09.10.2013.

"Bele noći" uoči jesenje ravnodnevice u rudničkom kraju

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići 20.9.2013.
Oprema: Standardna

Nekih 48 sati pre zvaničnog početka jeseni na severnoj, a proleća na južnoj zemljinoj hemisferi, na našu zaista veliku radost ponovo smo bili u prilici da se okupimo u dobro nam znanom zaseoku na obroncima planine Rudnik u prelepom kraju kojemu se uvek vrlo rado vraćamo. Urbanu vrevu grada, koja se obzirom da je došao još jedan petak ubrzano spremala da eskalira, napustili smo nešto kasnije no što je planirano, tako da nas je noć uhvatila još za puta, a kako je vreme odmicalo naši pogledi sve češće bili su uprti ka ozvezdanom nebu što se sa svakom novom krivinom neprestano menjalo pred nama...
Iako smo bili svesni da će nam Mesec koji se stidljivo promaljao baš iza Avalskog tornja kada smo krenuli i koji je pre samo dva dana bio pun značajno pomrsiti račune, kada smo konačno prstigli na odredište i izašli napolje u mrak imali smo šta da vidimo i u to u bukvalnom smislu. Čitav kraj bio je u potpunosti obasjan pepeljasto belom svetlošću koja je nesumljivo dopirala iz pravca Meseca, a noćno nebo je na našu ne skrivenu žalost gotovo u celosti izgledalo kao da je isprano u varikini :|
No ni ta činjenica svakako nije bila dovoljan razlog da nas pokoleba, raspakujemo se ekspresno, astronomsku opremu i prateće rekvizite montiramo kraj zemljanog puta kojime smo pristigli i "po službenoj dužnosti" odmah dokumentujemo prvo osumnjičenog u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju

Anfas foto-portret 97% punog Meseca u primarnom fokusu (crop)

Nakon zaslepljujućeg Meseca, kada smo povratili čulo vida, što vizuelno što dvogledom maltene u agoniji šaramo nebom u potrazi za nečime smislenim u šta bi eventualno mogli uperiti teleskop, a prvi objekat koji privlači našu pažnju i koji se zapravo mogao razabrati i golim okom bio je naš stari znanac i bez ikakve sumnje najpopularnije otvoreno zvezdano jato, u drevnom Vavilonu pre više od 3.000 godina poznato kao MUL.MUL, u našem narodu pod imenom Vlašići, a širom sveta kao Plejade ili "7 sestrica". Prve probne fotke nisu obećavale ništa dobro jer i na najnižim ISO vrednostima koje smo koristili činilo se kao da će se "7 sestrica" svakoga trena izgubiti u plavetnilu nazovi noćnog neba

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
Videvši rezultate odlučili smo da ne gubimo vreme na ovom objektu, što će se kasnije ispostaviti da smo možda i trebali, već se odmah usredsređujemo na sledeći kojega smo do tada u više navrata bili u prilici da zabeležimo, ali nikada pod ovakvim uslovima. SIPA.ZI.AN.NA (Odani nebeski pastir) iz spisa drevnih vavilonskih astronoma nama poznatiji kao sazvežđe Lovca ili Orion nalazio se nešto dalje od Plejada u odnosu na Mesec i već se na oko videlo da je nebo u njegovoj okolini bilo za nijansu povoljnije. Naša meta u ovom prominentnom sazvežđu bila je čuvena "Velika maglina" (M42), no pored nje ideja nam je bila da po prvi put pokušamo da u kadar uglavimo i ne tako lako uočljivu refleksionu maglinu "Čovek u trku" (Sharpless 279). Nakon 35 minuta, koliko je bilo potrebno za snimanje 70 ekspozicija od po 30 sekundi, ponovo na brzinu pregledamo rezultate koji ni ovoga puta nisu nešto obećavali, ali našu nadu ipak je podgrejao "Čovek u trku" koji se stidljivo počeo ukazivati

Primarni fokus ISO800 30sek. JPG (crop)
A kada smo prikupljene eskpozicije sa neba u RAW formatu naknadno procesirali u specijalizovanom softveru za takozvano stakiranje astronomske fotografije (DeepSkyStacker), koji posebnim algoritmima nastoji da ukloni što više artefakata nastalih pri procesu snimanja, te tako dobijeni sirovi materijal obradili u popularnim programima za manipulaciju digitalnom fotografijom, rezultat nam je po ko zna koji put navukao osmehe na lica. Takođe, imajući u vidu vanredne uslove u kojima je ova fotka nastala, bili smo donekle iznenađeni količinom detalja koji su se na njoj uspeli registrovati

"Čovek u trku" (Sharpless 279) i Velika maglina u Lovcu (M42)
7x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Paradoksalno, ali kako se zora bližila nebo je postajalo sve tamnije, prvo osumnjičeni u slučaju: "Bele noći" u rudničkom kraju lagano se spremao za svoj cele večeri pripremani beg iza zapadnog horizonta. Bilo je oko pola četiri izjutra, a sa severozapada su počeli da se navlače oblaci koji su nagoveštavali da ćemo uz nešto sreće možda imati vremena za još jedan objekat. Nismo se mnogo premišljali, jer su se u neposrednoj blizini Velike magline u Lovcu nalazila dva objekata koja takođe do tada nikada nismo pokušali zabeležiti iako ih je neobično lako pronaći jer su smešteni tik uz vrlo sjajnog plavog supergiganta zvezdu Alnitak, prvu sa leva u takozvanom Lovčevom opasaču. Evo kako su "izgledale" emisiona "Plamen" maglina (NGC 2024) i tamna maglina "Glava konja" (Barnard 33) na jednoj od ekspozicija, a na kojoj smo igrom slučaja zabeležili i jedan satelit, naknadno identifikovan kao telo rakete Ariane 40 koje još od lansiranja 17. jula 1991. besmisleno tumara orbitom na nekih 800 kilometara iznad naših glava

Primarni fokus ISO1600 30sek. JPG
Kao što se može i videti na izvornoj fotografiji u JPG formatu ovoga puta gotovo da nije bilo detalja koji bi ukazivali da se na njoj možda kriju dva odista spektakularna objekta takozvanog dubokog neba. No ipak u ovome slučaju nakon dosta muke sa zaista nezgodnom i nategnutom obradom ponovo se pokazalo od kolikog je značaja bilo snimanje takozvanih digitalnih negativa u RAW formatu i stakiranje istih u nezaobilaznom DeepSkyStacker-u,
a na našu radost poneki detalji su se ipak promolili iz onoga što se u prvi mah činilo kao "Tabula rasa"

"Plamen" maglina (NGC 2024) i "Glava konja" (Barnard 33)
7x30sek. ISO3200 + 6x30sek. ISO1600 + 8x30sek. ISO800 + 15 dark (crop)

Ujedno to je bilo gotovo sve što smo uspeli da vidimo i zabeležimo od Vasione tokom još jednog već po običaju kratkog ali i nezaboravnog astro-vikenda u Donjim Branetićima. Jesen koja je bila pred samim pragom kao da je već rešila da pokaže svoje pravo lice, neprekidne kolone oblaka koje su nas ispratile na počinak dočekale su nas i sledećeg "jutra", a vremenski uslovi su na našu iskrenu žalost ostali nepromenjeni i čitave naredne noći. Tokom nje, dok smo u našem glavnom štabu u stanju pune borbene gotovosti sa nestrpljenjem "čekali Godoa" u jednom trenutku kroz prozor uspevamo da dokumentujemo njegovo veličanstvo Jupiter u kratkoj i bespoštednoj borbi protiv gustih oblaka koji su nebeskim svodom zagospodarili još za leta, čemu smo lično bili svedoci i koji će po svemu sudeći njime suvereno vladati barem do početka naredne jeseni, u poznim večernjim satima toga dana.

Nedelja 21.9.2013. 2:32 +2UTC

Нема коментара: