7. 9. 2013.

Nedelja je dan za lov na Međunarodnu svemirsku stanicu?

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: periferija Beograda 1.9.2013.
Oprema: Standardna

Nedelja 17. jul 2011. za nas je bio jedan od onih dana koje otprilike samo demencija, i to u težem obliku, možda nekako može potisnuti iz našeg sećanja. Tog istorijskog dana, po prvi put pošlo nam je za rukom da zabeležimo prelet Međunarodne svemirske stanice (MSS) preko Sunčevog diska i to u uslovima koji su bili daleko od idealnih u jednom gotovo dramaturškom zapletu koji je čak pretio da našu brižno isplaniranu akciju pretvori u potpuni fijasko. Kako je sve to izgledalo tada, pre nešto više od dve godine, možete videti u našem izveštaju ovde

Preleti Međunarodne svemirske stanice, impresivne građevine gabarita fudbalskog igrališta koja orbitira na visini od približno 400km prosečnom brzinom od 27.600 km/h, zapravo nisu uopšte tako retka pojava na našem nebu i događaju se maltene svakodnevno u više navrata, sa time što ih je svakako mnogo lakše uočiti noću kada umeju predstavljati jedan zaista lep prizor za oko. Nasuprot tome takozvani tranziti preko raznoraznih nebeskih objekata posmatrano iz naše perspektive ne odigravaju se baš tako često. Preleti preko Sunca i Meseca, iako najčešći među njima, zbivaju se tipično tek nekoliko puta u toku godine na određenoj geografskoj lokaciji i u najboljem slučaju ne traju duže od par sekundi. Krajem sada već prošlog meseca avgusta tekuće godine posredstvom specijalizovanog Internet servisa CalSky dobijamo dugo očekivanu poruku koja je glasila: MSS prelazi preko Sunčevog diska | Beograd 1. septembar 2013. | 17h 31m 17s | trajanje 1.7 sekundi. Usledilo je par telefonskih poziva, ne mnogo reči i vrlo brzo imali smo cenzus, stupamo u akciju!

Tog prvog septembarskog dana, vremenski uslovi bili su skoro pa idealni sa vrlo prijatnom temperaturom i tek po nekim oblačkom što nije predstavljalo razlog za brigu. Nekih 45 minuta pre najavljenog tranzita, sa opremom koja je bila tek toliko rasklopljena da bi je mogli transportovati, pristižemo na ugovorenu lokaciju smeštenu na samom obodu periferije Beograda, a parkirali smo se na mestu na kome se završavao asfalt, a počinjala polja...


Sa montiranjem opreme započeli smo bez oklevanja, jer iako smo pred sobom imali gotovo jedan ceo školski čas kako bi se valjano pripremili da zabeležimo tih 1.7 sekundi, poučeni iskustvom bili smo svesni da smo možda već i zakasnili. Dodatnu poteškoću predstavljala je činjenica da se vrlo brzo oko nas sjatila lokalna mladež koju je sasvim razumljivo živo zanimalo šta se to događa i koji su nas simultano obasipali raznoraznim pitanjima na koje je valjalo i odgovoriti. Tenzija je rasla i tek nekih 10-ak minuta pred sam tranzit bili smo koliko toliko spremni te napravili i prve probne snimke, a evo kako je tog dana izgledala pozornica na kojoj se spremala odigrati jedna neobično kratka predstava koju smo mi sa nestrpljenjem isčekivali

Sunce i aktivne regije AR1834, AR1835 i AR1836 (za detalje pređite mišem preko fotografije)
Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x, 500 stakiranih kadrova

Ono što se ispostavilo, a vremena je bilo sve manje, je da ćemo imati veliki problem sa fokusiranjem, zapravo intenzivna Sunčeva svetlost i mali ekran fotoaparata pokazali su se kao krajnje nekompatibilna kombinacija, a veliki tamni plašt kojime se obično prekrivamo upravo u ovakvim situacijama smo naravno zaboravili poneti sa sobom. Ovaj reklo bi se mali detalj mogao je vrlo lako ozbiljno osujetiti naše ambiciozne planove


U 17:26 nekih 5 minuta pre no što bi MSS trebao dotaći rub Sunčevog diska, gotovo da smo poskočili kada se sa mobilnog telefona oglasio alarm u vidu tutnjavine legendarnog Space Shuttle-a pri poletanju koji je bio poslednje upozorenje da je pripremama došao kraj i da se sada nalazimo u fazi terminalnog odbrojavanja. Koristeći motore zadnji put doterujemo kadar i tačno u 17:29:14 započinjemo sa snimanjem. Prolazile su sekunde...zatim minuti, a od MSS-a nije bilo ni traga? Pomalo zbunjeni i delom razočarani u 17:34:00 obustavljamo snimanje. Ekspresno smo se popakovali, pozdravili sa ekipom iz kraja i ipak sa izvesnom dozom entuzijazma koji nas još uvek nije napuštao požurili kući da pregledamo materijal

Ne zadugo kasnije, kada se snimak ovoga puta na velikom ekranu počeo odvijati pred našim očima pristigla je i prva dobra vest, za sada barem fokus je izgledao zadovoljavajuće. A onda nekako baš na isteku drugog minuta jedan neidentifikovani leteći objekat je munjevito projurio preko Sunca kroz kadar, znali smo da su to mogle biti samo dve stvari, ili neka ptica ili Međunarodna svemirska stanica?

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x

Istog trena u naletu nestrpljenja usporavamo snimak na zdravorazumnu brzinu i postajemo svesni da smo nakon nešto više od 2 godine i silnih peripetija koje su nas pratile ipak konačno uspeli u našoj nameri da još jednom zabeležimo momenat koji je vrlo lako mogao biti izgubljen zauvek i to samo u jednom treptaju oka

Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A3400IS uvećanje 2x (usporen snimak 6x)