Lokacija i datum: Beograd, 23. i 24. mart 2012.
Oprema: Standardna
Budući da je sinoć nebo bilo relativno vedro odlučio sam se za popravni iz planetarne astrofotografije, jer svakako nisam bio zadovoljan radovima iz prethodnog članka gde je upravo bilo govora, kako o problemima koje ona sa sobom nosi, tako i savetima na koji način ih je moguće, ako ne izbeći, onda makar svesti na što manju meru
Mars 23. marta u 22:14 +1UTC
Canon A550 uvećanje 4x, okular 6mm i Barlow 2,5x
1240 kadrova procesirano u softveru Registax 5
Ovoga puta, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su na Marsu konačno uočljivi postojeći detalji sa površine, a obzirom na njegov period rotacije koji je vrlo sličan našoj planeti i iznosi 24,6 sati, iste površinske strukture biće vidljive i u narednom periodu oko 22 sata po našem vremenu. Takođe, na njegovom severnom polu nazire se i bela polarna kapa, koja se najvećim delom sastoji od čiste pijaće vode u zamrznutom obliku, a koju prekriva relativno tanak sloj suvog leda, odnosno zaleđeni ugljen dioksid.
Saturn 24. marta u 00:31 +1UTC
Canon A550 uvećanje 4x, okular 6mm
1189 kadrova procesirano u softveru Registax 5
Saturn je za razliku od Marsa ispao tek nešto bolje, rekao bih oštrije i sa malo više detalja, no obrađujući ga na računaru, došao sam na ideju da se malo poigram sa njime i napravim sledeću animaciju...
Pođimo na naše fantastično putovanje ka Saturnu daleko brže od neutrina, svetlosti i svega što poznajemo.
Ono će trajati tek nešto duže od 7 sekudni, a u svakom koraku prevaljivaćemo približno 95 miliona kilometara.
Na kraju, ostavićemo Saturn za sobom i naći se u bespućima Solarnog sistema na oko 1 milijardu i 320 miliona kilometara daleko od našeg zajedničkog i trenutno jedinog doma, planete Zemlje.
Нема коментара:
Постави коментар