Razglednica iz vasione nad mojom terasom 2014.

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 2014.
Oprema: Canon SX230HS CHDK i fotostativ

Fotografisanje kosmosa, to jest objekata u najboljem slučaju udaljenih par stotina kilometara, a ponekad čak i više miliona svetlosnih godina najobičnijim digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom možda i ne zvuči baš kao kakva dobra ideja, no zahvaljujući pre svega sve bržem razvoju tehnologije danas je uz malo truda i nešto dobre volje gotovo svako u mogućnosti da svoj album ukrasi i uspomenama koje ne potiču sa ovoga sveta

Ja sam, barem kada je astrofotografija u pitanju, 2014. godinu započeo pun entuzijazma i već 1. januara bio sam na svojoj terasi sa fotoaparatom u rukama, a obzirom da se planeta Jupiter nakon punih 13 meseci za par dana spremala da priđe u najbližu tačku Zemlji, trenutak je bio gotovo pa idealan da pokušam da ulovim i nešto više od naizgled samo jedne sjajne zvezde na nebu. Rezultat me je uistinu obradovao, jer pred sobom sam imao maltene identičan prizor koji je u okularu svojega teleskopa imao i slavni Galileo Galilej kada ga je pre više od četiri veka po prvi put uperio u pravcu ove planete te konačno promenio naše poimanje vasione, a njen centar izmestio van okvira ovog malenog sveta. Na detaljnoj fotografiji sa leva na desno vide se Jupiterovi meseci Kalisto, Ganimed i Io, dok se Evropa igrom slučaja zadesila baš ispred planete u takozvanom tranzitu, a što je za opremu kojome sam raspolagao bio odveć preveliki izazov :)

Jupiter i Galileanski meseci (za detalje pređite mišem preko fotografije)
1-1-2014 23:50 +1UTC ISO1600 F5.9 2sek.

Iako mi naš Mesec najčešće doživljavamo kao kakav udaljeni i strani svet koji pored uticaja na mora i okeane u vidu plime i oseke nema drugih dodirnih tačaka sa nama, aktuelna terorija o njegovom nastanku i sve više detalja koji nam postaju dostupni ukazuju da je on najverovatnije pre više milijardi godina bio deo naše planete kojega je jedan kataklizmički sudar sa objektom veličine Marsa zapravo "izbacio" u orbitu. Takođe ispostavilo se da je ta drevna katastrofa za nas bila neobično srećna okolnost, jer bez masivnog Meseca koji je osu obrtanja Zemlje učinio stabilnom, godišnja bi se doba smenjivala krajnje haotično, a što bi predstavljalo ozbiljan problem za evoluciju biljnog i životinjskog sveta kakvog mi danas poznajemo

Mesec star 4 dana
4-1-2014 14:37 +1UTC ISO100 F6.1 1/500sek.

Naredna fotografija, zabeležena samo tri dana kasnije, lepo demonstrira verujem svima dobro poznate Mesečeve mene. No ono što je obično manje poznato je da one zapravo ne potiču od senke naše planete (osim u slučaju pomračenja) već isključivo od perspektive, to jest međusobnog položaja Zemlje i Meseca u odnosu na Sunce. Interesantno je da uticaj Mesečeve gravitacije, takozvani plimski efekat, pored uočljivog dejstva na velike vodene površine vremenom postepeno oduzima deo Zemljine rotacione energije i dovodi do usporenja njene rotacije za nekih 1,5 milisekundi na nivou veka, što će reći da nam je svaki naredni dan za nijansu duži od prethodnog

Mesec prve četvrti
7-1-2014 16:56 +1UTC ISO100 F5.9 1/50sek.

A ako do danas niste čuli za planetu Vesta svi su izgledi da ste rođeni u poslednjih oko sto pedeset godina koliko je vremena prošlo od kada je ona, uključujući tu i Ceres, Palas i Juno, prestala da se smatra izvornom planetom i postala samo jedan od asteroida smeštenih u istoimenom pojasu između orbita Marsa i Jupitera. Obzirom da mi je ovo bio prvenac kada su asteroidi u pitanju, a imajući u vidu njegove skromne dimenzije od oko 525 kilometara u prečniku i udaljenost od približno 250 miliona kilometara u tom trenutku, ja sam bio zadovoljan i sa nekolicinom fotona koje sam ulovio, a koji su u suštini bili ništa drugo do reflektovana Sunčeva svetlost sa njegove površine

Asteroid Vesta
25-3-2014 23:51 +1UTC ISO200 F3.5 20sek.

Nakon bliskog susreta sa Jupiterom u prvim danima 2014., najveći prirodni vasionski brod za koji znamo i kojega igrom slučaja nastanjujemo, početkom aprila sustigao je u svojoj orbiti oko Sunca i popularnu "Crvenu planetu". Najbliži prilazak ovom intrigantnom svetu još od 2007. godine bio je više no dovoljan razlog da se sa fotoaparatom ponovo zateknem na "palubi" i za dnevnik zabeležim po koju fotku. Interesantno je i spomenuti da je upravo Mars trenutno nama jedina poznata planeta u univerzumu nastanjena isključivo robotima, a naravno reč je o sve većem broju automatizovanih rovera i letelica stvorenih rukom čoveka sa ciljem da izmeđuostalog pokušamo rasvetliti da li je mit o Marsovcima ipak zbilja, te da li možda i mi eventualno potičemo odande

Opozicija Marsa
8-4-2014 00:03 +2UTC ISO200 F5.1 20sek.

Ove sezone nisam baš imao nešto sreće u lovu na Međunarodnu svemirsku stanicu, njeni ne tako česti preleti na prilično skromnom potezu južnog neba dostupnog sa moje terase delom su propali zbog loših vremenskih uslova, a delom što sam jednostavno bio odsutan u tim ključnim momentima koji i kada se dese tipično ne traju duže od jednoga minuta. Prvi prelet u 2014. godini zbog izvesnih "tehničkih" problema zabeležio sam tek polovično, a na fotografiji ostala su samo poslednja dva traga koje je ova gigantska skalamerija veličine fudbalskog igrališta ostavila za sobom pre no što je i definitivno isčezla iza oluka moje zgrade 

2-6-2014 21:42 +2UTC ISO400 F3.1 2x10sek. kompozit

"Sablasni Medeni Mesec" kako su ga neki krstili, zapravo je pun Mesec kao i bilo koji drugi, a koji se po običaju u periodu oko letnje dugodnevice nalazi dosta nisko na noćnom nebu, te zbog izraženog uticaja atmosfere katkad zaista može izgledati kao da je uronjen u teglu meda. Nasuprot tome njegova "sablasnost" poticala je od jednog poprilično neobičnog verovanja da je petak 13. sa kojime je on igrom slučaja koincidirao iz nekog razloga posebno nepovoljan za žitelje ovoga sveta? Ne želeći ništa da reskiram ja sam ga fotkao neposredno pred samu ponoć u četvrtak 12. juna, a tanak sloj oblaka je pored dodatne doze sabalasnosti ujedno i fino poslužio kao prirodni filter koji je znatno ublažio Mesečev zaslepljujući sjaj

"Sablasni Medeni Mesec"
12-6-2014 23:16 +2UTC ISO100 F6.1 1/25 sek.

Početkom septembra usledio je još jedan interesantan događaj još čudnijeg naziva, a ovom prilikom radilo se o "Super žetvenom Mesecu" koji je po starim folklornim običajima označavao poslednji pun Mesec pred jesenju ravnodnevicu i koji je bio od velike koristi žeteocima jer su pod njegovom intenzivnom svetlošću mogli da nastave svoj posao do duboko u noć. Epitet "Super", Mesec je pak zaradio tek kasnije u moderna vremena nakon što je slavni Johan Kepler shvatio da se nebeska tela u svojim orbitama ne kreću po savršenim kružnicama, već po elipsama. Upravo zbog toga se i naš Mesec jednom u toku orbitalnog ciklusa koji traje otprilike 30 dana zadesi u najbližoj tački Zemlji, a kada se to poklopi sa njegovom punom fazom on nama tada deluje oko 14% veći i nekih 30% sjajniji

"Super žetveni Mesec"
9-8-2014 00:36 +2UTC ISO100 F5.9 1/250 sek.

Sazvežđe Bika i svezdano jato Hijade koje on udomljava čine prominentnu grupaciju zvezda Zemljanima poznatu još i pre bronzanog doba, no ono što naši daleki preci verujem nisu mogli niti pretpostaviti je da će 3. marta 1972. sa Floride biti lansirana sonda Pionir 10, prva ovozemaljska naprava sa brzinom dovoljnom za beg van Sunčevog sistema, a koja će se zaputiti upravo tamo i sa sobom poneti prtljag u vidu artefakta jedne drevne civilizacije, koje nakon nekoliko miliona godina kada ona konačno dospe na svoje oderedište, možda više i neće biti. Na fotki koja sledi, najsjajnija zvezda u samom centru je alfa sazvežđa Bika Aldebaran, generanlna adresa ka kojoj je Pionir 10 pre oko četrdesetak godina zaplovio, a desno od njega i to sasvim neplanirano trag za sobom ostavio je i jedan neidentifikovani aeroplan koji je tuda tumarao kroz noć

Sazvežđe Bika, Hijade i aeroplan
16-11-2014 01:05 +1UTC ISO400 F4.5 13 sek.

A Međunarodna svemirska stanica je možda i verovala da će uspeti da eskivira obračun zakazan još od proleća kada zbog tehničkih problema nisam uspeo u celosti da zabeležim njen nalet, no kao što to obično biva sudbina je sasvim nenadano uzela stvar u svoje ruke i omogućila mi da se još jednom na samom izmaku sezone nađem ponovo oči u oči sa njome. Poučen greškama, ovoga puta iznenađenjima sam ostavio minimalno manevarskog prostora, a od petnaest uzastopnih ekspozicija njih šest su bile pun pogodak. Blago promrzao na brzinu sam popakovao opremu i povukao se sa "palube", a Međunarodna svemirska stanica je kao da se ništa nije desilo nastavila dalje svojim putem ka istoku

25-12-2014 17:31 +1UTC ISO200 F3.5 6x10sek. kompozit

U ime amaterskog astronomskog društva "Tycho Brahe" iz Beograda poželeo bih vam srećnu Novu 2015. godinu, koja će nadamo se svima doneti puno novih lepih trenutaka i radosti, a naročito znatno više vedrih zvezdanih noći kojih smo se mi tokom protekle godine iskreno već nekako i uželeli. Živeli!