Okultacija Jupitera 15.7.2012.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 15.7.2012.
Oprema: Standardna

Protekli vikend obeležio je jedan dosta redak i sa velikim nestrpljenjem očekivan astronomski događaj, a reč je o takozvanoj okultaciji, u ovome slučaju najveće planete sunčevog sistema Jupitera koji je gotovo čitav jedan sat bio zaklonjen površinom našeg obližnjeg prirodnog satelita Meseca. Reč okultacija inače vodi poreklo od latinske reči occultare što bi u doslovnom prevodu značilo "skrivanje" i za razliku od konjukcija, prividnog bliskog susreta nebeskih tela na nebu koja se događaju dosta često, one predstavljaju pravu poslasticu za astronome, a tokom istorije bile su od ogromnog značaja jer se njihovim pažljivim osmatranjem moglo dosta toga saznati o objektima koji su bili akteri tog svojevrsnog "sad me vidiš, sad me ne vidiš" nebeskog trika.
Što se nas tiče već odavno smo imali dogovor da ovaj događaj nikako ne smemo propustiti, a i pri izboru lokacije vrlo lako smo postigli kosenzus, odlučujemo se za naš omiljeni "astro-štek" na podrudničkim pašnjacima u takovskom kraju.

Panorama osmatračke lokacije (Samsung S8000)

Sam "Okultni" čin, imajući u vidu naš geografski položaj odigrao se u nedelju 15. jula u ranim jutarnjim časovima, Mesec u srpu koji tek što se podigao nad Rudnikom i koji je iz minuta u minut bio sve bliži vrlo sjajnom Jupiteru kreirao je gotovo nadrealnu scenu, koju ćemo sasvim sigurno još dugo vremena pamtiti. Prvi kontak između ova dva nebeska tela zbio se tačno u 03:24:07 +2UTC po našem lokalnom vremenu, a uprkos nenadanim tehničkim problemima sa fotoaparatom i dosta nestabilnosti u atmosferi, ipak smo kako tako uspeli da dokumentujemo taj spektakularni prizor. Animirana sekvenca koja sledi sastoji se od 13 sukcesivnih fotografija i zabeležena je teleskopom sa praćenjem u afokalnoj tehnici.

Canon A550 sa uvećanjem 4x, okular 6mm

Nakon skoro punog sata provedenog van domašaja našeg pogleda i opreme u 04:18:50 +2UTC u trenutcima kada je zora već počela da rudi Jupiter se iznenada promalja iza Meseca, a njegov intenzivni sjaj koji u tome trenutku dopire do nas ostavlja nas bez daha.

Canon EOS 500D EF-S 18-55mm, ISO400/F5.6/1sek. (detalj)

Ono što golim okom nismo bili u stanju da vidimo bilo je još spektakularnije, tog jutra kao i obično Jupiter je imao svoje verne pratioce uz sebe, njegova četiri najveća satelita koji su jedan za drugim izlazili iza Meseca te kao na paradi prodefilovali vidnim poljem našeg teleskopa. Prva po redu nastupila je Evropa, za njom je išao Io, a zatim u plavetnilo novoga dana uranjaju Ganimed i Kalisto. "Time-lapse" koji sledi i koji prikazuje ta dešavanja nastao je u periodu od 04:16 do 04:46 i sastoji se od 146 pojedinačnih fotografija.

Canon A550, okular 6mm

Pored okultacije Jupitera koja je svakako bila naš primarni cilj, ostatak vremena iskoristili smo da zabeležimo i objekte takozvanog "južnog neba" koji nam već neko duže vreme uporno izmiču, što zbog naših obaveza, što zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Rezultat toga je gotovo 8 gigabajta sirovog materijala sa neba koji je
trenutno u fazi obrade i koji ćemo nadamo se biti u mogućnosti da prezentujemo uskoro.

Astrofoto razglednica iz Donjih Branetića 29.6.-1.7.2012.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 29.6.-1.7. 2012.
Oprema: Standardna

Tačno mesec dana nakon "bliskog susreta" sa objektima dubokog prolećnog neba iz daleke prošlosti, a na našu veliku radost, ponovo smo se obreli u čudesnom ambijentu podrudničkih proplanaka u ataru sela Donji Branetići kraj Takova, koji čini se postaju naša standardna i sasvim sigurno omiljena astronomska lokacija.
Vremenski uslovi na terenu bili su skoro pa savršeni, budući da nije bilo značajne temperaturne razlike između dana i noći nestabilnosti su bile minimalne, a već po običaju jedinu ozbiljnu smetnju predstavljao nam je najveći prirodni reflektor sunčeve svetlosti Mesec kome je nedostajalo tek nekoliko dana kako bi postao pun.

Canon A550 ISO200 F5.5 1/100sek.

Dvojno zvezdano jato u sazvežđu Perseja (Perseus) koje je moguće uočiti i golim okom, spada u objekte koji svoju punu lepotu pokazuju na malim uvećanjima, a budući da je spektroskopski utvrđen njihov takozvani "plavi pomak", te da se generalno kreću u našem pravcu brzinom od približno 22 km/s, jednog veoma dalekog dana u budućnosti biće moguće uživati u njihovoj lepoti bez ikakvih dodatnih optičkih pomagala.

Dvojno zvezdano jato u Perseju (Primarni fokus 6x30sek. ISO1600)

Kada je Mesec neposredno pred zoru krenuo da se povlači ka zapadu, a snežno bela svetlost koja je dopirala sa njega počela da kopni, nebom ubrzo zavlada tama, a nad nama celom njegovom dužinom počeše da se nadvijaju beličasti oblaci, koji ovoga puta nisu poticali od vodene pare visoko u našoj atmosferi, već od kumulativnog sjaja milijardi zvezda od kojih je sazdana galaksija koju nastanjujemo, naš Mlečni put.

Mlečni put (Canon EOS 500D EF-S 18-55mm na EQ monaži 10x30sek. ISO1600)

Budući da je Andromeda M31 na udaljenosti od oko 2.5 miliona svetlosnih godina nama najbliža spiralna galaksija i pošto se veruje da je veličinom i oblikom vrlo slična našoj, pogled u noćno nebo sa nekog od njenih udaljenih svetova ne bi se trebao bitno razlikovati od onoga što mi uočavamo posmatrajući Mlečni put.

Andromeda (Primarni fokus 11x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600)

U subotu oko podneva pri temperaturi koja se sasvim sigurno kolebala negde oko 40. podeoka na celzijusovoj skali, teleskop koji smo prethodno propisno obezbedili zaštitnim filterom, a naše glave suncobranom za plažu, usmeravamo ka Suncu koje se evidentno bližilo očekivanom maksimumu svoje aktivnosti početkom sledeće godine.

Sunce 30. jun 2012. u 12:52 +2UTC
Canon A550, MicroStage, okular 20mm
(za detalje pređite mišem preko fotografije)

U mnoštvu aktivnih regija koje su bile prisutne svakako najzanimljivija i najveća bila je regija 1515, koja je u danima koji su sledili proizvela više snažnih erupcija, od kojih su neke bile na ivici klase X. Konačno u petak
6. jula njena aktivnost kulminirala je erupcijom klase X1.1, a koja prema prvim zvaničnim informacijama ne bi trebala da bude geoefektivna.

AR1515 i AR1514 30. jun 2012. u 14:03 +2UTC
Canon A550 uvećanje 4x, okular 6mm, procesirano 290 kadarova (Registax 5)

Severni nebeski pol je imaginarna tačka na nebu ka kojoj je usmerena osa rotacije naše planete i nalazi se u neposrednoj blizini zvezde Severnjače. Kada u njenom pravcu uperimo fiksiran fotoaparat i neko duže vreme u kontinuitetu beležimo kadrove, dobija se vrlo zanimljiv efekat poznat kao Zvezdani tragovi (Star Trails).
Za spajanje fotografija koristili smo besplatan softver Startrails.

Zvezdani tragovi oko severnog nebeskog pola
Canon EOS 500D EF-S 18-55mm, 220 fotografija od po 30 sekundi (110 minuta)

U nedelju pred zoru bili smo u prilici da uživamo u svojevrsnoj nebeskoj paradi koja se odigrala pred našim očima. Kao prethodnica tom događaju sa horizonta na istoku prvo proviruje "7 sestrica" popularno otvoreno zvezdano jato u našem narodu poznato kao Vlašići, za njima nastupio je gasoviti gigant planeta Jupiter, a uloga poslednje pratilje pripala je našoj komšinici Veneri.

7 sestrica, Jupiter i Venera
Canon EOS 500D EF-S 18-55mm 03:39 +2UTC

A kada se nebeska parada okončala usledio je vatromet fotona upriličen od strane naše obližnje zvezde, jasan znak da je još jedna fantastična noć pod otvorenim nebom ostala za nama i da je upravo vreme da se pođe na počinak.

Canon EOS 500D EF-S 18-55mm 05:08 +2UTC