Zvezdana zabava "Moja terasa 2012"

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 2012.
Oprema: Canon A550 CHDK i fotostativ

Kada vam se u rukama umesto najsavremenijeg multimilionskog spektrometra nađe "antički" digitalni fotoaparat sa modifikovanim sistemskim softverom, a gigantske opsevatorije sa vrhova Anda zameni terasa vašega stana,
nije teško doći do zaključka da ste u potpunosti obsednuti astronomijom. U skladu sa time sledi kraći izveštaj
o dešavanjima na nebu iznad moje terase tokom 2012. godine:

Prva fotka svetlost je ugledala 7. januara, a njome je osim punoga Meseca koji je žario i palio odozgo, dominiralo dobro poznato zimsko sazvežđe Lovca koje mi je igrom slučaja poslužilo kao sjajna vanzemaljska dekoracija na obližnjem boriću

7.1.2012. 22:05 +1UTC ISO200 F3.5 13sek.

Krajem januara usledio je očaravajući bliski susret, a reč je o konjukciji planete Jupiter i Meseca prve četvrti.
Nebo boje indiga u momentima kada su se smenjivali dan i noć unelo je izvesnu dozu nadrealnosti u ovu
sjajnu predstavu nebeskog pozorišta

30.1.2012. 17:14 +1UTC ISO200 F4 0.8sek.

Zatim se crvenkasti Mars u svom prividnom retrogradnom kretanju nebom, nedelju dana pred opoziciju i najbliži prilazak Zemlji ove godine, našao u sazvežđu Lava koje je gotovo u celosti popunilo gornji deo kadra, a čija se
alfa zvezda Regulus nije uspela skriti u krošnji drveta (dole desno)

27.2.2012. 00:33 +1UTC ISO400 F3.5 13sek.

Poslednjih dana proleća, kako Meseca nije bilo nigde na vidiku, a vremenski uslovi gotovo neverovatno stabilni, odlučio sam se da poteram svoju skromnu opremu do samih granica što je rezultiralo ekspozicijom od čak osam ipo minuta. Centralno u kadru vide se tragovi zvezda koje čine "glavu" sazvežđa Orla: Alshain, Altair i Tarazed,
a čije nam upečatljive boje odaju tajnu o površinskoj temperaturi ovih nezamislivo udaljenih zvezda

16.6.2012. 02:21 +2UTC ISO100 F4 512sek.

Iako se "Iridijumov bljesak" često može pomešati sa meteorom jer na oko zaista izgledaju slično, fizički procesi koji stoje iza ovih fenomena su sasvim različiti. "Iridijumov bljesak" nastaje kada se visokoreflektivna antena sa nekog od 70-ak komunikacionih satelita u orbiti nađe pod idealnim uglom u odnosu na našu lokaciju na Zemlji i Sunce za horizontom te u jednom kratkom intervalu, tipično tek nekoliko sekundi, sunčevu svetlost reflektuje direktno ka nama

Trag Iridiuma 49, sazvežđe Delfina (gore levo) i sazvežđe Orla (gore desno)

29.6.2012. 01:45 +2UTC ISO400 F2.6 15sek.

Trag Iridiuma 76, sazvežđe Delfina (gore levo) i sazvežđe Orla (centralno)

4.7.2012. 01:24 +2UTC ISO200 F3.5 32sek.

Pored Iridijuma, moju terasu je u više navrata tokom godine nadletala i Međunarodna svemirska stanica, na kojoj u kontinuitetu već više od 12 godina žive i rade mnogobrojne internacionalne posade astronauta koje se smenjuju tipično svakih 6 meseci. Takođe ona je za sada daleko najveća građevina naše civilizacije u vasioni, veličine je fudbalskog terena, težine gotovo 500 tona, a budući da orbitira na visini od oko 400 kilomerara i to prosečnom brzinom od čak 28.000 km/h, za jednu kompletnu orbitu oko našeg malenog sveta potrebno joj je 93 minuta

Trag Međunarodne svemirske stanice kroz sazvežđe Zmijonoše

24.8.2012. 20:43 +2UTC ISO200 F2.6 10sek.

"Žetvenim Mesecom" se po tradiciji naziva pun Mesec najbliži jesenjoj ravnodnevici, a pored toga što je u toj fazi dosta nezgodan za fotografisanje, dodatnu komplikaciju te večeri stvarali su izmaglica i povremeni oblaci koji su se nadvijali nad mojom "opservatorijom". Ne bi li propustio da zabeležim taj događaj rešio sam da za uspomenu napravim autoportret sa "Žetvenim Mesecom", a pukom igrom slučaja rezultat tog pokušaja ostavio me je bez daha! Svetlost koja je potekla sa Sunca milionima kilometara odavde prvo se reflektovala od Meseca, zatim od mojega oka, ne bi li konačno svoj antološki put završila ovekovečena u digitalnim kolima fotoaparata

29.9.2012. 00:12 +2UTC ISO200 F2.6 1sek.

A kada se sazvežđe Lovca ponovo ukazalo, bilo mi je posve jasno da ću se vrlo brzo naći na onom istom mestu odakle sam i pošao početkom ove godine, na jednoj terasi u vasionskom brodu koga zovemo Zemlja i koji već milijardama godina uporno kruži oko jedne zvezde koju nazivamo Suncem

10.12.2012. 23:48 +1UTC ISO200 F2.6 10sek.

Kako je do kraja ove godine ostalo još samo nekoliko dana, u ime amaterskog astronomskog društva "Tycho Brahe" iz Beograda poželeo bih vam srećnu Novu 2013. godinu, neka vas prate dobro zdravlje i raspoloženje
i naravno vedro nebo! :)

Zvezdana zabava Trbušac 20.10.2012.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Trbušac 20.10.2012.
Oprema: Standardna

Nakon nešto dužeg perioda apstinencije prouzrokovane kako jesenjim vremenskim (ne)prilikama tako i našim svakodnevnim obavezama, konačno ponovo nam se ukazala šansa da barem na kratko za sobom ostavimo blještavu svetlost velikog grada i provedemo noć u prirodi pod zvezdanim nebom u druženju sa svetlostima vasione. Kao po običaju sve se dogodilo potpuno neplanirano, a ovoga puta glavni "krivac" za iznenadnu avanturu bio je kolega 5ja kome je, kako je i sam izjavio te subote nakon što je čuo vremensku prognozu, krv astronoma amatera najednom proključala, što je bilo i više nego dovoljno za momentalnu akciju. Nekoliko telefonskih poziva, par odgođenih obaveza i već smo bili u automobilu, pod punom "ratnom opremom" nošeni talasom entuzijazma zaputili smo se u susret zvezdama...
Nakon nešto manje od dva sata vožnje stižemo u Trbušac, mestašce na samoj granici između Mačve i Srema nedaleko od reke Save, prekoputa koje se u neposrednoj blizini nalazi specijalni rezervat prirode Obedska bara. Smestili smo se na zaista lepom imanju jednog našeg bliskog prijatelja i fenomenalnog domaćina, a kako je noć bila već uveliko poodmakla, maltene iz kola krećemo sa postavljanjem astronomske opreme, usledio je izbor pogodne lokacije, zatim nivelisanje, useveravanje, balansiranje, kolimacija i ostale tehnikalije. Posebno nas je obradovalo to što se Mlečni put sasvim pristojno video i to dobrim delom neba, prizor u kome duže vremena nismo baš bili u prilici da uživamo i siguran znak da smo se našli u oazi koja je još uvek stojički odolevala pred bujicom svetlosnog zagađenja.
Pošto je teleskop konačno bio postavljen i spreman za akciju, a kako i dolikuje jednoj zvezdanoj zabavi, prvi deo večeri bio je posvećen osmatračkoj astronomiji. I pored više impresivnih objekata dubokon neba koje smo imali prilike da vidimo, nekako najviše uzdaha i divljenja među okupljenima ovoga puta prouzrokovao je Jupiter sa svoja četiri sjajna meseca, koji je uprkos udaljenosti od gotovo 650 miliona kilometara u okularu izgledao kao da ga možete dodirnuti. Od našeg vrlo predusretljivog domaćina tom prilikom saznali smo i neke interesantne mitološke činjenice u vezi sa rimskim kraljem svih bogova, oluje i neba Jupiterom (pandan grčkom Zevsu) i njegovim vernim nebeskim pratiocima iz grčke mitologije poznatim kao: Io, Europa, Ganimed i Kalisto.
Nakon više sati provedenih u osmatranju divota noćnog neba, čega ne bi ni bili svesni da u jednom trenutku nismo pogledali na časovnik, shvatamo da nam nije preostalo još mnogo vremena za ono što smo takođe nameravali da ostvarimo te večeri. Nismo se ni pogledali, a već je usledila hitra reakcija, kolega 5ja je u rukama držao fotoaparat koju montira na T-prsten adapter u primarni fokus teleskopa, tražiocem vrlo lako pronalazimo prvi željeni objekat, fokusiramo, pokrećemo motore, zatim kameru...ono što sledi je kratak astrofoto izveštaj sa više nego uspele zvezdane zabave u Trbušcu, kome bi se sasvim izvesno vrlo rado vratili nadamo se već prvom sledećom prilikom.

Otvoreno zvezdano jato M45 Plejade ili Vlašići, takođe poznato i kao "Sedam sestrica" iz grčke mitologije, nama su najbliži M-objekat na udaljenosti od oko 400 svetlosnih godina. Lako uočljive čak i iz urbanih sredina one svoju pravu lepotu prikazuju tek na manjim uvećanjima, a naročito na fotografijama sa dužom ekspozicijom na kojima počinju da se ukazuju plavičasti obrisi oblaka gasa i prašine kroz koje one trenutno prolaze. Da bi razotkrili
imena "Sedam sestrica" kao i njihovih roditelja Atlasa i Pleione, pređite mišem preko fotografije.

M45 8x30sek. ISO6400 + 9x30sek. ISO3200 + 8x30sek. ISO1600 + 18 dark

Nakon očaravajućih Plejada teleskop usmeravamo u pravcu sasvim sigurno najpoznatije magline našeg noćnog neba M42 koja se nalazi u sazvežđu Lovca na udaljenosti od približno 1.400 svetlosnih godina i koja je nama najbliža regija masovnog stvaranja novih zvezda. Zanimljivo je da najnovije otkriće jednog međunarodnog tima astronoma sugeriše da se u samom "srcu" magline poznato kao Trapezijum, nalazi crna rupa čak dve stotine puta masivnija od Sunca, a ako se to ispostavi kao tačno naša "nevidljiva komšinica" postaće i zvanično najbliža crna rupa otkrivena do danas.

M42 7x30sek. ISO1600 + 6x30sek. ISO800 + 16x30sek. ISO400 + 8x30sek. ISO200 + 27 dark

Kada su arapski, kineski i japanski astronomi nezavisno jedni od drugih pre skoro hiljadu godina, tačnije 1054. na nebu uočili novu i neobično sjajnu zvezdu, iako nisu bili u stanju razumeti razloge njenog iznenadnog pojavljivanja, niti koji bi fizički procesi mogli stajati iza toga, za sobom ostavljaju detaljna i ispostavilo se vrlo vredna dokumenta u pisanoj formi, koja su modernim astronomima omogućila ne samo da shvate o kavom objektu je reč, već i da odrede njegovu tačnu poziciju na nebu. Stoga danas znamo da je događaj iz 1054. bio zapravo izuzetno retka i spektakularna eksplozija zvezde na kraju svog životnog veka takozvana supernova, a da je objekat koji nazivamo Kraba maglina (M1 Crab nebula) ništa drugo no nezamisliva količina materijala koji je ona rasejala pre gotovo jednog milinijuma i koji se od tada bez prestanka i dalje širi svetlosnim godinama unaokolo.

M1 8x30sek. ISO3200 + 17x30sek. ISO1600 + 17x30sek. ISO800 + 27 dark

Ruža maglina (Rosette nebula) poznata i kao Caldwell 49 je zaista najveći "cvet" koji možemo videti u prirodi jer 50 svetlosnih godina koliko ona meri u prečniku približno je cifri od gotovo neverovatnih 500 biliona kilometara! Stacionirana na samom rubu velikog molekularnog oblaka u sazvežđu Jednoroga (Monoceros) na nekih 5.000 svetlosnih godina od Zemlje, u svome središnjem delu vremenom je iznedrila otvoreno jato mladih i vrelih zvezda koje su joj za uzvrat svojom intenzivnom radijacijom podarile upečaljiv i jedinstven oblik. Iako je uočljiva već i u omanjim teleskopima kao sivkasta izmaglica, tek na fotografiji počinje da se ukazuje njena dominantna crvena boja koja potiče od jonizovanih atoma vodonika, dok su suptilni detalji ove odista fascinantne magline dostupni isključivo uz korišćenje dugih ekspozicija i specijalizovanih filtera, kojima na žalost nismo raspolagali.

Caldwell 49 15x30sek. ISO3200 + 5x30sek. ISO1600 + 18 dark

Interesantno je da dok smo fotografisali Ruža maglinu našim već ustaljenim postavkama kada su u pitanju dužina ekspozicije i ISO osetljivost, apsolutno ni u jednom trenutku nismo bili sigurni da li je uopšte imamo u kadru jer se na ekranu fotoaparata slabo šta videlo osim centralnog i prilično neupečaljivog otvorenog zvezdanog jata koje nam je jedino ulivalo nadu da smo teleskop usmerili u željenom pravcu. Ne bi li razrešili tu misteriju u jednom trenutku podešavamo kameru na izrazito visoku osetljivost od ISO 6400 i beležimo uobičajenih 10 kadrova od po 30 sekundi. Usledilo je poprilično iznenađenje, umesto Ruže na fotografijama smo uspeli registrovati prve svetlosti zore koja u tim momentima još uvek nije bila uočljiva na nebeskom svodu. Ujedno bio je to znak da se naša prva i više nego uspešna zvezdana zabava u Trbušcu ubrzano bližila kraju, usledilo je pakovanje opreme i odlazak na tada već željno očekivani počinak.

Ruža maglina u osvit zore nad Trbušcem (10x30sek. ISO6400)

"Plavi Mesec" (Neil Armstrong in memoriam)

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 31.8.2012.
Oprema: Standardna

Kada vam neko nešto obeća uveravajući vas da će se to dogoditi u "Plavome Mesecu" budite posve sigurni da su za to poprilično male šanse i da ćete se u najboljem slučaju dobrano načekati dok taj dan ne svane. Isto tako i sam fenomen "Plavog Meseca" je dosta kontroverzan te ga nije lako sasvim precizno definisati, no sa aktuelnog modernog stanovišta on predstavlja drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu ili 13. pun Mesec u godini. Budući da je za jedan ceo lunarni ciklus od novog do punog Meseca potrebno približno 29,5 dana te da svaka kalendarska godina poseduje dodatnih desetak dana više, oni se vremenom akumuliraju pa se svake dve do tri godine dogodi da imamo taj jedan dodatni pun Mesec. Iako su razlozi zbog kojih on nosi epitet "Plavi" blago rečeno diskutabilni, sasvim je sigurno da nemaju nikakve veze sa njegovim fizičkim izgledom.
Upravo prošlog petka 31. avgusta bili smo svedoci jedne od tih koincidencija, bio je to prvi "Plavi Mesec" još od decembra 2009., dok je sledeći na redu tek u julu 2015. godine. Rešen da opserviram i zabeležim taj dosta redak događaj nešto pre ponoći montiram astronomsku opremu na terasu svoga stana, a teleskop usmeravam u pravcu lokalnog meridijana na jugu gde sam koliko toliko imao otvoren put ka noćnom nebu. Zanimljivo je da je famozni "Plavi Mesec" ovoga puta bio neuobičajeno žut, a čemu su svakako kumovale značajne količine prašine koje je u atmosferu podigao vetar tokom dana i koje su sasvim neočekivano poslužile kao svojevrstan prirodni filter inače vrlo intenzivnoj svetlosti koja sa njega dopire kada je u ovoj fazi. Mogu reći da dugo nisam imao tako lep i prijatan pogled na pun Mesec.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 2x, ISO80 F3.5 1/60sek.

A u danima koji su prethodili "Plavome Mesecu" tačnije 25. avgusta dočekala nas je tužna vest o smrti američkog astronauta Nila Armstronga koji će u istoriji ostati upamćen kao prvi zemljanin koji je svojom nogom kročio na tlo jednog drugog sveta. Ta antološka odiseja započela je 16. jula 1969. u Svemirskom centru Kenedi na Floridi u SAD lansiranjem 110 metara visoke rakete Saturn V koja je uključujući gorivo težila gotovo 2.300 tona, a na čijem se vrhu nalazio Apolo 11 sa svoje 44 tone i tročlanom posadom koju su pored komandanta Armstronga činili još Michael Collins i Edwin "Buzz" Aldrin. Nakon što ih je Saturn V bezbedno podigao u orbitu i postavio na željenu trajektoriju, modul sa astronautima se odvaja i samostalno nastavlja putovanje ka Mesecu. Posle 3 dana i oko 400.000 prevaljenih kilometara bez većih problema stižu do svog odredišta gde će narednih tridesetak orbita provesti u pripremama za komleksan i opasan zadatak koji ih je čekao. Konačno 20. jula Armstrong i Oldrin se u modulu "Orao" (Eagle) odvajaju od orbitera i započinju sletanje, a u 20:17 po srednjeevropskom vremenu usledila je istorijska rečenica: "...Orao je sleteo!". Na priloženoj fotografiji obeležena je lokacija sletanja i mesta gde se još uvek nalazi otisak prvog koraka čoveka na Mesecu.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x, ISO200 F5.5 1/80sek.

Video materijal koji sledi poslednji je snimak "Plavog Meseca" koji sam načinio te večeri i upotpunjen je nekim od ključnih originalnih zvučnih zapisa zabeleženih tokom misije Apola 11. Zanimljivo je da je on nastao tek nekoliko sati pre no što će se u Sinsinatiju (Ohajo, SAD) održati zadnji ispraćaj komandantu Nilu Armstrongu, čoveku koji će sasvim sigurno još dugo vremena ostati najveća inspiracija budućim astronautima što će se jednoga dana odvažiti da krenu u susret drugim udaljenim svetovima.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x