Autor: ExNor
Lokacija i datum: Beograd, 2. april 2012.
Oprema: Standardna
Obzirom da je proleće tek na početku, a vremenski uslovi prilično nestabilni i nepredvidivi, protekle oblačne dane iskoristio sam kako bih obradio materijal koji se nagomilao u međuvremenu tokom vedrih noći početkom aprila.
Nakon eksperimentisanja sa obradom planetarne astrofotografije, na red je došao i naš najbliži vanzemaljski komšija Mesec, udaljen tek negde oko 400.000 kilometara od moje terase.
Način na koji sam snimao bio je manje više standardan, fotoaparat i okular od 6mm bili su montirani na teleskop pomoću MicroStage adaptera, a video zapis zabeležen u rezoluciji 640x480 piksela sa po 30 kadrova u sekundi. Ono što je primetno je da sam ovoga puta čini se imao dosta sreće sa "useveravanjem" teleskopa pomoću kompasa, jer je Mesec ostajao prilično statičan u kadru svih 30 sekundi koliko su i trajali pojedinačni snimci. Takođe, uočljivo je takozvano "kuvanje" slike, inače jedan od najvećih problema u astrofotografiji, a koji potiče ne samo od nestabilnosti u višim slojevima atmosfere, već i od zemaljskih izvora, poput spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju, koji se nalazio na zidu u neposrednoj blizini teleskopa. No, kako su to najčešće neizbežni elementi urbane astronomije, morao sam ih prihvatiti i fokusirati se na tehničke detalje koji su, za razliku od komšijske "klime", bili pod mojom direktnom kontrolom.
Kopernik krater sa okolinom u 21:37 +2UTC
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)
920 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5
"Tajko" krater sa okolinom u 21:39 +2UTC
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)
915 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5
Na kraju evo i fotografije koju sam zabeležio nešto ranije te večeri, a reč je o poprilično retkoj konjukciji Venere i otvorenog zvezdanog jata Plejade (M45) do koje dolazi otprilike jednom u 8 godina, dok se ispod njih u krošnji nazire najveća planeta Sunčevog sistema - Jupiter. Interesantan podatak je da se jedan ovakav bliski susret takođe dogodio pre tačno 40 godina i to u nedelju 2. aprila 1972.
20:29 +2UTC ISO200/F2.6/10 sek.
Lokacija i datum: Beograd, 2. april 2012.
Oprema: Standardna
Obzirom da je proleće tek na početku, a vremenski uslovi prilično nestabilni i nepredvidivi, protekle oblačne dane iskoristio sam kako bih obradio materijal koji se nagomilao u međuvremenu tokom vedrih noći početkom aprila.
Nakon eksperimentisanja sa obradom planetarne astrofotografije, na red je došao i naš najbliži vanzemaljski komšija Mesec, udaljen tek negde oko 400.000 kilometara od moje terase.
Način na koji sam snimao bio je manje više standardan, fotoaparat i okular od 6mm bili su montirani na teleskop pomoću MicroStage adaptera, a video zapis zabeležen u rezoluciji 640x480 piksela sa po 30 kadrova u sekundi. Ono što je primetno je da sam ovoga puta čini se imao dosta sreće sa "useveravanjem" teleskopa pomoću kompasa, jer je Mesec ostajao prilično statičan u kadru svih 30 sekundi koliko su i trajali pojedinačni snimci. Takođe, uočljivo je takozvano "kuvanje" slike, inače jedan od najvećih problema u astrofotografiji, a koji potiče ne samo od nestabilnosti u višim slojevima atmosfere, već i od zemaljskih izvora, poput spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju, koji se nalazio na zidu u neposrednoj blizini teleskopa. No, kako su to najčešće neizbežni elementi urbane astronomije, morao sam ih prihvatiti i fokusirati se na tehničke detalje koji su, za razliku od komšijske "klime", bili pod mojom direktnom kontrolom.
Kopernik krater sa okolinom u 21:37 +2UTC
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)
920 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5
"Tajko" krater sa okolinom u 21:39 +2UTC
Canon A550 uvećanje 3x, okular 6mm (10 sekundi sirovog materijala)
915 kadrova sirovog materijala obrađeno u softveru Registax 5
Na kraju evo i fotografije koju sam zabeležio nešto ranije te večeri, a reč je o poprilično retkoj konjukciji Venere i otvorenog zvezdanog jata Plejade (M45) do koje dolazi otprilike jednom u 8 godina, dok se ispod njih u krošnji nazire najveća planeta Sunčevog sistema - Jupiter. Interesantan podatak je da se jedan ovakav bliski susret takođe dogodio pre tačno 40 godina i to u nedelju 2. aprila 1972.
20:29 +2UTC ISO200/F2.6/10 sek.
Нема коментара:
Постави коментар