Lokacija i datum: okolina Banatskog Brestovca 9.8.2013.
Oprema: Standardna
Pre izvesnog vremena i nakon još jednog suviše dugog perioda naše astro-apstinencije konačno smo se maltene u punom sastavu ponovo obreli pod ozvezdanim noćnim nebom sa jednim neizdrživim osećanjem nostalgije koje je tek tada spontano krenulo da kopni, a nas je pored uzbuđenja lagano počeo obuzimati onaj iskonski i gotovo zaboravljeni mir koji kao da nije poticao sa ovoga sveta. Uprkos tome što su baš tog vikenda, posle jednog dužeg talasa tropskih vrućina, bile prognozirane "katastrofalne" vremenske nepogode (uključujući i "pijavice"?) koje su iz pravca zapada trebale protutnjati kroz našu zemlju, mi se nismo dali pokolebati te već u petak negde pred suton pristižemo na teren, jednu nepreglednu ravnicu prošaranu poljoprivrednim usevima i korovom, a kako se ispostavilo i astronomskim brojevima komaraca :|
Zapadni horizont (panorama) 20:21 +2UTC
No i zloslutni oblaci na zapadu u koje je utonulo zalazeće Sunce i rojevi komaraca vrlo brzo su zaboravljeni kada su prve zvezde počele da se ukazuju na nebu. A noćno nebo je ovde posebna priča jer je lokacija na kojoj smo se našli stacionirana baš nekako između, a i relativno blizu velikih urbanih sredina, stoga je praktično čitav horizont bio preplavljen neprirodno žuto narandžastim sjajem, dok se visoko iznad nas prema zenitu sasvim lepo mogao uočiti deo Mlečnog puta podsećajući nas na to kako naš dom zapravo izgleda iz jedne šire perspektive. Fotka koja sledi, a na kojoj je zabeležen prelet Međunarodne svemirske stanice kroz asterizam "Velika kola",
na žalost vrlo lepo dočarava popmezne razmere sve prisutnijeg svetlosnog zagađenja.
Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 30sek. 21:42 +2UTC
Navedene probleme samo je dodatno upotpunio tehnički problem koga smo postali svesni tek nakon nekih sat vremena provedenih u postavljanju i podešavanju teleskopa i montaže. Tokom beleženja prvih probnih ekspozicija od 30 sekundi kako bi se uverili da smo u fokusu i da praćenje zadovoljavajuće radi imali smo šta da vidimo, ali i čujemo. Probne fotke više su ličile na pljusak meteora nego li na nebo posuto zvezdama, a iz montaže dopirao je zvuk koji je podsećao na zvuk traktora u leru :)
Jedan od neuspelih probnih snimaka
Kako nije bilo ni vreme niti mesto da se sa ozbiljnije pozabavimo novonastalim problemom, praktično u očajanju proveravamo i dotežemo sve sumnjive šrafove i spojeve i vršimo dodatno balansiranje montaže što nam je na kraju izgleda i pomoglo da koliko toliko povratimo kontrolu nad odmetnutom opremom. Probne fotografije za sada su izgledale onako kako smo i očekivali, a mi smo konačno bili spremni da se damo u lov na naš prvi objekat te večeri
Canon A550 CHDK ISO400 F2.6 15sek. 23:33 +2UTC
Pošto nas je tek nekoliko dana delilo od dugo očekivanog maksimuma poznate meteorske kiše Perseida, često tokom noći naši pogledi bili su usmereni baš u pravcu sazvežđa Persej odakle se i očekivao najveći broj sjajnih meteora, a na prethodnoj fotki čini se da nam je slučajno pošlo za rukom da zabeležimo trag jednog od njih.
U neposrednoj blizini, preciznije nešto poviše ka sazvežđu Kasiopeje nalazi se i objekat pomalo hladnog naziva Caldwell 14, u narodu poznatiji kao Dvojno zvezdano jato u Perseju, a koji predstavlja pravi dragulj našeg neba i koji već u najobičnijem dvogledu počinje da pleni svojom raskošnom lepotom. Evo kako je ono izgledalo te večeri u primarnom fukusu našeg teleskopa
Caldwell 14 (2x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 10x30sek. ISO400 + 25 dark)
Duet zvezdanih jata u Perseju nalazi se na podjednakoj razdaljini od nekih 7.500 svetlosnih godina od Zemlje što ih svrstava u naš bliski kosmički komšiluk. Naša matična galaksija Mlečni put na primer koja izgledom podseća na jedan zaista ogroman spiralni disk i koja je dom ne samo našem Suncu već i svim ostalim zvezdama koje možemo videti na noćnom nebu u prečniku se pruža gotovo 100.000 svetlosnih godina, te uz Andromedu (M31)
i "Trougao" (M33 Triangulum) čini trojstvo najdominantnijih među 30-ak galaksija u takozvanoj lokalnoj grupi. Kako "Mlečni put" iz objektivnih razloga nismo bili u mogućnosti fotografisati iz pogodne perspektive, a budući da smo Andromedu ovekovečili već u više navrata, logično red je došao na "Trougao" koji na udaljenosti od oko 3 miliona svetlosnih godina spada u najudaljenije objekte uočljive (ponekad) golim okom sa Zemlje
M33 (10x30sek. ISO3200 + 28x30sek. ISO1600 + 30x30sek. ISO800 + 25 dark)
Pošto se zora ubrzano bližila, a nama preostalo vremena za eventualno još jedan objekat, odlučujemo se da ponovo pojurimo galaksiju u sazvežđu Riba za kojom smo već više puta bezuspešno tragali i koja očigledno iz sasvim razumljivih razloga nosi nadimak "Fantom galaksija" (M74). Dodatni razlog bila je i činjenica da je samo dve nedelje ranije 25. jula u njoj uočena sjajna supernova (2013ej), spektakularna eksplozija supermasivne zvezde na kraju njenog života, a koja je još neko vreme trebala biti sasvim lepo oučljiva. Uz malo sreće, mnogo truda i na našu veliku radost konačno smo uspeli u tome, a na fotografiji kako smo i očekivali ukazala se i nova zvezda koju sasvim izvesno više nikada nećemo videti
M74 i SN2013ej (10x30sek. ISO3200 + 20x30sek. ISO1600 + 9x30sek. ISO800 + 25 dark)
A kada je rotacija planete na kojoj smo proveli još jednu nezaboravnu noć pod zvezdama, uslovila da Sunce sa istoka krene da boji nebeski svod, znali smo da je došao čas da se popakujemo i krenemo dalje, a sa sobom poneli smo uspomene koje su se možda već odigrale pred nečijim očima, milionima godina ranije...
Нема коментара:
Постави коментар