Prvi ovogodišnji prolećni astro-foto maraton na mojoj terasi

Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 19. 20. i 21. april 2013. +2UTC
Oprema: Standardna + Canon A3400 IS CHDK

Nakon jednog zaista dugog perioda u kome gotovo da i nije bilo "upotrebljivih" vedrih noći, proteklog vikenda konačno mi se ukazala prilika koju sam već dugo čekao. Tri vezana dana sa koliko toliko stabilnim vremenskim uslovima i prijatnim prolećnim temperaturama bili su sasvim dovoljan razlog da moja terasa nakon više meseci ponovo na kratko postane mala improvizovana astronomska opservatorija koje sam se, moram priznati, već dobrano uželeo.
Oprema koju sam koristio bila bi posve standardna da ovoga puta u rukama nisam imao jednu novu, sasvim običnu kompaktnu digitalnu kameru sa rezolucijom od 16 mega piksela i mogućnošću snimanja videa u formatu 720p, a koju sam prethodno nadogradio fenomenalnim CHDK softverom koji je značajno proširio njene poprilično skromne mogućnosti. Imajući to u vidu ali i objekte koje sam bio u prilici da zabeležim, a to su bili Mesec, Saturn i Sunce, odlučio sam se za kombinaciju dve popularne tehnike. Prva, poznata kao "okidanje na sreću" (Lucky Shot) podrazumeva beleženje istovetnih kadrova u više uzastopnih ekspozicija nakon čega se odabira najuspelija fotografija iz serije, dok sam u drugoj tehnici prethodno snimljenu video sekvencu željenog objekta procesirao u specijalizovanom softveru (Registax) koji kombinujući kadrove putem specifičnih algoritama rezultuje fotografijom gotovo lišenom atmosferskih distorzija i značajnim poboljšanjem detalja. Uz to, okular i kameru sam se trudio da što preciznije postavim u optičku osu na MicroStage adapteru, teleskop sam približno "useverio" pomoću kompasa, a tokom snimanja koristio sam samo jedan motor za praćenje i to po RA osi (rekstacenzija).

Izveštaj:

Budući da se moje nestrpljene akumuliralo mesecima, prve fotke nastale se u petak još za dana. Mesec koji je tek pregurao prvu četvrt uronjen u teget atmosferi naše planete delovao je nekih 360.000 kilometara bliže
no što je to zapravo bio

Petak 19. april 19:17 (Okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/100sek, 1x zoom)

Kako te večeri nisam raspolagao motorima za praćenje morao sam se zadovoljiti "okidanjem na sreću", nastradao je već spomenuti Mesec koga sam za nešto manje od sat vremena "upucao" ukupno 137 puta

Petak 19. april 19:50 (Okular 20mm, ISO100, F5.6, 1/50sek, 2x zoom)

Petak 19. april 20:10 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/10sek, 5x zoom)

Petak 19. april 20:12 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/5sek, 5x zoom)

U subotu, pojačan motorima za praćenje, naoštrio sam se da sačekam Saturn da se ukaže negde oko pola sata iza ponoći u jednom dosta malom procepu između dve krošnje nad mojom terasom, u međuvremenu Mesec koji se šunjao u okolini lokalnog meridijana možda je i mislio da će se provući te večeri, ali ja sam imao ponešto drugačije planove. Ovoga puta primenjujem obe navedene tehnike, a evo kako je to ispalo

Subota 20. april 20:07 (Okular 20mm, 2x zoom, 440 procesiranih kadrova - Registax 6)

Subota 20. april 20:42 (Okular 6mm, ISO100, F6.9, 1/2sek, 5x zoom)

Udarni krater Kopernik (Copernicus) već nekih 800 miliona godina predstavlja jedan od prominentnijih kratera na Mesečevoj površini, a nakon obrade u Registax-u na njemu i u njegovoj okolini počeli su da se ukazuju suptilni detalji od kojih prilikom "okidanja na sreću" nije bilo ni traga

Subota 20. april 20:46 (Okular 6mm, 5x zoom, 200 procesiranih kadrova - Registax 6)

Već je bila nedelja i nekih pola sata nakon ponoći, kada se iza majušnih listova nabujale krošnje iznad moje terase konačno promolilo njegovo veličanstvo, gasoviti gigant Saturn spram koga naša planeta deluje poput omanjeg klikera i sa kojime ja nisam bio u prilici da se "družim" još od proleća prošle godine. Kako se opozicija Saturna i njegov najbliži prilazak Zemlji trebao odigrati već narednog vikenda (28. april) to veče je bilo dobra prilika kako za osmatranje tako i za pokušaj da istoga ovekovečim. Jedine nepogodnosti predstavljalo je to što je u ovo doba godine orbitalna ravan planeta (ekliptika) dosta nisko na noćnom nebu gde su i slojevi atmosfere gušći, a svakako još i više činjenica da su krošnje među kojima se Saturn ugnjezdio tokom čitavog dana upijale Sunčevu energiju, a koju su za noći oslobađale u vidu toplote čineći vazduh u okolini još turbulentnijim. No, bilo kako bilo, ja moju opservatoriju u tom trenutku nisam imao nameru izmeštati, a imajući u vidu sve navedeno rezultat i nije ispao tako loše

Nedelja 21. april 00:42 (10 sekundi izvornog video materijala)

Nedelja 21. april 00:42 (Okular 6mm, 5x zoom, 779 procesiranih kadrova - Registax 6)

Poslednjeg dana mog astro-foto maratona već oko podneva bio sam na terasi za teleskopom u nameri da zabeležim nama najbliži prirodni nuklearni reaktor koji bi ove jeseni nakon 11 godina trebao da dosegne svoju maksimalnu aktivnost. No razloga za paniku nema, reč je o našem Suncu i ovo je samo jedan u nizu takozvanih Solarnih maksimuma koji se periodično ponavljaju sasvim verovatno već četiri ipo milijarde godina od kako je ono postalo zvezda glavnog niza. Čak šta više, iako je najavljivan kao potencialno buran, po svemu sudeći on će imati najmanji broj sunčevih pega još od davne 1906. godine. U skladu sa time, pre samo dva dana, Sunce je bilo gotovo bez ijedne pege i krajnje nefotogenično, a onda iznenada na njegovoj površini formirao se čitav kompleks pega (AR1726) koji se te nedelje prostirao čak 150.000 kilometara u širinu, poput desetak planeta veličine Zemlje poređanih u nizu!

Nedelja 21. april 12:27 (Astrosolar Baader filter, okular 20mm, ISO100, F4.5, 1/200sek, 2x zoom)

Nedelja 21. april 12:53 (Kompleks pega AR1726, okular 6mm, 5x zoom)

Budući da je ipak Mesec na neki način obeležio moj prvi prolećni astro-foto maraton, na samom kraju evo kolaža koji sam sastavio od nekih video snimaka zabeleženih tokom ta tri dana na mojoj improvizovanoj astronomskoj opservatoriji, koja je sada, a nadam se ne i zadugo, ponovo jedna sasvim obična terasa.