04.09.2012.

"Plavi Mesec" (Neil Armstrong in memoriam)

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd 31.8.2012.
Oprema: Standardna

Kada vam neko nešto obeća uveravajući vas da će se to dogoditi u "Plavome Mesecu" budite posve sigurni da su za to poprilično male šanse i da ćete se u najboljem slučaju dobrano načekati dok taj dan ne svane. Isto tako i sam fenomen "Plavog Meseca" je dosta kontroverzan te ga nije lako sasvim precizno definisati, no sa aktuelnog modernog stanovišta on predstavlja drugi pun Mesec u istom kalendarskom mesecu ili 13. pun Mesec u godini. Budući da je za jedan ceo lunarni ciklus od novog do punog Meseca potrebno približno 29,5 dana te da svaka kalendarska godina poseduje dodatnih desetak dana više, oni se vremenom akumuliraju pa se svake dve do tri godine dogodi da imamo taj jedan dodatni pun Mesec. Iako su razlozi zbog kojih on nosi epitet "Plavi" blago rečeno diskutabilni, sasvim je sigurno da nemaju nikakve veze sa njegovim fizičkim izgledom.
Upravo prošlog petka 31. avgusta bili smo svedoci jedne od tih koincidencija, bio je to prvi "Plavi Mesec" još od decembra 2009., dok je sledeći na redu tek u julu 2015. godine. Rešen da opserviram i zabeležim taj dosta redak događaj nešto pre ponoći montiram astronomsku opremu na terasu svoga stana, a teleskop usmeravam u pravcu lokalnog meridijana na jugu gde sam koliko toliko imao otvoren put ka noćnom nebu. Zanimljivo je da je famozni "Plavi Mesec" ovoga puta bio neuobičajeno žut, a čemu su svakako kumovale značajne količine prašine koje je u atmosferu podigao vetar tokom dana i koje su sasvim neočekivano poslužile kao svojevrstan prirodni filter inače vrlo intenzivnoj svetlosti koja sa njega dopire kada je u ovoj fazi. Mogu reći da dugo nisam imao tako lep i prijatan pogled na pun Mesec.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 2x, ISO80 F3.5 1/60sek.

A u danima koji su prethodili "Plavome Mesecu" tačnije 25. avgusta dočekala nas je tužna vest o smrti američkog astronauta Nila Armstronga koji će u istoriji ostati upamćen kao prvi zemljanin koji je svojom nogom kročio na tlo jednog drugog sveta. Ta antološka odiseja započela je 16. jula 1969. u Svemirskom centru Kenedi na Floridi u SAD lansiranjem 110 metara visoke rakete Saturn V koja je uključujući gorivo težila gotovo 2.300 tona, a na čijem se vrhu nalazio Apolo 11 sa svoje 44 tone i tročlanom posadom koju su pored komandanta Armstronga činili još Michael Collins i Edwin "Buzz" Aldrin. Nakon što ih je Saturn V bezbedno podigao u orbitu i postavio na željenu trajektoriju, modul sa astronautima se odvaja i samostalno nastavlja putovanje ka Mesecu. Posle 3 dana i oko 400.000 prevaljenih kilometara bez većih problema stižu do svog odredišta gde će narednih tridesetak orbita provesti u pripremama za komleksan i opasan zadatak koji ih je čekao. Konačno 20. jula Armstrong i Oldrin se u modulu "Orao" (Eagle) odvajaju od orbitera i započinju sletanje, a u 20:17 po srednjeevropskom vremenu usledila je istorijska rečenica: "...Orao je sleteo!". Na priloženoj fotografiji obeležena je lokacija sletanja i mesta gde se još uvek nalazi otisak prvog koraka čoveka na Mesecu.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x, ISO200 F5.5 1/80sek.

Video materijal koji sledi poslednji je snimak "Plavog Meseca" koji sam načinio te večeri i upotpunjen je nekim od ključnih originalnih zvučnih zapisa zabeleženih tokom misije Apola 11. Zanimljivo je da je on nastao tek nekoliko sati pre no što će se u Sinsinatiju (Ohajo, SAD) održati zadnji ispraćaj komandantu Nilu Armstrongu, čoveku koji će sasvim sigurno još dugo vremena ostati najveća inspiracija budućim astronautima što će se jednoga dana odvažiti da krenu u susret drugim udaljenim svetovima.

Okular 20mm, Canon A550 uvećanje 4x

Нема коментара: