24.07.2013.

Merdevine i dvogled za Mesec "Gromovnik"

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 22. jul 2013. +2UTC
Oprema: merdevine, dvogled 8x30, fotostativ i Canon A550 CHDK

Budući da naš za sada jedini prirodni satelit svoju punu fazu u najvećem broju slučajeva doseže jedanput u toku mesec dana, po tradiciji svakome od njih dodeljen je poseban naziv koji na neki način simbolizuje doba godine u kome se on pojavljuje. Shodno tome, pun Mesec koji se po našem lokalnom vremenu zbio 22. jula u 20:16 nosi ime "Gromovnik" (Thunder Moon), a što bi trebalo da sugeriše na česte vremenske neprilike u tom periodu.

Te večeri nekim čudom bilo je potpuno vedro i bez oluja, a kako Mesec u punoj fazi i nije baš neka atraktivna meta za osmatranje teleskopom, te da da se pored njegovog intenzivnog pepeljasto plavičastog sjaja gotovo ništa drugo na nebu nije ni moglo razlučiti, odlučio sam se da izvedem jedan eksperiment i pokušam da fotografišem "Gromovnika" kroz okular mog prastarog i polu ispravnog dvogleda, što možda može izgledati kao ne preterano veliki izazov, no pokazalo se (a ovo mi nije prvi put) da je stvarnost ponekad upravo dijametralno suprotna od naših očekivanja.


Kao što se može videti na prethodnoj fotografiji, za potrebe ovog eksperimenta iskoristio sam sledeće "sastojke": rasklopive kućne merdevine, nekoliko knjiga različite debljine, dvogled, foto stativ i kameru. Ne preterano mnogo komponenti, ali kada je došao red da se one sve povežu u jedan skladan optički sistem za astrofotografiju, problemi su najednom počeli da se gomilaju. Prvo same merdevine, uzgred poprilično klimave, bilo je potrebno sve sa dvogledom i specifičnim izborom knjiga usmeriti na pravi način kako bi se Mesec uopšte ukazao u okularu, usledilo je fokusiranje čime je prvi, da kažem lakši deo priče, bio završen.
Drugi deo, za koji se ispostavilo da zahteva poznavanje barem osnova joge plus čelične živce, podrazumevao je dovođenje u optičku osu okulara dvogleda i objektiva fotoaparata koji su pri tome morali biti što bliže jedan drugome usput vodeći strogo računa da se merdevine ili dvogled ni malo ne pomere, u protivnom neminovno je sledio povratak na sam početak. A kada se sve ranije navedeno eventualno nekako i dovede u kakav takav red, da bi se dobila smislena fotografija potrebno je ručno podesiti odgovarajuće parametre na kameri. Koristeći blagodeti nadograđenog sistemskog softvera (CHDK) dužinu ekspozicije sam držao znatno ispod jedne sekunde, a za fokusiranje sam koristio obod Meseca. Sve u svemu ispucao sam nešto preko 60 fotografija, od kojih je tek nekoliko uspelo, evo jedne od njih

22.7.2013. 23:54 +2UTC ISO100 F5.5 1/160sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca

No tek što sam "uhvatio ruku" ili mi se barem tako samo činilo, već je bilo proteklo više od pola sata kako sam se krivio na terasi boreći se da održim kontrolu nad svojim eksperimentom, a Mesec "Gromovnik" na njegovom putu ka zapadu već je zalazio za krošnje drveća koje su se isprečile tu između nas. Bilo mi je jasno da je došlo vreme da se pozdravimo, a ja sam mu poželeo da i narednog jula poseti naš grad i svojom svetlošću ponovo obasja možda neke nove puteve kojima do tada nismo išli...

23.7.2013. 00:02 +2UTC ISO100 F5.5 1/250sek. (detalj)
Za izvornu fotografiju, pređite mišem preko Meseca