Merdevine i dvogled za Mesec "Gromovnik"

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 22. jul 2013. +2UTC
Oprema: merdevine, dvogled 8x30, fotostativ i Canon A550 CHDK

Budući da naš za sada jedini prirodni satelit svoju punu fazu u najvećem broju slučajeva doseže jedanput u toku mesec dana, po tradiciji svakome od njih dodeljen je poseban naziv koji na neki način simbolizuje doba godine u kome se on pojavljuje. Shodno tome, pun Mesec koji se po našem lokalnom vremenu zbio 22. jula u 20:16 nosi ime "Gromovnik" (Thunder Moon), a što bi trebalo da sugeriše na česte vremenske neprilike u tom periodu.

Te večeri nekim čudom bilo je potpuno vedro i bez oluja, a kako Mesec u punoj fazi i nije baš neka atraktivna meta za osmatranje teleskopom, te da da se pored njegovog intenzivnog pepeljasto plavičastog sjaja gotovo ništa drugo na nebu nije ni moglo razlučiti, odlučio sam se da izvedem jedan eksperiment i pokušam da fotografišem "Gromovnika" kroz okular mog prastarog i polu ispravnog dvogleda, što možda može izgledati kao ne preterano veliki izazov, no pokazalo se (a ovo mi nije prvi put) da je stvarnost ponekad upravo dijametralno suprotna od naših očekivanja.

Kao što se može videti na prethodnoj fotografiji, za potrebe ovog eksperimenta iskoristio sam sledeće "sastojke": rasklopive kućne merdevine, nekoliko knjiga različite debljine, dvogled, foto stativ i kameru. Ne preterano mnogo komponenti, ali kada je došao red da se one sve povežu u jedan skladan optički sistem za astrofotografiju, problemi su najednom počeli da se gomilaju. Prvo same merdevine, uzgred poprilično klimave, bilo je potrebno sve sa dvogledom i specifičnim izborom knjiga usmeriti na pravi način kako bi se Mesec uopšte ukazao u okularu, usledilo je fokusiranje čime je prvi, da kažem lakši deo priče, bio završen.
Drugi deo, za koji se ispostavilo da zahteva poznavanje barem osnova joge plus čelične živce, podrazumevao je dovođenje u optičku osu okulara dvogleda i objektiva fotoaparata koji su pri tome morali biti što bliže jedan drugome usput vodeći strogo računa da se merdevine ili dvogled ni malo ne pomere, u protivnom neminovno je sledio povratak na sam početak. A kada se sve ranije navedeno eventualno nekako i dovede u kakav takav red, da bi se dobila smislena fotografija potrebno je ručno podesiti odgovarajuće parametre na kameri. Koristeći blagodeti nadograđenog sistemskog softvera (CHDK) dužinu ekspozicije sam držao znatno ispod jedne sekunde, a za fokusiranje sam koristio obod Meseca. Sve u svemu ispucao sam nešto preko 60 fotografija, od kojih je tek nekoliko uspelo, evo jedne od njih

22.7.2013. 23:54 +2UTC ISO100 F5.5 1/160sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

No tek što sam "uhvatio ruku" ili mi se barem tako samo činilo, već je bilo proteklo više od pola sata kako sam se krivio na terasi boreći se da održim kontrolu nad svojim eksperimentom, a Mesec "Gromovnik" na njegovom putu ka zapadu već je zalazio za krošnje drveća koje su se isprečile tu između nas. Bilo mi je jasno da je došlo vreme da se pozdravimo, a ja sam mu poželeo da i narednog jula poseti naš grad i svojom svetlošću ponovo obasja možda neke nove puteve kojima do tada nismo išli...

23.7.2013. 00:02 +2UTC ISO100 F5.5 1/250sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

"Plavi Mesec" (Neil Armstrong in memoriam)

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 31.8.2012.
Oprema: Standardna

Kada vam neko nešto obeća uveravajući vas da će se to dogoditi u "Plavome Mesecu" budite posve sigurni da su za to poprilično male šanse i da ćete se u najboljem slučaju dobrano načekati dok taj dan ne svane. Isto tako i sam fenomen "Plavog Meseca" je dosta kontroverzan te ga nije lako sasvim precizno definisati, no sa aktuelnog modernog stanovišta on predstavlja drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu ili 13. pun Mesec u godini. Budući da je za jedan ceo lunarni ciklus od novog do punog Meseca potrebno približno 29,5 dana te da svaka kalendarska godina poseduje dodatnih desetak dana više, oni se vremenom akumuliraju pa se svake dve do tri godine dogodi da imamo taj jedan dodatni pun Mesec. Iako su razlozi zbog kojih on nosi epitet "Plavi" blago rečeno diskutabilni, sasvim je sigurno da nemaju nikakve veze sa njegovim fizičkim izgledom.
Upravo prošlog petka 31. avgusta bili smo svedoci jedne od tih koincidencija, bio je to prvi "Plavi Mesec" još od decembra 2009., dok je sledeći na redu tek u julu 2015. godine. Rešen da opserviram i zabeležim taj dosta redak događaj nešto pre ponoći montiram astronomsku opremu na terasu svoga stana, a teleskop usmeravam u pravcu lokalnog meridijana na jugu gde sam koliko toliko imao otvoren put ka noćnom nebu. Zanimljivo je da je famozni "Plavi Mesec" ovoga puta bio neuobičajeno žut, a čemu su svakako kumovale značajne količine prašine koje je u atmosferu podigao vetar tokom dana i koje su sasvim neočekivano poslužile kao svojevrstan prirodni filter inače vrlo intenzivnoj svetlosti koja sa njega dopire kada je u ovoj fazi. Mogu reći da dugo nisam imao tako lep i prijatan pogled na pun Mesec.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 2x, ISO80 F3.5 1/60sek.

A u danima koji su prethodili "Plavome Mesecu" tačnije 25. avgusta dočekala nas je tužna vest o smrti američkog astronauta Nila Armstronga koji će u istoriji ostati upamćen kao prvi zemljanin koji je svojom nogom kročio na tlo jednog drugog sveta. Ta antološka odiseja započela je 16. jula 1969. u Svemirskom centru Kenedi na Floridi u SAD lansiranjem 110 metara visoke rakete Saturn V koja je uključujući gorivo težila gotovo 2.300 tona, a na čijem se vrhu nalazio Apolo 11 sa svoje 44 tone i tročlanom posadom koju su pored komandanta Armstronga činili još Michael Collins i Edwin "Buzz" Aldrin. Nakon što ih je Saturn V bezbedno podigao u orbitu i postavio na željenu trajektoriju, modul sa astronautima se odvaja i samostalno nastavlja putovanje ka Mesecu. Posle 3 dana i oko 400.000 prevaljenih kilometara bez većih problema stižu do svog odredišta gde će narednih tridesetak orbita provesti u pripremama za komleksan i opasan zadatak koji ih je čekao. Konačno 20. jula Armstrong i Oldrin se u modulu "Orao" (Eagle) odvajaju od orbitera i započinju sletanje, a u 20:17 po srednjeevropskom vremenu usledila je istorijska rečenica: "...Orao je sleteo!". Na priloženoj fotografiji obeležena je lokacija sletanja i mesta gde se još uvek nalazi otisak prvog koraka čoveka na Mesecu.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x, ISO200 F5.5 1/80sek.

Video materijal koji sledi poslednji je snimak "Plavog Meseca" koji sam načinio te večeri i upotpunjen je nekim od ključnih originalnih zvučnih zapisa zabeleženih tokom misije Apola 11. Zanimljivo je da je on nastao tek nekoliko sati pre no što će se u Sinsinatiju (Ohajo, SAD) održati zadnji ispraćaj komandantu Nilu Armstrongu, čoveku koji će sasvim sigurno još dugo vremena ostati najveća inspiracija budućim astronautima što će se jednoga dana odvažiti da krenu u susret drugim udaljenim svetovima.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x

Pokretne slike Mesečeve površine

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 2. april 2012.
Oprema: Standardna

Obzirom da je proleće tek na početku, a vremenski uslovi prilično nestabilni i nepredvidivi, protekle oblačne dane iskoristio sam kako bih obradio materijal koji se nagomilao u međuvremenu tokom vedrih noći početkom aprila.
Nakon eksperimentisanja sa obradom planetarne astrofotografije, na red je došao i naš najbliži vanzemaljski komšija Mesec, udaljen tek negde oko 400.000 kilometara od moje terase.
Način na koji sam snimao bio je manje više standardan, fotoaparat i okular od 6mm bili su montirani na teleskop pomoću MicroStage adaptera, a video zapis zabeležen u rezoluciji 640x480 piksela sa po 30 kadrova u sekundi. Ono što je primetno je da sam ovoga puta čini se imao dosta sreće sa "useveravanjem" teleskopa pomoću kompasa, jer je Mesec ostajao prilično statičan u kadru svih 30 sekundi koliko su i trajali pojedinačni snimci. Takođe, uočljivo je takozvano "kuvanje" slike, inače jedan od najvećih problema u astrofotografiji, a koji potiče ne samo od nestabilnosti u višim slojevima atmosfere, već i od zemaljskih izvora, poput spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju, koji se nalazio na zidu u neposrednoj blizini teleskopa. No, kako su to najčešće neizbežni elementi urbane astronomije, morao sam ih prihvatiti i fokusirati se na tehničke detalje koji su, za razliku od komšijske "klime", bili pod mojom direktnom kontrolom.

Kopernik krater sa okolinom u 21:37 +2UTC 
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)

920 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5

"Tajko" krater sa okolinom u 21:39 +2UTC
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)

915 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5

Na kraju evo i fotografije koju sam zabeležio nešto ranije te večeri, a reč je o poprilično retkoj konjukciji Venere i otvorenog zvezdanog jata Plejade (M45) do koje dolazi otprilike jednom u 8 godina, dok se ispod njih u krošnji nazire najveća planeta Sunčevog sistema - Jupiter. Interesantan podatak je da se jedan ovakav bliski susret takođe dogodio pre tačno 40 godina i to u nedelju 2. aprila 1972.

20:29 +2UTC ISO200/F2.6/10 sek.

Totalno pomračenje Meseca 15.06.2011.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beogradsko naselje Rakovica, noć 15. na 16.06.2011.
Razlog izlaska na teren: Totalno pomračenje Meseca
Oprema: Standardna

Da li je bezbedno posmatrati pomračenje Meseca? Hoće li ono izazvati globalne katastrofe, svetske ratove ili pak novu ekonomsku krizu? Ovo su samo neke od nedoumica koje su se, već po pravilu, provlačile po sredstvima javnog informisanja, raznim tabloidima i žutoj štampi ovih dana. Evo šta savremena astronomija ima da kaže u vezi sa ovim selestijalnim fenomenom.
Do pomračenja Meseca dolazi najmanje dva puta u toku godine, kada se sticajem kompleksnih orbitalnih putanja, on nađe u specifičnoj tački iza planete Zemlje, opozitno od Sunca, čiji zraci tada, koji ga obično obasjavaju, bivaju blokirani od strane naše planete. Senka Zemlje na Mesecu se sastoji iz dve upečatljive komponente, a to su umbra i penumbra. U senci umbre, Mesec je u fazi totalnog pomračenja i do njega tada fotoni sa obližnje nam zvezde ne dopiru direktno, dok zbog značajne ugaone veličine Sunca i položaja u odnosu na Zemlju, u senci penumbre, njegovi zraci bivaju samo delimično blokirani.
Za razliku od pomračenja Sunca, posmatranje pomračenja Meseca je potpuno bezbedno, i to bez ikakve dodatne zaštite, ono se neprestano ponavlja već milijardama godina i do danas nije zabeleženo da je na bilo koji način uticalo na nas i naše živote, osim svojom očaravajućom lepotom.
Obzirom da je noć totalnog pomračenja pala u sred radne nedelje, te da se zbog naših obaveza, nismo uspeli organizovati da uteknemo van grada i u prirodi ispratimo ovaj značajan događaj, već u suton smo bili kod naših dragih prijatelja u Beogradskom naselju Rakovica, u čijem smo dvorištu instalirali astronomsku opremu i nestrpljivo čekali da se Mesec promoli iza omanjeg brda koje se isprečilo na istoku :-(

21:16 šest minuta do totalnog pomračenja (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

U trenutku kada se Mesec ukazao, pomračenje je već bilo u jeku i praktično su nas minuti delili od totala, no bilo kako bilo, prizor koji nam je upriličila majka priroda, jednostavno je ostavljao bez daha. Fotke su zabeležene standardnom opremom, Canon SX120 IS je bio postavljen na klasičnom foto stativu, a na teleskopu je uz Microstage adapter koji je nosio Canon A450, bio instaliran širokougaoni okular od 20mm.

22:12 trenutak totalnog pomračenja (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

23:01 dva minuta pre kraja totalnog pomračenja.

23:07-00:02 kraj totalnog pomračenja i izlazak Meseca iz Zemljine senke.

Hronološki prikaz toka totalnog pomračenja meseca (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

Ovaj događaj je bio poseban i iz razloga što je Mesec, pri potpunom pomračenju, u senci Zemlje proveo gotovo čitavih 100 minuta, a što ga čini najdužim totalom u poslednjih 11 godina. Sledeće totalno pomračenje dogodiće se 10. decembra 2011., a mi se iskreno nadamo, da ćemo biti u mogućnosti i njega da ispratimo i još jednom budemo svedoci te fantastične predstave u našem zajedničkom pozorištu pod otvorenim nebom.

54 milijarde prvih četvrti Meseca

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež

11. aprila ove godine, mesec se ponovo našao u prvoj četvrti, a što je i u prošlosti uporno činio i to približno 54 milijarde puta do danas. A kako to? E pa ovako. Budući da do prve četvrti dolazi jednom mesečno, i da je starost sunčevog sistema procenjena na oko 4.5 milijarde godina, prostim množenjem meseci i godina dolazimo do spomenute, aproksimativne cifre, na sledeći način: 12 x 4.500.000.000 = 54.000.000.000.
Zanimljivo je i to, da mesec kada je u ovoj fazi, izlazi u podne na istoku, najvišu tačku na nebu doseže u suton, a za horizont zalazi u ponoć. Uprkos tome što je tada tačno jedna polovina njegove površine osvetljena suncem, ona se naziva prvom četvrtinom jer ukazuje na trenutni položaj meseca u orbiti oko zemlje.

Kako su se oblaci nad gradom tokom dana razišli, uveče sam izneo opremu na terasu i proveo neko vreme u društvu sa milijarderom, mesecom prve četvrti. Obzirom da sam malo okasnio, a on već nekoliko sati uznapredovao zapadno od meridijana (juga), te je već duboko zašao u krošnje drveća jugo-zapadno od moje terase, morao sam strpljivo da čekam na povoljnu priliku. A kada se on konačno promolio, u jednoj rupi, u granju, bio sam jednostavno očaran onim što sam video u okularu teleskopa, brže bolje sam skočio po fotoaparat, ne bi li taj, ne tako redak ;-) selestijalni fenomen, uspeo da zabeležim.

Oprema kojom sam raspolagao bila je standardna, a za fotografije je zaslužan Canon A450. Na teleskopu je bio instaliran okular od 25mm, a fotoaparat na MicroStage adapteru, u nekoliko različitih režima uvećanja.

Dva upečatljiva detalja sa mesečevog terminatora, linije koja deli osunčani deo i deo koji se nalazi u mraku.

Terminator prve četvrti

Autor: Bruno
Faza meseca: Prva četvrt
Datum: 11.02.2011.

Danas je Prva četvrt. Nešto malo pre šest sati popodne Mesec je prelazio lokalni meridijan i bio mi je u savršenoj poziciji za posmatranje. Još uvek je bio polu dan i nebo tamno plavo. Video sam da je neka izmaglica oko Meseca tako da nisam planirao fotografisanje. Očigledno je da nisam mogao da izdržim. Rekoh sebi: da li je moguće da te ne mrzi da se maltretiraš sa postavljanjem klimave opreme za fotkanje i da posle svog nameštanja ishod bude uglavnom razočaravajući. Držim da imamo više sreće nego pameti (trenutno ne kriveći prosečne, da ne kažem loše fotoaparate) jer iz gomile pokušaja UVEK se nađe neka fotografija zbog koje svo to maltretiranje ima smisla. Takve su nam i najdraže! Malo igranja sa sepiom i eto...
Momenat opuštanja uz okular i malo obeležavanje ove Mesečeve faze.

Clear skies!

Mesec se kupa u oblacima

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Kotež, noć 25.09.2010.

Razlog izlaska na teren: Ništa posebno

Na teren (terasu) izašli: Bruno i ExNor

Oprema: Standardna

Dobro je poznato da je za savršen pogled u kosmos potrebno što vedrije nebo, lišeno svetlosnog zagađenja, sa minimumom atmosferskih turbulencija, vlage, čestica prašine, itd. Iako je to pozno septembarsko veče bilo sušta suprotnost navedenom idealu, ni to nije bilo dovoljno da nas odvrati od toga da iznesemo i montiramo opremu na već standardno osmatračko mesto, terasu moga stana u Kotežu.

Dok se ona aklimatizovala, mi smo 'kulirali' na gajbi i sa vremena na vreme izlazili napolje, nebi li utvrdili da li su se vremenski uslovi popravili.

Negde oko 01:30 po lokalnom vremenu, oblaci se konačno razudjuju na kratko, i to tačno na mestu gde se u tome trenutku nalazio mesec, koji je pre 2 dana bio ne samo pun, već i redak Super Žetveni mesec.

Kada smo teleskop usmerili ka njemu i pogledali kroz okular, dočekala nas je pomalo nadrealna scena, jer se on bukvalno kupao u slojevima oblaka koji su se pred njime smenjivali, znali smo da ako to želimo da ovekovečimo, moramo reagovati brzo.

Skoro u panici, montiramo okular od 25mm na fotoadapter, na njega kačimo fotoaparat Canon A450 i sve to šrafimo na Barlow 2,5x koji se već nalazio u fokuseru teleskopa. Nakon što smo kadrirali mesec, fiksirali smo teleskop, uključili kameru i pustili rotaciju zemlje i oblake da učine svoje.

Na prvom snimku te večeri iz oblaka izranja, sada već čuveni krater Tycho.

Dok na drugome slavni Kopernikus, Kepler i Aristarh, prosto nestaju u njima.

Ne dugo zatim, oblaci preplavljuju čitavo nebo :( i odnose mesec iz našeg vidokruga za to veče. Sve u svemu, iako je trajalo kratko, bili smo prezadovoljni onime što smo videli i zabeležili. Naša upornost i ljubav za astonomskim osmatranjem, se ovoga puta isplatila na najlepši mogući način.

Super Žetveni Mesec i Jupiter 22.09.2010.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Kotež, noć 22.09.2010.

Razlog izlaska na teren: Konjukcija meseca i Jupitera

Na teren (terasu) izašli: Bruno i ExNor

Oprema: Standardna

Nakon samo jedne noći od retke opozicije Jupitera bili smo počašćeni još jednom nebeskom poslasticom. Ovoga puta na meniju "Vasionske kuhinje" specijalitet večeri bila je konjukcija Super Žetvenog meseca i Jupitera.
A šta to do đavola znači?
E pa ovako, Žetveni mesec (Harvest Moon) je pun mesec koji po zapadnoj tradiciji obično pada nekoliko dana pre ili posle jesenje ravnodnevice (smena leta i jeseni na severnoj hemisferi), a običaj je da se žetva, koja je tada u jeku, ne završava u suton, već se produžuje do kasno u noć, jer je mesečina tada toliko intenzivna da vam jednostavno ne treba nikakva dodatna rasveta. Super Žetveni mesec (Super Harvest Moon) pada tačno na jesenju ravnodnevicu, a to se nije dogodilo već skoro 20 godina.
Te večeri smo upravljali standardnom opremom. Afokalna fotografija sa aparatom Canon A450 koji je bio na adapteru (MicroStage), a sve to na našem teleskopu Sky-Watcher 150/750, a opet sve to izneto i montirano na terasu. Super Žetveni mesec smo zabeležili kroz okular od 25mm, u trenutcima kada je prelazio meridijan (jug) i bio u najvišoj tački na nebu, negde oko 23:00 UTC (ponoć po lokalnom vremenu).
Inače, osmatranje meseca teleskopom kada je u punoj fazi (bez filtera) zna da bude bolno iskustvo jer je intenzitet sunčevog svetla koji se od njega reflektuje najblaže rečeno neprijatan za oko i zaista ga je teško promatrati u dužim intervalima.

Jupiter, koji je pre samo 2 dana stigao u najbližu tačku zemlji još od davne 1963. godine, prišunjao se na svega 4 stepena istočno od Super Žetvenog meseca te noći, što bi se u astronomskom žargonu reklo, ta dva kosmička tela su se nalazila u konjukciji. Konjukcije meseca i planeta, nisu tako retka pojava, ali ova, sticajem svih navedenih okolnosti, posebno se istakla, i ostaće verujem još dugo u našem sećanju.

Za fotku koja sledi, zaslužna je standardna oprema, sa time što je u okularu od 25mm i sa našim teleskopom, Jupiter prilično mali, te smo zbog bolje preglednosti, fotografiju naknadno uvećali nekoliko puta. Mislim da nam je ovo, iako ne prvi, verovatno najuspešniji snimak Jupitera do tada.

Ipak, na Jupiteru je nedostajalo nešto? Krajem 2009. godine njime su dominirali, dobro znani ekvatorijalni pojasevi (severni i južni), neposredno pre no što se on toliko približio suncu (posmatrano sa zemlje) da nam je neko vreme bio van vidokruga. A kada je početkom aprila 2010. izašao iz sunčevog sjaja i ponovo postao uočljiv, dočekalo nas je veliko iznenađenje!? Severni ekvatorijalni pojas (na fotografiji gore desno) je bio tu, ali od južnog nije bilo ni traga ni glasa! Fenomen koji do danas nije u potpunosti razjašnjen, a ovo nije prvi put da se to događa, takvi slučajevi zabeleženi su još 1973. i 1990., nakon čega se on nanovo pojavljivao. Da li će to i ovoga puta biti tako,
to niko ne zna?

Mesec First Light

Prve fotografije Meseca kroz naš Sky-Watcher. Sve fotke su snimljene afokalno iz ruke.
Datum je 28. Jul 2010. a lokacija Paviljoni, Novi Beograd.
Mesec je u fazi "Waning Gibbous":

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS
Info: Krater "Tycho"

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS
Info: Krateri "Cleomedes" i "Mare Crisium"

To veče sam bio sam iz nekog razloga i pokušavao sam da ''lovim'' neke ''M''-ove oko Big Dipper-a sa terase na severnoj strani.. Znam da mi nije baš mudra ideja da jurim DSO sa terase iz Paviljona ali eto.. entuzijazam je čudo.. Naravno, zbog lošeg seeing-a sam se ubrzo smorio i odlučio da probam da se nekako ''ubudžim'' s teleskopom pored prozora u trpezarji i bacim pogled ka istoku gde je na repertoaru te večeri bio Mesec.. Morao sam da pomeram veliki sto, da zavrćem tepih i da sklanjam kevine saksije sa cvećem da bi se ''nabudžio'' tu, ali se na kraju isplatilo.. Mislim da nikad neću zaboraviti koliko sam se oduševio kada sam po prvi put u životu video Mesečeve kratere kao na dlanu... Sećam se da sam odmah pozvao telefonom kolegu ExNor-a i da sam mu urlao na slušalicu od sreće.. :D
Posle ''razgovora'' sam u paničnoj euforiji dohvatio fotoaparat i pokušao da fotografišem sve to.. Tako su nastale ove moje prve fotke Meseca...
5ja