24.12.2011.

Lovac u krošnjama Koteža

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, Kotež, 23. decembar 2011.
Oprema: Canon A550, mini foto stativ i merdevine

Uprkos tome što su lovci poznati kao vrlo vešti u skrivanju, ove večeri jedan od njih je ipak razotkriven u objektivu mog fotoaparata. To zapravo i nije toliko čudno, budući da je reč o poprilično prostranoj grupaciji zvezda na nebu, poznato kao sazvežđe Lovca (Orion). Kako je pre dva dana počela zima, ovo sazvežđe, inače najprominentnija konstelacija zimskog neba, oko ponoći se nalazi u kulminaciji na jugu u blizini meridijana i samim tim u najvišoj tački na nebu, a obzirom da je noć bila vedra i bez Meseca, stekli su se skoro idealni uslovi da lov na Lovca odpočne...

22:07 +1UTC  ISO200/F3.2/12.6 sek.


Iako je sazvežđe Lovca, inače omiljena meta astronoma amatera, čuveno zbog nekoliko vrlo impresivnih objekata dubokog neba, nekako najupečatljiviji njegov detalj predstavljaju 3 plavo-bele zvezde: Alnitak, Alnilam i Mintaka, koje stoje skoro u pravoj liniji jedna do druge i koje tradicionalno predstavljaju Lovčev opasač. Animacija koja sledi vodi upravo tamo i sastoji se od 3 uzastopne fotografije sa različitim faktrorom uvećanja.

22:47 +1UTC  ISO200/F3.5-4/10 sek.

07.12.2011.

Poslednji bliski susret Meseca i Jupitera u 2011.

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, Kotež, 6. decembar 2011.
Oprema: Canon A550

Sinoć sam imao privilegiju, baš kao i milijarde drugih žitelja ove planete, da budem svedok poslednje konjukcije Meseca i planete Jupiter u 2011. Veče je bilo prohladno, a nebo prošarano oblacima, pri povratku sa posla, uočio sam simpatičan dvojac, nekim čudom ;-) oprema mi se našla u rancu...i...

17:42 +1UTC ISO200/F3.2/1 sek.

Iste večeri ali u 22:40, kolega 5ja je fotografisao Jupiter fotoaparatom Canon SX120IS iz centra Novog Sada. Dve sitne tačke kraj Jupitera nisu artefakti nastali u postupku snimanja, već njegovi verni pratioci, Jovijanski meseci Ganimed i Kalisto.

22:40 +1UTC ISO200/F4.3/2 sek.

17. decembra u večernjim satima "zakazana" je ništa manje impresivna, konjukcija Meseca i planete Mars, a prva sledeća već početkom naredne godine, 2. januara 2012. kada će se Meses ponovo, po prvi put u godini, naći u neposrednoj blizini Jupitera.

20.10.2011.

TYCHO BRAHE 24.10.2011. In memoriam

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beograd, 24. oktobar 2011. UTC+2
Oprema: Standardna

Na današnji dan, pre tačno 410 godina, ovaj svet napustio je velikan osmatračke astronomije, mistik i istinski hedonista, jedan jedini i neponovljivi...Tycho Brahe.
Budući da naše amatersko astronomsko društvo sa ponosom nosi ime tog velikana, odlučili smo se da na ovaj dan i u njegovu čast, objavimo astrofotografije iz naše arhive koje iz raznoraznih razloga nisu prezentovane do sada. Iako su daleko od savršenstva po današnjim, čak i amaterskim merilima, u jedno smo sigurni, "Tajko" bi njima bio svakako fasciniran, možda i više no što smo mi to bili.
Sve fotografije su zabeležene našom standardnom opremom, afokalnom tehnikom, što će reći da je običan digitalni fotoaparat bio posebnim adapterom pričvršćen na okular, a potom ta čitava skalamerija umetnuta i obezbedjena u fokuseru teleskopa :)

Na animaciji koja sledi zabeležen je veći deo Meseca, čijim donjim centralnim delom normalno dominira krater Tycho, dok mu društvo prave ništa manje upečatljivi krateri Kopernik, Kepler i Aristarh, koji se nalaze gore levo.

Terasa na Karaburmi 10. oktobra 2011. u 23:00 (pozitiv-negativ animacija)
Autor: Bruno

Tycho krater je nastao udarom asteroida pre oko 100 miliona godina, prečnika je 86,21 km i 4,8 km dubok, a od nas je udaljen u proseku 400.000 kilometara, obzirom na mesečevu blago eliptičnu orbitu oko Zemlje. ;)

Terasa na Karaburmi 10. oktobra 2011. u 23:39
Autor: Bruno

Jupiter, najveća planeta sunčevog sistema, a u njegovom donjem desnom uglu jedva uočljiva Velika crvena pega inače ogromna anticiklon oluja veličine nekoliko Zemaljskih kugli koja besni već najmanje 300 godina.

Terasa u Kotežu 28. oktobra 2010. u 21:37
Obrađeno u Registax-u
Autor: ExNor
Gasoviti džin planeta Saturn i njegov "zaštitni" znak prstenovi sačinjeni od komadića prašine i leda debljine svega nekoliko desetina metara što u poređenju sa ogromnom planetom na oko deluje tanje od oštrice žileta.

Terasa u Kotežu 18. aprila 2011. u 23:43
Obrađeno u Registax-u
Autor: ExNor

Maglina u sazvežđu Lovca (M42 ili NGC 1976) je nama najbliža regija masovnog formiranja novih zvezda iz gigantskog oblaka gasa i prašine koji se pruža na oko 24 svetlosne godine u širinu. Uprkos tome što je od nas udaljena približno 1.300 svetlosnih godina, u vedrim noćima može se uočiti golim okom. Mi smo bili iznenađeni kako je fotka ispala, obzirom da je nastala neposredno kraj železničke stanice Rakovica, čija je žuto-narandžasta rasveta u ogromnim količinama prosto žarila po nebu iznad nas.

Fotografisano u Rakovici 11. septembra 2011. u 4:42
Autor: a.a.d. "Tycho Brahe" Beograd

Istorijski zapisi govore o tome da je Tycho Brahe umirući, na samrtnoj postelji u delirujumu uporno ponavljao:
"Ne dozvolite da moj život izgleda protraćen". Danas, nakon gotovo 4 veka, nema nikakve sumnje, "Tajko" se nalazi među najsjajnijim zvezdama na nebu moderne astronomije, u društvu giganata poput Kopernika, Keplera i Galilea, prvoboraca revolucije i paradigme koja još uvek traje i koja je iz temelja promenila naše spoznaje u vezi Vasione i načina na koji ona funkcioniše.

15.09.2011.

Da li je to ptica ili Međunarodna svemirska stanica?

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beograd, Rakovica, 12. septembar 2011.
Razlog izlaska na teren: dvostruki prelet MSS-a preko Sunca
Oprema: Standardna

Kako su preleti Međunarodne Svemirske Stanice preko površine Sunčevog diska prilično retka pojava, posmatrano sa relativno fiksne lokacije na tlu, dvostruki prelet u toku samo jednog dana predstavljao je pravu poslasticu i mi se nismo ni trenutka dvoumili da li da izađemo na teren i taj događaj zabeležimo.
Lokacija za koju smo se opredelili bila nam je već dobro poznata, radilo se o dvorištu naših prijatelja u beogradskom naselju Rakovica. Tamo smo bili već oko 8:30 časova, kako bi blagovremeno pripremili i nas i opemu za taj delikatan poduhvat, čiji se prvi čin trebao odigrati tačno u 09:30:33 UTC+2. Iako je prognozirano da će biti potpuno vedro i sunčano vreme, od ranog jutra, nebom su se valjali neki penušavi beli oblačići, koji su sa vremena na vreme, delimično do potpuno, zaklanjali Sunce. Vreme je odmicalo, a napetost rasla...


Što se postavke opreme tiče, ona je bila standardna za ovakve prilike. Montaža je kako tako "useverena" uz pomoć kompasa, otvor aperture obezbeđen Astrosolar Baader filterom, dok se na MicroStage adapteru pored fotoaparata Canon A550 nalazio pričvršćen širokougaoni okular od 20mm. Budući da je prelet trebao trajati negde oko 0,9 sekundi, odlučujemo se za video zapis rezolucije 640x480 piksela, sa po 30 kadrova u sekundi. Snimanje započinjemo tačno u 09:29:16, na oko minut ipo pre prvog preleta.
Kako je naznačeno vreme prošlo, a od MSS-a nije bilo ni traga, postajali smo blago zabrinuti, ali ipak puštamo da snimanje teče još koji minut preko, za svaki slučaj.
Nakon što smo na fotoaparatu analizirali snimak, laknulo nam je, do preleta je ipak došlo, ali nam je bilo čudno to što se on odigrao po samom obodu Sunca, a ne centralno kako je bilo predviđeno, čitavih 45 sekundi ranije?

Prvi prelet u 09:29:44 UTC+2

Oko 15 časova premeštamo kompletnu opremu na drugi kraj dvorišta, jer se naša prethodna lokacija, sada već nalazila u "debeloj" hladovini. Ponovo nivelisanje montaže, "useveravanje", pritezanje motora...i konačno u 15:53:40 započinjemo snimanje, 55 sekundi pre najavljenog vremena preleta.
Ispostavilo se, na našu žalost, da ovoga puta ni analiza snimka sa fotoaparata nije ukazivala da je do preleta uopšte došlo. Zbunjeni i u neverici, pakujemo opremu i napuštamo lokaciju.
Kada smo pristigli kućama, odmah naravno pregledamo snimljeni materijal u punoj rezoluciji, maltene kadar po kadar. Tada shvatamo da je do preleta i to dvostrukog ipak došlo, ali da to definitivno nije bila Međunarodna svemirska stanica, nego...

Prvi prelet u 09:29:44 UTC+2 (usporeno oko 10x)

Drugi prelet u 09:31:16 UTC+2 (usporeno oko 10x)


Na kraju, postavlja se logično pitanje: a kako je uopšte do ovoga došlo? Na srеću (našu nesreću), odgovor je vrlo jednostavan. Obzirom da najave ovakvih i sličnih događaja dobijamo putem Interneta od strane specijalizovanog servisa za tu namenu (http://www.calsky.org/), koji je inače vrlo pouzdan i precizan, ispostavilo se, po ko zna koji put, da je krivac bio ljudski fatkor. Prosto nismo primetili da je na samom kraju najave događaja, sitnim slovima u zagradi navedeno da će se on odigrati u jednom uskom pojasu na oko 100 kilometara od mesta na kojem smo se nalazili, u poljima severo-istočne Vojvodine blizu granice sa Rumunijom :-(

09.09.2011.

7 Sestrica i Jupiter

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, Rakovica, 4. septembar 2011.
Oprema: Canon A550 CHDK, ISO200, F3.5, 20 sek.

7 Sestrica (M45 Pleiades) ili ti Vlašići, pripadaju porodici takozvanih razvejanih zvezdanih jata ;-), i najupečatljivije su jato vidljivo golim okom na noćnom nebu. Budući da se nalaze na razdaljini od oko 400 svetlosnih godina od Zemlje, fotoni koji su završili na čipu mog fotoaparata, na svoj dugi put su krenuli u vreme kada je Galileo Galilej vršio pionirske astronomske opservacije, svojim ručno izrađenim teleskopom, a koje će ispostavilo se,
suštinski promeniti naša shvatanja u vezi Vasione u kojoj živimo.



Zanimljivo je da se tog jutra u društvu 7 Sestrica našao i jedan gasni džin, najmasivniji član Sunčevog sistema, planeta Jupiter (desno na fotografiji), a čiji su meseci: Io, Europa, Ganimed i Kalisto, poslužili Galileu kao valjan dokaz u prilog teoriji slavnog Nikole Kopernika, da Zemlja i ostale planete na isti način orbitiraju oko Sunca.
Konačno, zadat je i poslednji udarac dogmi, koja je dominirala gotovo 14 vekova.

07.09.2011.

Lovac i Bik

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, Rakovica, 4. septembar 2011.
Oprema: Canon A550 CHDK, ISO200, F2.6, 20 sek.

A kada sa istoka krenu
da se dižu Lovac i Bik
to jasan je znak
da letu ovome
bliži se kraj.


Sazvežđe Lovca (Orion), sa prepoznatljivim opasačem i mačem zauzima donji deo, dok se glava Bika (Taurus) nalazi pri samom vrhu fotografije. Fotkano je u rano jutro, nisko na istočnom nebu, koje je prosto gorelo od svetlosnog zagađenja :-(

31.08.2011.

Kometa Garradd i M71

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beograd, Makiš, 26. avgust 2011.
Razlog izlaska na teren: kometa C/2009 P1 (Garradd) prolazi pored M71
Oprema: Standardna

Krstareći kroz sazvežđe Strele (Sagitta), 26. avgusta kometa ''Garradd'' će na svom putu proći pored zbijenog zvezdanog jata M71 na razdaljini od oko 1.4 AJ (210 miliona kilometara) od naše planete. Iako nemamo mogućnosti da izađemo iz grada i pokušamo da ispratimo ovaj događaj kako dolikuje (iz mraka), ipak se odlučujemo da spakujemo opremu i probamo da osmotrimo i fotografišemo ovaj dvojac iz Beograda.. Dan je bio bez oblačka i to nas je radovalo. Entuzijazam na nivou. :) Ali već po polasku od kuće smo konstatovali da ćemo imati problema sa jakim vetrom koji je krenuo da duva taj dan.
Stižemo na Makišku stranu Save, produžujemo još 3-4 km dalje (malo pre Ostružnice), gde kolega ExNor poznaje čuvara skladišta neke građevinske firme i gde je kao iole mrak u BG-u.. Naravno, svetlosno zagađenje ubija i tamo, ali ajd'.. Entuzijazam je čudo.. :) Montiramo teleskop i ostalu opremu, u nadi da će se vetar smiriti malo, a usput fotografišemo.

Prelet Međunarodne Svemirske Stanice kroz Velika Kola (ExNor, Canon A550)
Kasiopeja, bljesak od Iridijum satelita i trag uzletanja aviona sa surčinskog aerodroma (5ja, Canon SX120IS)
Nakon toga smo locirali Garradd-a i M71, uključili motore za praćenje i osmatrali ovaj dvojac dok smo čekali da se vetar stiša... Vetar je bio toliko jak da se moglo na oko videti kako se naša skromna EQ-3 montaža ljulja.. Vreme je prolazilo, a vetar definitivno nije bio na našoj strani, čak se i pojačavao s vremena na vreme... No, pošto smo već bili kompletno namontirani ipak se odlučujemo da napravimo seriju fotografija, iako smo znali da ''mlatimo praznu slamu''.

Od ukupno 25 fotografija od po 30 sekundi ekspozicije, možda su dve upotrebljive (nezamućene).. Eto, desilo se čak dvaput da se stišao vetar baš kad treba.. Ovako izgleda najbolji pojedinačni kadar (kad se obradi u PS-u):
Od 17 fotografija koje bi uopšte iko pomislio da stavi na stakiranje u program, DeepSkyStacker je prihvatio svega 7 i to na kraju uz obradu izgleda ovako:
Šta reći...moglo je biti bolje da nije bilo vetra i da smo bili van grada, ali ako ništa, bar imamo snimak za uspomenu, dvojac koji se više neće ponoviti.
Potrudili smo se, dali sve od sebe, više sreće drugi put...

19.08.2011.

Astrofoto razglednica sa Uvačkog jezera

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Uvačko jezero, avgust 2011.
Razlog izlaska na teren: godišnji odmor :-)
Oprema: Standardna

Na početku, beše mlad Mesec u srpu, u svome 3. danu
(Autor: ExNor, Canon A550)
Mesec je već 4 dana mlad, a "sjaj zemlje" na njemu, iako je bio očekivan, nije bio uočljiv
(Teleskop, okular 20mm, Canon A550)
Sunčeve pege i prateće strukture na dan 5.8.2011 u 12:05 UTC+2: 1263 levo, 1261 desno i 1260 na obodu (Teleskop, Astrosolar Baader filter, okular 20mm, Canon A550)
Mesec 24 sata nakon prve četvrtine u proto panorami
(Teleskop, okular 20mm, Canon A550)
Razvejano zvezdano jato Vlašići (M45 Pleiades)
(Teleskop, okular 20mm, Canon A550, 2 min., ISO800)
Mesec koji će za 2 dana postati pun se promalja iza brda na istoku
(Autor: 5ja, Canon SX120 IS)
U 23:09 prelazi Meridijan (jug), i doseže najvišu tačku na nebu te večeri
(Teleskop, okular 20mm, Canon A550)
A oko 1:30, na spektakularan način, pred našim očima, zaranja u krošnje drveća na zapadu
(Autor: 5ja, Canon SX120 IS)
1 dan je do punog Meseca, vreme da se spakujemo i, nadamo se, tek privremeno napustimo ovaj "raj"...
(Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

19.07.2011.

Međunarodna svemirska stanica, Atlantida i Sunce

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beogradsko naselje Karaburma, 17.07.2011.
Razlog izlaska na teren: istorijski tranzit MSS i STS-135 preko Sunca
Oprema: Standardna

Nedelja je, reklo bi se tipičan letnji dan u velikom gradu, sezona je godišnjih odmora i ulice su skoro potpuno puste, a temperatura u hladu prelazi 30 stepeni na Celzijusovoj skali. Ipak, nešto je posebno izdvajalo ovu nedelju od svih onih koje su prošle, ali i onih koje će u budućnosti doći, događaj koji smo mi sa velikim nestrpljenjem dugo isčekivali.
Konačno, našli smo se u jedinstvenoj prilici da budemo svedoci prelaska Međunarodne svemirske stanice preko površine Sunčevog diska, ali ne samo to. Na MSS-u je tih dana bio "prikačen" zadnji Space Shuttle u istoriji, STS-135 "Atlantida", koji se spremao da se za 42 sata odvoji od MSS-a i iz orbite aterira na pistu Svemirskog centra Kenedi na Floridi, te nakon 30 godina stavi tačku na Space Shuttle program. Jasno nam je bilo da ovu šansu nismo smeli ispustiti.
Već oko podneva smo na osmatračkoj lokaciji, na terasi stana kod kolege Bruna, postavili smo opremu i započeli opsežne pripreme i testove kako bi utvrdili da je sve na svome mestu i da funkcioniše onako kako je i planirano.


Sa tehničke strane, ovaj događaj je bio veliki izazov, kako za nas same, tako i za astro-fotografsku opremu kojom smo raspolagali. Budući da MSS orbitira oko planete na visini od oko 400 kilometara, prosečnom brzinom od 27.743 km/h, te da njegov tranzit preko Sunčevog diska trajao munjevite 0,4 sekunde, prostora za grešku jednostavno nije bilo. Kako je bio dan, montažu smo "useverili" po osećaju, aperturu teleskopa obezbedili obaveznim Astrosolar Baader filterom, a na širokougaoni okular od 20mm postavili Microstage adapter i fotoaparat Canon A550, podešen za snimanje video zapisa rezolucije 640x480, sa po 30 kadrova u sekundi. Montirali smo motore za praćenje, pokrenuli ih i uradili nekoliko probnih snimaka. Za sada, sve je izgledalo obećavajuće.
A onda, nepun sat pre istorijskog tranzita usledio je šok! Kada smo izašli na terasu u redovan pregled opreme i pogledali kroz okular, umesto Sunca, zatičemo totalni mrak? Podižemo pogled i ne verujemo, komšinica na spratu iznad okačila je tek opran veš i u potpunosti nam blokirala vidno polje :-(
Minuti najednom počeše da promiču kao sekunde...

Kada smo se oporavili od inicijalnog šoka, shvatili smo da ako brzo ne reagujemo, naša "do detalja isplanirana operacija" se vrlo lako mogla pretvoriti u potpuni fijasko. Komšinicu smo u startu ostavili kao poslednju opciju, jer smo kapirali da bi njen odgovor bio tipa "Kakav MSS i STS i koja Atlantida? Istorijski tranzit? More manite me se narkomani ili ću da zovem policiju!". Druga opcija je bila da izmestimo kompletnu opremu na neko pogodnije mesto na terasi, ali i od nje smo brzo odustali, jer takvog mesta jednostavno nije bilo. U agoniji, odlučujemo se da montažu teleskopa spustimo za oko pola metra, u najniži mogući položaj. Konačno, Sunce smo ponovo imali u okularu, ali je sada lagani povetarac, koji se povremeno javljao, opet nabacivao veš u vidno polje i kratkotrajno ga blokirao. Kako je do toga dolazilo prilično retko, a Sunce prešlo meridijan i krenulo da "pada", odlučili smo da prihvatimo rizik i krenemo u akciju...


Na oko 2 minuta pred sam tranzit započinjemo snimanje i vršimo poslednje korekcije kadra. I onda, nakon 3 sata priprema i neizvesnosti, u 14h 25m 34s, terasom se razleže urlik oduševljenja, od kojega je verujemo i komšinica poskočila ;-) Pred našim očima, ekranom fotoaparata prohujali su Međunarodna svemirska stanica i STS-135 "Atlantida", momenat koji je tako kratko trajao, a koji će nam sasvim sigurno, ostati zauvek u sećanju.

Tranzit u realnom vremenu, 18 kadrova za 0,4 sekunde

Putanja tranzita (oko 10x sporije)

24.06.2011.

Totalno pomračenje Meseca 15.06.2011.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Beogradsko naselje Rakovica, noć 15. na 16.06.2011.
Razlog izlaska na teren: Totalno pomračenje Meseca
Oprema: Standardna

Da li je bezbedno posmatrati pomračenje Meseca? Hoće li ono izazvati globalne katastrofe, svetske ratove ili pak novu ekonomsku krizu? Ovo su samo neke od nedoumica koje su se, već po pravilu, provlačile po sredstvima javnog informisanja, raznim tabloidima i žutoj štampi ovih dana. Evo šta savremena astronomija ima da kaže u vezi sa ovim selestijalnim fenomenom.
Do pomračenja Meseca dolazi najmanje dva puta u toku godine, kada se sticajem kompleksnih orbitalnih putanja, on nađe u specifičnoj tački iza planete Zemlje, opozitno od Sunca, čiji zraci tada, koji ga obično obasjavaju, bivaju blokirani od strane naše planete. Senka Zemlje na Mesecu se sastoji iz dve upečatljive komponente, a to su umbra i penumbra. U senci umbre, Mesec je u fazi totalnog pomračenja i do njega tada fotoni sa obližnje nam zvezde ne dopiru direktno, dok zbog značajne ugaone veličine Sunca i položaja u odnosu na Zemlju, u senci penumbre, njegovi zraci bivaju samo delimično blokirani.
Za razliku od pomračenja Sunca, posmatranje pomračenja Meseca je potpuno bezbedno, i to bez ikakve dodatne zaštite, ono se neprestano ponavlja već milijardama godina i do danas nije zabeleženo da je na bilo koji način uticalo na nas i naše živote, osim svojom očaravajućom lepotom.
Obzirom da je noć totalnog pomračenja pala u sred radne nedelje, te da se zbog naših obaveza, nismo uspeli organizovati da uteknemo van grada i u prirodi ispratimo ovaj značajan događaj, već u suton smo bili kod naših dragih prijatelja u Beogradskom naselju Rakovica, u čijem smo dvorištu instalirali astronomsku opremu i nestrpljivo čekali da se Mesec promoli iza omanjeg brda koje se isprečilo na istoku :-(

21:16 šest minuta do totalnog pomračenja (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

U trenutku kada se Mesec ukazao, pomračenje je već bilo u jeku i praktično su nas minuti delili od totala, no bilo kako bilo, prizor koji nam je upriličila majka priroda, jednostavno je ostavljao bez daha. Fotke su zabeležene standardnom opremom, Canon SX120 IS je bio postavljen na klasičnom foto stativu, a na teleskopu je uz Microstage adapter koji je nosio Canon A450, bio instaliran širokougaoni okular od 20mm.

22:12 trenutak totalnog pomračenja (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)

23:01 dva minuta pre kraja totalnog pomračenja.

23:07-00:02 kraj totalnog pomračenja i izlazak Meseca iz Zemljine senke.

Hronološki prikaz toka totalnog pomračenja meseca (Autor: 5ja, Canon SX120 IS)
Ovaj događaj je bio poseban i iz razloga što je Mesec, pri potpunom pomračenju, u senci Zemlje proveo gotovo čitavih 100 minuta, a što ga čini najdužim totalom u poslednjih 11 godina. Sledeće totalno pomračenje dogodiće se 10. decembra 2011., a mi se iskreno nadamo, da ćemo biti u mogućnosti i njega da ispratimo i još jednom budemo svedoci te fantastične predstave u našem zajedničkom pozorištu pod otvorenim nebom.

07.06.2011.

Supernova u Vrtlogu

Pre samo mesec dana astronomsko amatersko društvo ''Tycho Brahe'' iz Beograda je fotografisalo čuveni Mesijeov objekat M51, tj. ''Whirlpool'' galaksiju koja se nalazi aproksimativno na 25 miliona svetlosnih godina od nas:


A onda se pre samo nekoliko dana pojavila sjajna svetlost supernove u toj istoj galaksiji.. I eto, malo je falilo da otkrijemo jednu novu supernovu.. Omašismo samo za mesec dana.. ;-)

Uz ovaj post bih podsetio da je na današnji dan pre godinu dana osnovano a.a.d. ''Tycho Brahe'' Beograd i poželeo bih svim kolegama srećan prvi rodjendan, puno izlazaka na teren, osmatranja i naučno istraživačkog rada, puno novih astrofotografija i najbitnije - što više vedrog neba!
U zdravlje!
5ja

28.05.2011.

Izveštaj sa Sunca na dan 28.05.2011.

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež
Vreme: oko 12:30h (+1UTC)

Pre samo nekoliko dana Sunce je bilo potpuno mirno, prektično bez ijedne pege, a onda iznenada, lišeno očiglednog povoda, one su počele da se promaljaju po skoro celoj njegovoj površini (fotosferi), tako da je u ovome trenutku na njemu već 6 regija aktivno.
Obzirom da smo sve bliži letu na našoj severnoj hemisferi, moja terasa-opservatorijum postaje sve neadekvatnije mesto za osmatranje Sunca, iz razloga što je ono iz dana u dan sve višlje na nebu i bukvalno se već jedva promalja kroz komšijsku terasu i krošnju drveta koji se nalaze sprat iznad. Ipak, postavljam teleskop na terasu, na njega montiram obavezni i nezaobilazni Astrosolar Baader filter, otprilike ga usmeravam u pravcu gde se nalazilo Sunce u tome trenutku i strpljivo čekam da senka teleskopa na podu dobije karakterističan oblik, a što je jasan znak da Sunce imam u okularu. U međuvremenu postavljam fotoaparat Canon A450 i širokougaoni okular od 20mm na Microstage adapter. Kada se Sunce konačno ukazalo, odmah započinjem sa fotkanjem, znajući da nemam mnogo vremena na raspolaganju.

Aktivne regije 1223 i 1224.


Detalj aktivne regije 1224.



Aktivne regije 1225 i 1226.
Zanimljivo je da je regija 1226 u trenutku dok sam fotkao emitovala X-zrake klase C, koji naravno nisu vidljivi na priloženoj fotografiji, jer osim toga što moj fotoaparat nije "osetljiv" na emisije u tom delu elektromagnetnog spektra ;-), atmosfera zemlje u potpunosti blokira X-zrake i na našu sreću sprečava te opasne visokoenergetske fotone da dospeju do nas.

15.05.2011.

"Dvogledografija" u praksi

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež
Vreme: 10.05.2011. oko 19:30 (+1UTC)
Objekat: mesec prve četvrti 49%
Oprema: dvogled Bytrek 7x50 i Canon A450

Budući da je proleće u jeku, i da su nestabilnosti u atmosferi praktično svakodnevna pojava, ni 10. maj nije bio izuzetak. Red lokalnih pljuskova, pa red sunca i tako u krug. Obzirom na vremenske uslove, nisam nameravao da iznosim teleskop na terasu, ali sam zato rešio da malo eksperimentišem.
Pošto se kod mene zatekao dvogled od kolege Bruna, došao sam na ideju da isti uparim sa fotoaparatom Canon A450 i na taj način pokušam da zabeležim mesec prve četvrti.
Koncept je bio sledeći, dvogled (od oko 850 grama) u levoj ruci, fotoaparat u desnoj, objektiv aparata priljubljen tik uz okular dvogleda. Tek kada sam pokušao da kadriram mesec, i da ga zadržim koliko toliko mirnog u polju, ne bih li ga fotkao, shvatio sam kakve su akrobacije i zen smirenost za to bili potrebni

Fotografija bez optičkog uvećanja na fotoaparatu

Mesec i oblaci sa 5x optičkim uvećanjem

07.05.2011.

Izveštaj sa Sunca na dan 07.05.2011.

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Kotež
Vreme: oko 12h (+1UTC)

Sunce danas nije bilo nešto specijalno raspoloženo za akciju, ali zato ja jesam. Nakon što sam zadovoljio svoju dnevnu potrebu za astronomskim osmatranjem, montiram fotoaparat Canon A450 na Microstage adapter i širokougaoni okular od 20mm, a sve to kačim na teleskop, koji je naravno prethodno bio obezbedjen Astrosolar Baader filterom.
Priložene fotke dokumentuju jedinu aktivnu zonu na Suncu danas, a nju čine 2 grupacije pega, koje su zvanicno numerisane brojevima 1203 i 1204. Pega sa desne strane pripada aktivnoj regiji 1203, dok sistem pega levo od nje čine regiju 1204. Dobre vesti su da ni jedna od njih ne poseduje potencijal za jače geoefektivne solarne erupcije.


Na fotografiji koja sledi, obe aktivne regije su u krupnom planu, a nalaze se na udaljenosti od približno 150 miliona kilometara od moje terase, sa koje sam ih slikao. Fotonima koji su započeli svoj put tamo, bilo je potrebno oko osam ipo minuta da pristignu i registruju se na čipu fotoaparata, u svakoj sekundi prevaljujući razdaljinu od po 300.000 kilometara...



Iako fotke nisu baš najbolje ispale, nadam se da sam uspeo da vam dočaram jedan, reklo bi se običan dan u Sunčevom životu, 7. maj 4.6 milijardite godine.

02.05.2011.

Halo? Ko je?

Autor: 5ja
Lokacija: Veliko ratno ostrvo (plaža Lido), Beograd
Datum: 30. April 2011.
Canon SX120 IS

Halo je optički fenomen u vidu belih ili obojenih krugova, lukova, linija i tačaka na nebu. Halo nastaje tako što se svetlosni zraci prelamaju kroz kristale leda (najčešće šestougaone) koji se nalaze u oblacima (Cirusima) 5-10 km visine. Najčešće se pojavljuje oko Sunca i Meseca ali se može pojaviti i bilo gde drugde, čak i na suprotnoj strani neba. U zavisnosti od oblika i položaja kristala leda javljaju se različiti tipovi Haloa. Najpoznatiji i najčešći je takozvani 22° halo koji pravi krug poluprečnika 22 stepena oko Sunca ili Meseca:



Nakon nekoliko minuta pojavio se i čuveni Sunčev pas (Sun dog) ili Parhelion. Sundog i 22° halo su dve najčešće pojave ledenih haloa. Javlja se sa leve i desne strane Sunca, najčešće kad je Sunce niže na horizontu.




Na ovoj fotografiji se mogu videti još dva tipa haloa. Jedan je Parhelični krug (Parhelic circle), to je horizontalni luk koji ide od Sunca i prolazi kroz Sunčevog psa. On je najčešće neobojen, tj. bele je boje jer tu kristali leda reflektuju svetlosne zrake (za razliku od obojenih koji ih refraktuju u spektar boja)... 

Drugi je luk koji sija sjajnije od 22° haloa i koji se nalazi na ovoj fotografiji iznad sunca na gornjoj tangenti 22° haloa i sija jače nego on. Zove se ''Opisujući halo'' (Circumscribed halo). U zavisnosti od Sunčeve altitude ovaj halo menja svoj oblik. Naime, dok je Sunce višlje ka zenitu (na 90°) ovaj halo opisuje čitav 22° halo oko sunca, a kako sunce ''pada'' ovaj halo postaje sve elipsastiji tj. u obliku bubrega ili pasulja da bi se na 29° altitude razdvojio u donji i gornji ''Tangentni luk'' (Tangent arc).

Sunčev halo za koji kažu da je najlepši se zove Circumzenithal arc. Izgleda kao duga naopačke, a zovu ga još i ''smešak na nebu'' (''a smile in the sky''). Ovaj halo najčešće čini četvrt kruga kao na sledećoj fotografiji, a jako jako retko se može videti i ceo krug koji se opisuje tačno oko zenita.


Uživo je sve to izgledalo fantastično i nestvarno.. Čitava geometrija, kao crtež preko neba nacrtan kristalima leda i svetlosnim zracima.. Spektakularan prizor...