Konjukcija Meseca i Venere 30.01.2010.

Autor: ExNor
Lokacija: Beograd, Rakovica
Razlog izlaska na teren: Slučajan

Sinoć sam zaglavio kod bliskih prijatelja u Beogradskom naselju Rakovica, noć je bila kristalno vedra (i hladna), ja praktično bez opreme, ali ipak nisam mogao da propustim priliku da zabeležim konjukciju meseca, koji je tada bio u fazi "Waning Crescent" i Venere, koja je takođe bila u fazi, jer je svetlost sa sunca osvetljavala samo jednu njenu polovinu, što na fotografiji koja sledi, nije naročito uočljivo ;-)

Fotka je zabeležena u sam cik zore, mobilnim telefonom Samsung S8000, tačno u 5 časova, 17 minuta i 23 sekunde po lokalnom vremenu +1UTC, a umesto stativa, poslužila je drvena ograda na terasi.

Izveštaj sa Rtnja

Autor: 5ja
Razlog izlaska na teren: testiranje refraktora Celestron AstroMaster 70 EQ

Evo kolege, da podnesem raport sa Rtnja...
Znate da sam motelu-restoranu u kom sam radio i odseo kupio na poklon teleskop refraktor Celestron AstroMaster 70/900 na prostoj EQ montaži.. Nakon dva dana potpune oblačnosti su se konačno oblaci razišli i meni se ukazala prilika da testiram to isto Celestronče.. Iako je skroman teleskop, mogu vam reći da sam jaaako zadovoljan slikom koju sam video.. Pokušavao sam čak i da slikam nešto iz ruke ali nije mi uspelo. Naime, napolju je bilo -18 stepeni celzijusa, šta dalje da vam pričam..

Izveštaj:
25. na 26. Januar 2011. oko 00:30 h sam provirio kroz prozor sobe i video da ''puca'' seeing.. Oko 01:00 sam izašao u park motela i sa sobom poneo svu raspoloživu opremu.. Ipak, ne potpuno idealno mesto za opservaciju jer se svuda u okolini nalaze bandere koje osvetljavaju stazu za šetanje.. Na -18 C' i s obzirom da sam bio sam, nije mi baš palo na pamet da se udaljavam mnogo od motela u potrazi za mrakom, pa sam tako našao u blizini jednu banderu koja ne radi i ''debelu'' senku od nekog bungalova i smestio se tu..
Pitali smo se na kolikom minusu može da funkcioniše montaža.. Evo ja sam sad siguran da na -18 može da funkcioniše oko pola sata do sat vremena.. Posle tog vremena okretanje slow motion ručice izgleda kao kad zabijate/šrafite otvarač za vino u pampur, tj. slow motion se okreće jako teško i s naporom jer se celokupna montaža zaledi...
Prvih 15 do 20 minuta nisam mogao da izoštrim sliku, pa sam pustio da se aklimatizuju sočiva.. Posle toga se sve videlo kristalno.. Ne znajući šta pre da gledam, prvo sam nanišanio M42 da vidim kako se vidi.. 20 mm okular, super! Menjam na 10 mm i oduševim se.. M42 u punom sjaju, stvarno ne znam da li je seeing bio toliko dobar ili šta, ali video sam ga jasno i nimalo lošije nego sa našim 150/700 SkyWatcher-om.. Pokušavam da slikam iz ruke - nema šanse..
Sa istoka Mesec u fazi ''third quarter'' tek izašao iznad horizonta, još uvek se žuti.. Iznad njega u konjukciji Spica i Saturn, sjajan prizor... Okrećem se prvo ka Mesecu da vidim kako se vide krateri... Odmah sa 10 mm gledam, i vidim odlično i jasno kratere ali ipak se tu provaljuje razlika izmedju 70 mm refraktora i 150 mm reflektora... Mada je i Mesec bio baš nisko na horizontu pa kroz sloj atmosfere i nije mogao biti baš kristalan pogled na njega.. Opet pokušavam da fotkam iz ruke u nadi da ću sa svetlim Mesecom uspeti, ali bezuspešno opet..
Ne znam šta ću pre, a osećam da mi se polako lede prsti i ostali udovi, kao i sam teleskop koji svuda po sebi dobija belu boju od sitnih kristala leda.. Da li ću pre da fotkam konjukciju i pejzaž sa Mesecom, da li da probam 20 mm ili 10 mm okular, da li da jurim neki drugi DSO posto je fenomenalan seeing, da li da probam da fotkam afokalno iz ruke.. Na 6 strana od jednom.. Ipak se odlučujem za Saturn pošto ga do sad nisam nikad posmatrao i tu dolazi do kulminacije i nezaboravne uspomene mog kratkotrajnog izlaska na teren.. Oduševljenje i adrenalin kada sam ugledao Saturn sa sve vidljivim prstenovima i svojim crvenkastim satelitom (najvećim satelitom u našem solarnom sistemu) Titanom. Narednih desetak minuta posvećujem opservaciji Saturna.. Opet pokušavam da fotkam, opet bezuspešno. Šteta.
Izgledali su otprilike ovako:

Ubrzo posle sam se čuo sa kolegom ExNor-om da podelim radost i euforiju makar preko slušalice.. :D Tad su krenule i da pucaju sve baterije od hladnoće, i na telefonu i na fotoaparatu.. Sve zajedno sam ostao oko sat ipo vremena napolju, a prošlo je brzo kao 10 minuta.. Šteta što u svoj žurbi nisam uspeo da napravim bolje fotke, ali evo makar nešto da probam malo da vam dočaram sjajan prizor konjukcije (Saturn je iznad, Spica u sredini):

Kada sam krenuo da se pakujem i da skidam tubus sa montaže bukvalno sam opekao jagodice na prstima od hladnoće tubusa... Dva dana sam osećao blagi bol u jagodicama nakon toga... Nema veze, vredelo je, posmatrao sam Saturn i Titan po prvi put u životu i stekao još jedno nezaboravno iskustvo...

To bi bilo to. Motelu sam ostavio Celestronče na poklon, i on sad stoji montiran pored recepcije i svaki posetilac je slobodan da ga koristi. Nadam se da sam time bar malo doprineo popularizaciji astro opservacije.. Ako se nekad nadjete na putu podno Rtnja (od Paraćina ka Zaječaru i Boru) a nemate sa sobom nikakvu opremu, slobodno svratite u ''Etno oazu Rtanj Balašević'' i isprobajte ovaj teleskop.
Clear skies!

URU AN-NA

Autor: Bruno
Sazvežđe Orion  (sa Mesecom i komšijskim štrikom)
Lokacija: Memorijalna/terasna opservatorija Karaburma
Razlog izlaska na teren: ništa specijalno (sem čistog neba)
Oprema: FujiFilm FinePix S5600 (piggyback)

Zima je. Tužno vreme za Gledanje u nebo sa severne polulopte i sa ove geografske širine. Noći su uglavnom hladne i oblačne tako da nam nedostaje čist pogled u nebo. Jedino što nam preostaje jesu Zvezdani atlasi i gomile članaka i knjiga kojih nikada nije dosta. Put od kosmologije, koja posmatra Univerzum kao jedno, do neuhvatljivih čestica, koje je neko video na papiru ali tehnologija još nije dokazala da postoje, ide sve dublje ali stvari postaju sve jasnije.
Iako smo još deca koja su tek skinula foliju sa Kinder jajeta, od siline saznanja i količine podataka na ivici smo šizofrenije što se primećuje kada nam neko uputi i najprostije pitanje a dobije potpuno sulud odgovor. Iskreno, počele su da nas plaše izazvane moždane oluje te smo odlučili da na neki način pronađemo sigurnu luku, prvenstveno za naše dobro a onda i za dobro svih naših drugarica,  drugara i svih onih koje ovako nešto imalo zanima.
Stoga (da da,  STOGA) milina nam je da vam predstavimo mali serijal članaka, radnog naslova ’’Svetlost sa Neba bez Sunca’’, kojim ćemo pokušati da vam približimo naš razlog i želju za budnim noćima uz teleskop. Po malo mitologije, istorije, astronomije i fizike (telo, srce i dušu) utkaćemo u ovaj podvig biblijskih proporcija i epskog značaja koji će pokušati da natera Čovečanstvo da razmišlja u simbiozi sa ovim našim Kamenom, jedinim kojeg imamo. He he he. Trudićemo se da članci izlaze jednom nedeljno (u nedelju najverovatnije) i uglavnom će biti podeljeni po sazvežđima i godišnjim dobima, a zašto, saznaćete. Neće tu biti nikakvih komplikacija samo mali uvod u amatersku astronomiju uz neke zanimljive ali i nepojmljive stvari. Nepojmljive za nas ljude, naravno, zato što nepojmljivo, nama, je ono što Kosmos ustvari jeste, bio je i biće najverovatnije zauvek, dok se mi još uvek vrtimo, prilično zbunjeni i nesvesni, na vrhu prsta Orionove ruke, u našoj galaksiji zvanoj Mlečni put koja je deo lokalne grupe galaksija mistično i pametno nazvane Lokalna Grupa.
No, u ovom trenutku nećemo i ne želimo da tražimo Ultimativni Odgovor na Ultimativno Pitanje zato što znajući odgovor nećemo znati kuda dalje ili će se ispostaviti da je Ultimativni Odgovor na Ultimativno Pitanje o Životu, Univerzumu i Svemu : 42 (Duboka Misao, posle 7 i po miliona godina razmišljanja. Ultimativno Pitanje, doduše, još uvek nepoznato). Postoji teorija koja kaže da ako iko ikada otkrije za šta tačno služi Univerzum i zašto je ovde, on će u trenutku nestati i biće zamenjen nečime što je još više bizarno i neobjašnjivo. Postoji još jedna teorija koja kaže da se ovo već desilo! (he he  genijalni Daglas Adams i Autostoperski vodič kroz Galaksiju)

Doviđenja, prijatno, svaka čast i DON’T PANIC!
U sledećoj epizodi: Prolog

Super Žetveni Mesec i Jupiter 22.09.2010.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Kotež, noć 22.09.2010.

Razlog izlaska na teren: Konjukcija meseca i Jupitera

Na teren (terasu) izašli: Bruno i ExNor

Oprema: Standardna

Nakon samo jedne noći od retke opozicije Jupitera bili smo počašćeni još jednom nebeskom poslasticom. Ovoga puta na meniju "Vasionske kuhinje" specijalitet večeri bila je konjukcija Super Žetvenog meseca i Jupitera.
A šta to do đavola znači?
E pa ovako, Žetveni mesec (Harvest Moon) je pun mesec koji po zapadnoj tradiciji obično pada nekoliko dana pre ili posle jesenje ravnodnevice (smena leta i jeseni na severnoj hemisferi), a običaj je da se žetva, koja je tada u jeku, ne završava u suton, već se produžuje do kasno u noć, jer je mesečina tada toliko intenzivna da vam jednostavno ne treba nikakva dodatna rasveta. Super Žetveni mesec (Super Harvest Moon) pada tačno na jesenju ravnodnevicu, a to se nije dogodilo već skoro 20 godina.
Te večeri smo upravljali standardnom opremom. Afokalna fotografija sa aparatom Canon A450 koji je bio na adapteru (MicroStage), a sve to na našem teleskopu Sky-Watcher 150/750, a opet sve to izneto i montirano na terasu. Super Žetveni mesec smo zabeležili kroz okular od 25mm, u trenutcima kada je prelazio meridijan (jug) i bio u najvišoj tački na nebu, negde oko 23:00 UTC (ponoć po lokalnom vremenu).
Inače, osmatranje meseca teleskopom kada je u punoj fazi (bez filtera) zna da bude bolno iskustvo jer je intenzitet sunčevog svetla koji se od njega reflektuje najblaže rečeno neprijatan za oko i zaista ga je teško promatrati u dužim intervalima.

Jupiter, koji je pre samo 2 dana stigao u najbližu tačku zemlji još od davne 1963. godine, prišunjao se na svega 4 stepena istočno od Super Žetvenog meseca te noći, što bi se u astronomskom žargonu reklo, ta dva kosmička tela su se nalazila u konjukciji. Konjukcije meseca i planeta, nisu tako retka pojava, ali ova, sticajem svih navedenih okolnosti, posebno se istakla, i ostaće verujem još dugo u našem sećanju.

Za fotku koja sledi, zaslužna je standardna oprema, sa time što je u okularu od 25mm i sa našim teleskopom, Jupiter prilično mali, te smo zbog bolje preglednosti, fotografiju naknadno uvećali nekoliko puta. Mislim da nam je ovo, iako ne prvi, verovatno najuspešniji snimak Jupitera do tada.

Ipak, na Jupiteru je nedostajalo nešto? Krajem 2009. godine njime su dominirali, dobro znani ekvatorijalni pojasevi (severni i južni), neposredno pre no što se on toliko približio suncu (posmatrano sa zemlje) da nam je neko vreme bio van vidokruga. A kada je početkom aprila 2010. izašao iz sunčevog sjaja i ponovo postao uočljiv, dočekalo nas je veliko iznenađenje!? Severni ekvatorijalni pojas (na fotografiji gore desno) je bio tu, ali od južnog nije bilo ni traga ni glasa! Fenomen koji do danas nije u potpunosti razjašnjen, a ovo nije prvi put da se to događa, takvi slučajevi zabeleženi su još 1973. i 1990., nakon čega se on nanovo pojavljivao. Da li će to i ovoga puta biti tako,
to niko ne zna?

U poseti astronomskoj opservatoriji na Zvezdari 18.09.2010.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Zvezdara, 18. septembar 2010.

Oprema: Canon A450

Nekoliko dana pre jesenje ravnodnevice i zvaničnog početka jeseni na našoj servernoj hemisferi, posetili smo po prvi put astronomsku opservatoriju na Zvezdari u Beogradu koja je tog vikenda imala "otvorena vrata", što do tada nije bio tako čest slučaj. Vremenski uslovi te večeri su upravo dočaravali skoru promenu godišnjih doba, mesec koji se bližio punome (faza "Waxing Gibous") se sa vremena na vreme kupao, a katkad i potpuno nestajao u oblacima, ni malo obećavajuće obzirom da su iz opservatorije najavili da ako vremenski uslovi to dozvole, biće moguće i "baciti oko" kroz neke od teleskopa koje poseduju, sasvim dovoljno da krv astronoma amatera krene ka tački ključanja.

Posle kraće prijatne šetnje Zvezdarskom šumom stigli smo pred ogroman kompleks astronomske opservatorije, koji je u potpunosti odisao duhom ozbiljne istraživačke ustanove iz prošlog milenijuma, što i ne treba da čudi obzirom da je ona jedna od najstarijih naučnih ustanova u Srbiji, osnovana 26. marta 1887. godine, dok je od 1929. do 1931. godine trajala izgradnja ove nove opservatorije, koja je u to vreme bila jedna od modernijih u Evropi.

Po ulasku u krug kompleksa, trebalo nam je nešto vremena da pronađemo "dešavanje", a kada se pred nama pojavio astronomski paviljon, i to sve sa otvorenom! kupolom, i nekoliko desetina zainteresovanih koji su se zbijali u redu ispred ulaza, nismo razmisljali ni trenutak, priključili smo se, a vreme kao da je najednom počelo sve sporije da teče...

 

Pošto smo konačno došli na red i popeli se uskim, krckavim drvenim stepenicama, ukazao se on...

Noć opozicije Jupitera 21.09.2010.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Kotež, noć 20. na 21.09.2010.

Razlog izlaska na teren: Retka opozicija Jupitera

Oprema: Standardna

Obzirom da planeta Jupiter nije bila bliža Zemlji još od 1963. (na razdaljini od 3.9538 AJ, približno 600 miliona kilometara!) i da to neće biti u narednih 11 godina, rešili smo da tu noć zasučemo rukave, iznesemo opremu na terasu, zauzdamo je i pokušamo da taj značajni događaj dokumentujemo.

Priloženi kadrovi prikazuju prolazak Jupitera i njegova 4 meseca kroz okular fiksnog teleskopa, 15-ak stepeni istočno od lokalnog meridijana (jugo-istok) 20.09.2010. u 22:40 UTC.

Glavni akteri ovog dokumentarca su, osim jednog "mrtvog piksela" ;-), sa leva na desno: Kalisto, Ganimed, JUPITER, Io i Europa, a zabeleženi standardnom opremom, u okularu od 25mm, fotoaparatom Canon A450 na MicroStage adapteru.

Takođe, na oko 23 stepena zapadno od Jupitera, tu noć društvo nam je pravio i mesec kome su nedostajala 2 dana kako bi postao pun (faza "waxing gibbous"), ne baš dobar saveznik kada je u pitanju astrofotografija, a mi naravno nismo propustili priliku da i njemu "uzmemo meru". Kadrom dominiraju, krater Tycho (dole levo), a iznad njega pri vrhu Kopernikus i Kepler, koji opravdano nose imena velikana astronomije.

Za kraj, evo i fotografije opreme i terase kojima smo raspolagali te večeri. Između ostalog tu su adapter za fotoaparat (Micro Stage) učvršćen na okular i na njemu montirani Canon A450. A ko je bio, te sreće, da fotka na ovaj način (afokalna astrofotografija) i sa ovakvom ili sličnom opremom, zna kakvo je to "veselje"...tipa sve može, nema problema, ali samo bez: pipanja, disanja, naglih pokreta i slično, a fokusiranje...eee...

Mesec First Light

Prve fotografije Meseca kroz naš Sky-Watcher. Sve fotke su snimljene afokalno iz ruke.
Datum je 28. Jul 2010. a lokacija Paviljoni, Novi Beograd.
Mesec je u fazi "Waning Gibbous":

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS
Info: Krater "Tycho"

Autor: 5ja
Oprema: Sky-Watcher 150/750, Canon SX120 IS
Info: Krateri "Cleomedes" i "Mare Crisium"

To veče sam bio sam iz nekog razloga i pokušavao sam da ''lovim'' neke ''M''-ove oko Big Dipper-a sa terase na severnoj strani.. Znam da mi nije baš mudra ideja da jurim DSO sa terase iz Paviljona ali eto.. entuzijazam je čudo.. Naravno, zbog lošeg seeing-a sam se ubrzo smorio i odlučio da probam da se nekako ''ubudžim'' s teleskopom pored prozora u trpezarji i bacim pogled ka istoku gde je na repertoaru te večeri bio Mesec.. Morao sam da pomeram veliki sto, da zavrćem tepih i da sklanjam kevine saksije sa cvećem da bi se ''nabudžio'' tu, ali se na kraju isplatilo.. Mislim da nikad neću zaboraviti koliko sam se oduševio kada sam po prvi put u životu video Mesečeve kratere kao na dlanu... Sećam se da sam odmah pozvao telefonom kolegu ExNor-a i da sam mu urlao na slušalicu od sreće.. :D
Posle ''razgovora'' sam u paničnoj euforiji dohvatio fotoaparat i pokušao da fotografišem sve to.. Tako su nastale ove moje prve fotke Meseca...
5ja

Sunce First Light

Autor: Bruno
Telo: Sunce (sunčeva pega 1140 na dan 09.01.2011.)
Oprema: Sky-Watcher 150/750, 2,5x Barlow, 10mm okular, Astrosolar Baader filter, Micro Stage adapter i digitalna (idiot) kamera kojoj ne znam ni ime.

Prva prava fotografija Sunca kroz dugoočekivani, ručno izrađeni Astrosolar filter. Obzirom na tunjavi fotoaparat fotka je ispala kristalno i bili smo veoma zadovoljni ponašanjem novog filtera.
Ovo je i sjajna prilika da kolege i sve koje zanima prvi put bace oko na Sunce a i na filter koji izgleda otprilike ovako:

Mesec star dva dana

Autor: Bruno
Faza meseca: Waxing cresent
Oprema: FujiFilm FinePix S5600

Mlad mesec uhvaćen pri zalasku, dva dana posle delimičnog pomračenja Sunca 4. januara 2011. i novog meseca. Lep i tanak srp, mogu da dodam!

A kako je sve počelo?

NCP Carousel

Zvezdana oluja nad Planinom od svetla

Autor: Bruno

Fotoaparat: Praktica

Mala grupa od četiri drugara, sada poznatijih kao Osnivački oci, rešila je da jedan vikend pobegne od gradskih svetala i neba sa po kojom zvezdom kako bi provela noć pod vedrim nebom i svetlošću našeg Mlečnog puta. Oprema sa kojom smo krenuli je bila skromna i sastavljena od dva analogna fotoaparata Praktike i Yashike i jedanog digitalnog Canona, dok je teleskop tada ostavljen samo u mislima i snovima. Bili smo veoma uzbuđeni zato što je namera tog malog izleta bila astrofotografija i to uglavnom analogna astrofotografija sa kojom do tada nismo imali skoro nikakva iskustva. To je bio dovoljan razlog da se cela noć pretvori u jedan veliki i za nas važan eksperiment – vreme osvetljavanja filma i postizanje cilja koji je bio, kao što ove dve fotografije pokazuju, takozvani STARTRAILS. 

Svi znamo da se Zemlja vrti oko svoje ose i upravo ta odlika ovog nebeskog tela nam omogućava da zabeležimo ovaj predivan efekat koji zvezde imaju na statični fotoaparat. Vreme osvetljavanja je bilo negde oko 30-45 minuta što se kasnije pokazalo da je bilo i malo previše ali šta mi znamo. Uz malo dorade originalnih fotki u smislu kontrasta itd.. uspeli smo da izvučemo nešto što je prepoznatljivo. Ali drama nije bila samo to.

Ona počinje kada smo se vratili i kada je trebalo razviti film i izraditi fotografije. Izgleda da nove mašine za obradu fotografija sa filma ne prepoznaju ništa sem ako na tom filmu nije tvoj pas u neobjašnjivoj pozi dok spava ili tvoja tetka koja sa oduševljenjem posmatra Kalemegdan koji nije videla godinama. Prvi put kada sam došao po razvijene filmove rekli su mi da na većini fotografija nema ništa. U prvom trenutku sam se zaledio misleći da je sve izgubljeno. Ali onda se setih da ih pitam baš ovim rečima: Da li ste sigurni? To što film jeste sada zove se negativ što znači da ako smo slikali mrak naravno da će ti delovi biti skoro potpuno providni. Dali su mi drugu šansu i uz dosta agonije oko granice između fotografija dobili smo ove i njima slične koje su nam, mislim, najdraže. Ako uspemo da spasemo još neku sa ovih filmova budite sigurni da ćemo ih podeliti sa vama.

Clear skies!

Osnivačka skupština a.a.d. "Tycho Brahe" Beograd

Amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" osnovano je 7. juna 2010. godine u Beogradu od strane četvorice bliskih prijatelja koji dele zajedničku ljubav prema astronomiji i astrofotografiji. Oprema sa kojom je naša avantura i započela bazirana je na Njutnovom teleskopu aperture 150mm i fokalne dužine 750mm na motorizovanoj EQ-3 montaži, a za potrebe astrofotografije uglavnom koristimo primarni fokus i okularnu projekciju.
Budući da se profesionalno bavimo poslovima koji nisu povezani sa astronomijom, trudimo se da što više našeg slobodnog vremena provodimo u prirodi pod otvorenim nebom i da veliku ljubav prema vasioni i njene ne tako pristupačne lepote prenesemo što većem broju naših prijatelja, njihovim poznanicima i drugima...