Lokacija i datum: Beograd, 3. i 5. mart 2012. UTC+1
Oprema: Standardna
Bliski susret sa „bogom rata“ reklo bi se ne zvuči kao kakva dobra ideja, no ovoga puta mi smo taj događaj sa posebnim nestrpljenjem čekali. Naravno reč je o astronomskoj opoziciji planete Mars, kome smo nakon nešto više od 2 godine (780 dana) orbitiranja oko Sunca ponovo prišli u najbližu tačku, na razdaljinu od oko 100 miliona kilometara ili 0,67 astronomskih jedinica. Posmatrano iz naše perspektive, kada Zemlja koja ima kraći orbitalni period pred opoziciju sustigne i krene da pretiče Mars nastaje prividan efekat retrogradnog kretanja, te on nekoliko meseci tumara nebom suprotnim smerom od uobičajenog. Odatle i naziv „planētēs“, što na staro grčkom označava lutalice. Lutanje Marsa započelo je 24. januara ove godine, u opoziciji se našao 3. marta, najbliže Zemlji 5., dok je povratak na „pravi put“ ili progradno kretanje zakazano za 14. april. Tokom navedenog perioda „Crvena planeta“ će biti lepo uočljiva tokom čitave večeri na našem nebu.
Noć opozicije Marsa, 3. mart 2012. godine
152 ekspozicije od 23:27 do 02:17
Canon A550 CHDK
Autor: ExNor
Konačno, posle duže pauze prouzrokovane zimom i lošim vremenom, a na našu veliku radost, ponovo smo se našli za teleskopom, opremu smo postavili kod kolege ExNor-a na terasi, jer je bio radni dan te nismo bili u mogućnosti da odemo na neku astronomski podobniju lokaciju. Iako je Mars tog 5. marta bio fizički najbliže Zemlji, jasno nam je bilo da oprema koju posedujemo, te faktori poput svetlosnog zagađenja, skoro pun Mesec i poprilično nestabilna atmosfera čine uočavanje površinskih detalja na Marsu skoro pa nemogućom misijom.
Na žalost tako je i bilo, doduše za razliku od vizualnog posmatranja, sada se jasno moglo uočiti da Mars nije tek jedna crvenkasta zvezda na nebu, već da poseduje planetarni disk, ali ništa više od toga. Evo i fotografije koja će možda uspeti da vam dočara ono što smo mi "videli" u okularu.
Canon A550, MicroStage, okular 6mm i Barlow 2,5x
514 kadrova obrađeno u RegiStax-u
5x sofversko uvećanje (detalj)
Nakon razočarenja sa Marsom ništa drugo nam nije preostalo nego da usmerimo teleskop ka Mesecu, koji će za 3 dana biti pun i pored čijeg sjaja, začinjenog svetlosnim zagađenjem velikog grada, jednostavno slabo da se šta drugo moglo i videti. Fotografije koje slede zabeležene su fotoaparatom Canon A550 na MicroStage adapteru i širokougaonim okularom od 6mm.Pitagorin krater (gore-centralno) prekriven tamom, a u njemu jedva uočljiv vrh tek obasjan Suncem.
Keplerov krater (desno) i najveće "more" Meseca "Okean oluja" (Oceanus Procellarum) 4.000.000 km2
I naravno, za kraj evo i Tycho kratera, zanimljivo da je njegov centralni vrh koji se jedva nazire na fotografiji visok oko 2.000 metara, što će reći poput 4 beogradske Avale naslagane jedna na drugu.
Нема коментара:
Постави коментар