svemirska stanica je možda i verovala da će uspeti da eskivira obračun zakazan još od proleća kada zbog tehničkih problema nisam uspeo u celosti da zabeležim njen nalet, no kao što to obično biva sudbina je sasvim nenadano uzela stvar u svoje ruke i omogućila mi da se još jednom na samom izmaku sezone nađem ponovo oči u oči sa njome. Poučen greškama, ovoga puta iznenađenjima sam ostavio minimalno manevarskog prostora, a od petnaest uzastopnih ekspozicija njih šest su bile pun pogodak. Blago promrzao na brzinu sam popakovao opremu i povukao se sa "palube", a Međunarodna svemirska stanica je kao da se ništa nije desilo nastavila dalje svojim putem ka istoku

25-12-2014 17:31 +1UTC ISO200 F3.5 6x10sek. kompozit

U ime amaterskog astronomskog društva "Tycho Brahe" iz Beograda poželeo bih vam srećnu Novu 2015. godinu, koja će nadamo se svima doneti puno novih lepih trenutaka i radosti, a naročito znatno više vedrih zvezdanih noći kojih smo se mi tokom protekle godine iskreno već nekako i uželeli. Živeli!