Lokacija: Beograd, Kotež
Datum: 17.04.2011. oko 13h (+1UTC)
Stotinama hiljada godina, Sunce je smatrano za savršeno monolitnu, božansku baklju života, i sasvim razumljivo, bilo objekat obožavanja mnogih minulih civilizacija i kultura, praktično od nastanka čoveka.
Verovatno bi tako bilo i danas, da početkom 17. veka, slavni "heretik" Galileo Galilej nije usmerio svoj ručno izrađeni teleskop ka suncu i na njemu uočio tamne mrlje, koje su iz dana u dan menjale, ne samo svoj oblik, već i poziciju. Bilo je to, jedno od, fundamentalnih otkrića ovog velikog čoveka, koji za "nagradu" biva osuđen za jeres od strane Rimske inkvizicije i ostatak života provodi u kućnom pritvoru.
Na sreću, mračna doba inkvizicije su za nama i danas o suncu znamo mnogo više. Sledbenici Galilea su, posmatrajući Sunce u dužim vremenskim razdobljima, primetili periodičnost u intenzitetu njegove aktivnosti, a ti su se periodi, nekim čudom, ponavljali na svakih 11 godina. Budući da se Solarni ciklusi studiozno prate još od marta 1775. godine, a da ih je do danas zabeleženo ukupno 23, mi se trenutno nalazimo na početku 24. ciklusa. Da se Sunce budi, bilo je jasno još sredinom prošle godine, kada su prve pege počele stidljivo da se promaljaju, a do danas je zabeleženo i nekoliko snažnijih erupcija, od kojih su neke bile geoefektivne (usmerene ka zemlji), ali su srećom završile bez posledica. Ipak, budući da se vrhunac sunčeve aktivnosti očekuje početkom 2013. godine, svakako da u bliskoj budućnosti možemo očekivati ozbiljnije probleme. Do koje mere oni mogu uticati na zemlju i naše živote, to danas niko ne može sa sigurnošću da zna.
Obzirom, da u proteklih 400 godina, još od vremena Galilea, ni jednom nisam izneo teleskop po danu na terasu ne bi li opservirao obližnju nam zvezdu, bilo je krajnje vreme da tu praksu promenim.
13 je časova, početak proleća, a Sunce u idealnoj poziciji, između dve krošnje na lokalnom meridijanu. Oprema sa kojom sam baratao bila je standardna, a za fotke je poslužio fotoaparat Canon A450.
Još bih dodao, kada se Sunce posmatra direktno, OBAVEZNA je upotreba specijalnih filtera, bilo kakve improvizacije, tipa nagaravljeno staklo i slično, mogu za veoma kratko vreme, dovesti do trajnog oštećenja vida ili pak potpunog slepila, čak i kada je Sunce nisko na horizontu, ili delimično zaklonjeno oblacima.
Kompleks sunčevih pega 1193
Sunčeve pege predstavljaju fenomen koji se javlja periodično i to na njegovoj fotosferi, a izgledaju tamnije, iz razloga što im je temperatura nešto niža u odnosu na temperaturu okruženja. Njihova geneza do danas nije dovoljno proučena, ali se predpostavlja da nastaju kada se tubusi magnetnog fluksa u enterijeru sunca usled diferencijalne rotacije u jednom trenutku naglo prekinu, te jedan njihov deo probije na površinu, čineći ta mesta fotosfere za nijansu hladnijima, sa temperaturama u rasponu od 2.727–4.227 °C.
Koliki je Sunce zapravo gigant, to lepo dočarava pega 1193, koja se u širinu pruža čak 130.000 kilometara, a u jezgro dominirajuće pege (levo na fotografiji) mogu bez problema da stanu čak 3 planete zemlje.
Kompleks sunčevih pega 1193 (detalj)
Sunčeva pega 1190
U proteklim godinama u kosmos je poslata nekolicina specijalizovanih letelica koje su trenutno operativne i svakodnevno na zemlju slivaju velike količine podataka, ne bi li naše razumevanje procesa, na i u suncu, učinili kompletnijim. No ipak, ono još uvek od nas uporno skriva mnoge misterije i tajne, a solarni ciklusi čine samo jednu od tih enigmi.
Нема коментара:
Постави коментар