12.02.2011.

U poteri za Hartlijem 2

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: Banatski Brestovac, noć 09. na 10.10.2010.
Razlog izlaska na teren: Periodična kometa 103P/Hartley
Oprema: Standardna

Još uvek nam je živa u sećanju pomama koja je vladala u amaterskim, ali i u profesionalnim astronomskim krugovima, krajem prošle godine, a razlog tome bio je bliski susret sa kometom Hartli 2 (103P/Hartley), koja nas je nakon 6 godina lutanja kroz solarni sistem ponovo posetila i 20. oktobra došla u najbližu tačku zemlji, i to na svega oko osamnaest miliona kilometara!
Čitava priča počinje, marta meseca, sada već davne 1986. godine, kada poznati Engleski astronom Malcolm Hartley obaveštava naučnu javnost o otkriću nove komete, koja po njemu dobija ime. To je kometa kratke periode (poput Halejeve), što će reći da nam, u njegovom slučaju, u goste svraća jednom u 6.46 godina. Oblikom podseća na ljusku kikirikija, dužine je 2.25 kilometra i prečnika svega oko 500 metara. Sve u svemu, jedan izuzetno zahtevan i izazovan objekat za uočiti i eventualno dokumentovati.
Beograd, petak 8. oktobar, vremenski uslovi nad Srbijom tuga, oblaci na sve strane, povremeno slaba kiša, a ovaj vikend nam je bio praktično poslednja šansa za lov na Hartlija 2, morali smo da odputujemo van grada, što dalje od svetlosnog zagađenja ne bi li imali iole šanse za uspeh. Što se osmatračke lokacije tiče, unapred je bila poznata, bio je to Banatski Brestovac, gde kolega Bruno ima vikendicu. Odlučili smo se da pričekamo do sutra.
U subotu 9. izjutra, stvari kao da kreću na bolje, iako je bilo promenljivo oblačno, kiša je konačno prestala, a vremenska prognoza samo dodatno dolila ulje na vatru.
Podne je prošlo, i strpljenju je došao kraj, sećam se (ExNor) da sam skočio iz stolice, dohvatio se telefona i nazvao kolegu Bruna, koji je naravno već znao zbog čega zovem. Dogovor je pao trenutno, kontaktirali smo kolege, popakovali opremu i konačno, negde oko 17h, krenuli na teren.
Zvanično, potera za Hartlijem 2 je počela...


Nakon nešto manje od sat vremena vožnje stižemo na lokaciju. A tamo zatičemo nepregledna polja, svuda unaokolo, nekolicinu oblaka i obližnju nam zvezdu, koja je lagano tonula za horizont. Temperatura vazduha je bila u osetnom padu, jasno nam dajući do znanja, da je leto davno ostalo za nama.
Budući da se noć bližila, morali smo što pre da pronađemo mesto na kome ćemo se locirati. Odlučili smo se za jedan sporedan zemljani put, gde je bilo dovoljno prostora za vozilo, teleskop i još kojekakve drangulije koje smo poneli sa sobom.
Kada smo postavili opremu, došao je i trenutak da po prvi put pokušamo ozbiljno da "useverimo" teleskop, što je bilo neophodno, obzirom da smo planirali da koristimo motore za praćenje, a bez njih, snimak Hartlija 2 bi sasvim zasigurno ostao samo pusti san. Ukratko, budući da se zemlja okreće ;-) te da objekti na nebu, prividno izlaze na istoku, prelaze meridijan (jug) i zalaze na zapad, postolje teleskopa je potrebno dovesti što približnije u osu severnog nebeskog pola, kako bi se uz pomoć motora, kompenzovala rotacija zemlje, a objekti što duže ostali na istom mestu u okularu, krucijalno za astrofotografiju sa dužim ekspozicijama.

Pošto smo se kako tako "useverili", a Hartli 2 je još uvek bio nisko na horizontu, prošvrljali smo u međuvremenu nebom i opservirali nekolicinu manje više poznatih objekata. Ono što je bilo uočljivo je da vidljivost i transparencija nisu bili na zavidnom nivou, al' šta da se radi, to su ipak stvari na koje nismo mogli da utičemo.
Vreme je brzo prolazilo, približila se ponoć i došlo je vreme za glavno dešavanje, razlog zbog koga smo se našli ovde, u poljima usred nedođije, u gluvo doba noći.
Oprema za snimanje kojom smo raspolagali je bila standardna i trebalo nam je oko 15 minuta da je montiramo na teleskop, sa time što smo ovom prilikom po prvi put postavili i motore za praćenje. Dok smo se mi motali okolo i proveravali da li je sve na svome mestu, 5ja je iskoristio priliku i zabeležio ovu interesantnu fotku.

A onda, novi problem, Hartlija 2 je trebalo pronaći i privoleti ga da pozira u okularu. Iako smo bili veoma dobro informisani o njegovom kretanju, i znali da se te večeri nalazi neposredno ispod dvojnog zvezdanog jata u sazvežđu Persej, ispostavilo se da i to nije bilo dovoljno. Konačno, uz mnogo truda, kolega 5ja ga pronalazi, a on je iskreno, bio jedva uočljiv u okularu. Pokrenuli smo motore, podesili Canon A450 CHDK u kontinualni režim snimanja, a ekspoziciju na 60 sekundi, udaljili se od teleskopa u tamu i čekali...
Čitav naš trud, rezultirao je animacijom sačinjenom od 5 fotki, koja prikazuje kretanje Hartlija 2 nebom u trajanju od 5 minuta, od 23:52 do 23:57 po lokalnom vremenu +1UTC.

Iako nije bog zna kako ispalo, te da je primetan pokret čitavog polja i još koješta, mi smo ipak bili zadovoljni, uspeli smo da uhvatimo "retku zverku" koja pritom, podsetio bih, u prečniku ima svega oko 500 metara, a od poljane na kojoj smo se nalazili, bila je udaljena nekih osamnaest miliona kilometara. Doduše, kometa je posedovala bledunjavu komu (gasoviti plašt), koja se prostirala oko nje u radijusu od 380.000 km, a što je približna razdaljina između zemlje i meseca.
Budući da je oktobar, i da su na noćnom nebu počela da se pojavljuju sazvezđa zimskog neba: Lovac, Bik, Kočijaš, Blizanci itd...ostatak večeri smo posvetili posmatranju objekata u i oko njih.
Naravno, najveću pažnju posvećujemo Velikoj maglini u Lovcu (M42), koja je, uprkos udaljenosti od oko hiljadu i pet stotina svetlosnih godina od zemlje, uočljiva golim okom na nebu, kao mali beličasti oblačak. U okularu teleskopa, ona postaje poveći, ali i dalje bezbojan, oblak, jer ljudsko oko zapravo nije kadro da interpretira boje sa tako udaljenih i slabih izvora svetlosti, ali fotoaparat i duga ekspozicija, bez problema prevazilaze to ograničenje.
Na fotografiji koja sledi, po prvi put, zabeležili smo centralni deo Velike magline u Lovcu, a ekspozicija od 60 sekundi je bila više nego dovoljna da bi boje počele da se registruju na čipu fotoaparata.

Kada je nebo na istoku počelo da se preliva u sve svetlijim valerima plave boje, bio je to jasan znak da se veče bližilo kraju i da zvezda koja nas je ispratila u ovu noć, ponovo rudi za horizontom. Oprostili smo se od Hartlija 2 i poželeli mu puno sreće na njegovom dugom putovanju, a nama poželeli da se njime ponovo sretnemo zajedno i to već za nekih šest godina...

Нема коментара: