Ne tako obična zvezdana zabava u Banatskom Brestovcu

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: okolina Banatskog Brestovca 9.8.2013.
Oprema: Standardna

Pre izvesnog vremena i nakon još jednog suviše dugog perioda naše astro-apstinencije konačno smo se maltene u punom sastavu ponovo obreli pod ozvezdanim noćnim nebom sa jednim neizdrživim osećanjem nostalgije koje je tek tada spontano krenulo da kopni, a nas je pored uzbuđenja lagano počeo obuzimati onaj iskonski i gotovo zaboravljeni mir koji kao da nije poticao sa ovoga sveta. Uprkos tome što su baš tog vikenda, posle jednog dužeg talasa tropskih vrućina, bile prognozirane "katastrofalne" vremenske nepogode (uključujući i "pijavice"?) koje su iz pravca zapada trebale protutnjati kroz našu zemlju, mi se nismo dali pokolebati te već u petak negde pred suton pristižemo na teren, jednu nepreglednu ravnicu prošaranu poljoprivrednim usevima i korovom, a kako se ispostavilo i astronomskim brojevima komaraca :|

Zapadni horizont (panorama) 20:21 +2UTC


No i zloslutni oblaci na zapadu u koje je utonulo zalazeće Sunce i rojevi komaraca vrlo brzo su zaboravljeni kada su prve zvezde počele da se ukazuju na nebu. A noćno nebo je ovde posebna priča jer je lokacija na kojoj smo se našli stacionirana baš nekako između, a i relativno blizu velikih urbanih sredina, stoga je praktično čitav horizont bio preplavljen neprirodno žuto narandžastim sjajem, dok se visoko iznad nas prema zenitu sasvim lepo mogao uočiti deo Mlečnog puta podsećajući nas na to kako naš dom zapravo izgleda iz jedne šire perspektive. Fotka koja sledi, a na kojoj je zabeležen prelet Međunarodne svemirske stanice kroz asterizam "Velika kola",
na žalost vrlo lepo dočarava popmezne razmere sve prisutnijeg svetlosnog zagađenja.

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 30sek. 21:42 +2UTC

Navedene probleme samo je dodatno upotpunio tehnički problem koga smo postali svesni tek nakon nekih sat vremena provedenih u postavljanju i podešavanju teleskopa i montaže. Tokom beleženja prvih probnih ekspozicija od 30 sekundi kako bi se uverili da smo u fokusu i da praćenje zadovoljavajuće radi imali smo šta da vidimo, ali i čujemo. Probne fotke više su ličile na pljusak meteora nego li na nebo posuto zvezdama, a iz montaže dopirao je zvuk koji je podsećao na zvuk traktora u leru :)

Jedan od neuspelih probnih snimaka

Kako nije bilo ni vreme niti mesto da se sa ozbiljnije pozabavimo novonastalim problemom, praktično u očajanju proveravamo i dotežemo sve sumnjive šrafove i spojeve i vršimo dodatno balansiranje montaže što nam je na kraju izgleda i pomoglo da koliko toliko povratimo kontrolu nad odmetnutom opremom. Probne fotografije za sada su izgledale onako kako smo i očekivali, a mi smo konačno bili spremni da se damo u lov na naš prvi objekat te večeri

Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 15sek. 23:33 +2UTC

Pošto nas je tek nekoliko dana delilo od dugo očekivanog maksimuma poznate meteorske kiše Perseida, često tokom noći naši pogledi bili su usmereni baš u pravcu sazvežđa Persej odakle se i očekivao najveći broj sjajnih meteora, a na prethodnoj fotki čini se da nam je slučajno pošlo za rukom da zabeležimo trag jednog od njih.
U neposrednoj blizini, preciznije nešto poviše ka sazvežđu Kasiopeje nalazi se i objekat pomalo hladnog naziva Caldwell 14, u narodu poznatiji kao Dvojno zvezdano jato u Perseju, a koji predstavlja pravi dragulj našeg neba i koji već u najobičnijem dvogledu počinje da pleni svojom raskošnom lepotom. Evo kako je ono izgledalo te večeri u primarnom fukusu našeg teleskopa

Caldwell 14 (2x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 10x30sek. ISO400 + 25 dark)

Duet zvezdanih jata u Perseju nalazi se na podjednakoj razdaljini od nekih 7.500 svetlosnih godina od Zemlje što ih svrstava u naš bliski kosmički komšiluk. Naša matična galaksija Mlečni put na primer koja izgledom podseća na jedan zaista ogroman spiralni disk i koja je dom ne samo našem Suncu već i svim ostalim zvezdama koje možemo videti na noćnom nebu u prečniku se pruža gotovo 100.000 svetlosnih godina, te uz Andromedu (M31)
i "Trougao" (M33 Triangulum) čini trojstvo najdominantnijih među 30-ak galaksija u takozvanoj lokalnoj grupi. Kako "Mlečni put" iz objektivnih razloga nismo bili u mogućnosti fotografisati iz pogodne perspektive, a budući da smo Andromedu ovekovečili već u više navrata, logično red je došao na "Trougao" koji na udaljenosti od oko 3 miliona svetlosnih godina spada u najudaljenije objekte uočljive (ponekad) golim okom sa Zemlje

M33 (10x30sek. ISO3200 + 28x30sek. ISO1600 + 30x30sek. ISO800 + 25 dark)

Pošto se zora ubrzano bližila, a nama preostalo vremena za eventualno još jedan objekat, odlučujemo se da ponovo pojurimo galaksiju u sazvežđu Riba za kojom smo već više puta bezuspešno tragali i koja očigledno iz sasvim razumljivih razloga nosi nadimak "Fantom galaksija" (M74). Dodatni razlog bila je i činjenica da je samo dve nedelje ranije 25. jula u njoj uočena sjajna supernova (2013ej), spektakularna eksplozija supermasivne zvezde na kraju njenog života, a koja je još neko vreme trebala biti sasvim lepo oučljiva. Uz malo sreće, mnogo truda i na našu veliku radost konačno smo uspeli u tome, a na fotografiji kako smo i očekivali ukazala se i nova zvezda koju sasvim izvesno više nikada nećemo videti

M74 i SN2013ej (10x30sek. ISO3200 + 20x30sek. ISO1600 + 9x30sek. ISO800 + 25 dark)

Interesantno je da "Fantom galaksija" i pripadajuća joj supernova na snimku, izuzevši okolne zvezde koje su sastavni deo naše galaksije, predstavljaju praktično direktan prenos događaja iz zaista drevne prošlosti. Njihova "fosilna svetlost" koja se, daleko pre no što je čovek zakoračio Zemljom, pre nekih 30-ak miliona godina zaputila odande kroz međugalaktički prostor konačno je 10. avgusta 2013. u ranim jutarnjih časovima pristigla do Zemlje i svoj put završila na čipu našeg fotoaparata negde u poljima kraj Banatskog Brestovca.

A kada je rotacija planete na kojoj smo proveli još jednu nezaboravnu noć pod zvezdama, uslovila da Sunce sa istoka krene da boji nebeski svod, znali smo da je došao čas da se popakujemo i krenemo dalje, a sa sobom poneli smo uspomene koje su se možda već odigrale pred nečijim očima, milionima godina ranije...

Merdevine i dvogled za Mesec "Gromovnik"

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 22. jul 2013. +2UTC
Oprema: merdevine, dvogled 8x30, fotostativ i Canon A550 CHDK

Budući da naš za sada jedini prirodni satelit svoju punu fazu u najvećem broju slučajeva doseže jedanput u toku mesec dana, po tradiciji svakome od njih dodeljen je poseban naziv koji na neki način simbolizuje doba godine u kome se on pojavljuje. Shodno tome, pun Mesec koji se po našem lokalnom vremenu zbio 22. jula u 20:16 nosi ime "Gromovnik" (Thunder Moon), a što bi trebalo da sugeriše na česte vremenske neprilike u tom periodu.

Te večeri nekim čudom bilo je potpuno vedro i bez oluja, a kako Mesec u punoj fazi i nije baš neka atraktivna meta za osmatranje teleskopom, te da da se pored njegovog intenzivnog pepeljasto plavičastog sjaja gotovo ništa drugo na nebu nije ni moglo razlučiti, odlučio sam se da izvedem jedan eksperiment i pokušam da fotografišem "Gromovnika" kroz okular mog prastarog i polu ispravnog dvogleda, što možda može izgledati kao ne preterano veliki izazov, no pokazalo se (a ovo mi nije prvi put) da je stvarnost ponekad upravo dijametralno suprotna od naših očekivanja.

Kao što se može videti na prethodnoj fotografiji, za potrebe ovog eksperimenta iskoristio sam sledeće "sastojke": rasklopive kućne merdevine, nekoliko knjiga različite debljine, dvogled, foto stativ i kameru. Ne preterano mnogo komponenti, ali kada je došao red da se one sve povežu u jedan skladan optički sistem za astrofotografiju, problemi su najednom počeli da se gomilaju. Prvo same merdevine, uzgred poprilično klimave, bilo je potrebno sve sa dvogledom i specifičnim izborom knjiga usmeriti na pravi način kako bi se Mesec uopšte ukazao u okularu, usledilo je fokusiranje čime je prvi, da kažem lakši deo priče, bio završen.
Drugi deo, za koji se ispostavilo da zahteva poznavanje barem osnova joge plus čelične živce, podrazumevao je dovođenje u optičku osu okulara dvogleda i objektiva fotoaparata koji su pri tome morali biti što bliže jedan drugome usput vodeći strogo računa da se merdevine ili dvogled ni malo ne pomere, u protivnom neminovno je sledio povratak na sam početak. A kada se sve ranije navedeno eventualno nekako i dovede u kakav takav red, da bi se dobila smislena fotografija potrebno je ručno podesiti odgovarajuće parametre na kameri. Koristeći blagodeti nadograđenog sistemskog softvera (CHDK) dužinu ekspozicije sam držao znatno ispod jedne sekunde, a za fokusiranje sam koristio obod Meseca. Sve u svemu ispucao sam nešto preko 60 fotografija, od kojih je tek nekoliko uspelo, evo jedne od njih

22.7.2013. 23:54 +2UTC ISO100 F5.5 1/160sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

No tek što sam "uhvatio ruku" ili mi se barem tako samo činilo, već je bilo proteklo više od pola sata kako sam se krivio na terasi boreći se da održim kontrolu nad svojim eksperimentom, a Mesec "Gromovnik" na njegovom putu ka zapadu već je zalazio za krošnje drveća koje su se isprečile tu između nas. Bilo mi je jasno da je došlo vreme da se pozdravimo, a ja sam mu poželeo da i narednog jula poseti naš grad i svojom svetlošću ponovo obasja možda neke nove puteve kojima do tada nismo išli...

23.7.2013. 00:02 +2UTC ISO100 F5.5 1/250sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

Prvi ovogodišnji prolećni astro-foto maraton na mojoj terasi

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 19. 20. i 21. april 2013. +2UTC
Oprema: Standardna + Canon A3400 IS CHDK

Nakon jednog zaista dugog perioda u kome gotovo da i nije bilo "upotrebljivih" vedrih noći, proteklog vikenda konačno mi se ukazala prilika koju sam već dugo čekao. Tri vezana dana sa koliko toliko stabilnim vremenskim uslovima i prijatnim prolećnim temperaturama bili su sasvim dovoljan razlog da moja terasa nakon više meseci ponovo na kratko postane mala improvizovana astronomska opservatorija koje sam se, moram priznati, već dobrano uželeo.
Oprema koju sam koristio bila bi posve standardna da ovoga puta u rukama nisam imao jednu novu, sasvim običnu kompaktnu digitalnu kameru sa rezolucijom od 16 mega piksela i mogućnošću snimanja videa u formatu 720p, a koju sam prethodno nadogradio fenomenalnim CHDK softverom koji je značajno proširio njene poprilično skromne mogućnosti. Imajući to u vidu ali i objekte koje sam bio u prilici da zabeležim, a to su bili Mesec, Saturn i Sunce, odlučio sam se za kombinaciju dve popularne tehnike. Prva, poznata kao "okidanje na sreću" (Lucky Shot) podrazumeva beleženje istovetnih kadrova u više uzastopnih ekspozicija nakon čega se odabira najuspelija fotografija iz serije, dok sam u drugoj tehnici prethodno snimljenu video sekvencu željenog objekta procesirao u specijalizovanom softveru (Registax) koji kombinujući kadrove putem specifičnih algoritama rezultuje fotografijom gotovo lišenom atmosferskih distorzija i značajnim poboljšanjem detalja. Uz to, okular i kameru sam se trudio da što preciznije postavim u optičku osu na MicroStage adapteru, teleskop sam približno "useverio" pomoću kompasa, a tokom snimanja koristio sam samo jedan motor za praćenje i to po RA osi (rekstacenzija).

Izveštaj:

Budući da se moje nestrpljene akumuliralo mesecima, prve fotke nastale se u petak još za dana. Mesec koji je tek pregurao prvu četvrt uronjen u teget atmosferi naše planete delovao je nekih 360.000 kilometara bliže
no što je to zapravo bio

Petak 19. april 19:17 (Okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/100sek, 1x zoom)

Kako te večeri nisam raspolagao motorima za praćenje morao sam se zadovoljiti "okidanjem na sreću", nastradao je već spomenuti Mesec koga sam za nešto manje od sat vremena "upucao" ukupno 137 puta

Petak 19. april 19:50 (Okular 20mm, ISO100, F5.6, 1/50sek, 2x zoom)

Petak 19. april 20:10 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/10sek, 5x zoom)

Petak 19. april 20:12 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/5sek, 5x zoom)

U subotu, pojačan motorima za praćenje, naoštrio sam se da sačekam Saturn da se ukaže negde oko pola sata iza ponoći u jednom dosta malom procepu između dve krošnje nad mojom terasom, u međuvremenu Mesec koji se šunjao u okolini lokalnog meridijana možda je i mislio da će se provući te večeri, ali ja sam imao ponešto drugačije planove. Ovoga puta primenjujem obe navedene tehnike, a evo kako je to ispalo

Subota 20. april 20:07 (Okular 20mm, 2x zoom, 440 procesiranih kadrova - Registax 6)

Subota 20. april 20:42 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/2sek, 5x zoom)

Udarni krater Kopernik (Copernicus) već nekih 800 miliona godina predstavlja jedan od prominentnijih kratera na Mesečevoj površini, a nakon obrade u Registax-u na njemu i u njegovoj okolini počeli su da se ukazuju suptilni detalji od kojih prilikom "okidanja na sreću" nije bilo ni traga

Subota 20. april 20:46 (Okular 6mm, 5x zoom, 200 procesiranih kadrova - Registax 6)

Već je bila nedelja i nekih pola sata nakon ponoći, kada se iza majušnih listova nabujale krošnje iznad moje terase konačno promolilo njegovo veličanstvo, gasoviti gigant Saturn spram koga naša planeta deluje poput omanjeg klikera i sa kojime ja nisam bio u prilici da se "družim" još od proleća prošle godine. Kako se opozicija Saturna i njegov najbliži prilazak Zemlji trebao odigrati već narednog vikenda (28. april) to veče je bilo dobra prilika kako za osmatranje tako i za pokušaj da istoga ovekovečim. Jedine nepogodnosti predstavljalo je to što je u ovo doba godine orbitalna ravan planeta (ekliptika) dosta nisko na noćnom nebu gde su i slojevi atmosfere gušći, a svakako još i više činjenica da su krošnje među kojima se Saturn ugnjezdio tokom čitavog dana upijale Sunčevu energiju, a koju su za noći oslobađale u vidu toplote čineći vazduh u okolini još turbulentnijim. No, bilo kako bilo, ja moju opservatoriju u tom trenutku nisam imao nameru izmeštati, a imajući u vidu sve navedeno rezultat i nije ispao tako loše

Nedelja 21. april 00:42 (10 sekundi izvornog video materijala)

Nedelja 21. april 00:42 (Okular 6mm, 5x zoom, 779 procesiranih kadrova - Registax 6)

Poslednjeg dana mog astro-foto maratona već oko podneva bio sam na terasi za teleskopom u nameri da zabeležim nama najbliži prirodni nuklearni reaktor koji bi ove jeseni nakon 11 godina trebao da dosegne svoju maksimalnu aktivnost. No razloga za paniku nema, reč je o našem Suncu i ovo je samo jedan u nizu takozvanih Solarnih maksimuma koji se periodično ponavljaju sasvim verovatno već četiri ipo milijarde godina od kako je ono postalo zvezda glavnog niza. Čak šta više, iako je najavljivan kao potencialno buran, po svemu sudeći on će imati najmanji broj sunčevih pega još od davne 1906. godine. U skladu sa time, pre samo dva dana, Sunce je bilo gotovo bez ijedne pege i krajnje nefotogenično, a onda iznenada na njegovoj površini formirao se čitav kompleks pega (AR1726) koji se te nedelje prostirao čak 150.000 kilometara u širinu, poput desetak planeta veličine Zemlje poređanih u nizu!

Nedelja 21. april 12:27 (Astrosolar Baader filter, okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/200sek, 2x zoom)

Nedelja 21. april 12:53 (Kompleks pega AR1726, okular 6mm, 5x zoom)

Budući da je ipak Mesec na neki način obeležio moj prvi prolećni astro-foto maraton, na samom kraju evo kolaža koji sam sastavio od nekih video snimaka zabeleženih tokom ta tri dana na mojoj improvizovanoj astronomskoj opservatoriji, koja je sada, a nadam se ne i zadugo, ponovo jedna sasvim obična terasa.