Super Žetveni Mesec i Jupiter 22.09.2010.

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd

Lokacija i datum: Beograd, Kotež, noć 22.09.2010.

Razlog izlaska na teren: Konjukcija meseca i Jupitera

Na teren (terasu) izašli: Bruno i ExNor

Oprema: Standardna

Nakon samo jedne noći od retke opozicije Jupitera bili smo počašćeni još jednom nebeskom poslasticom. Ovoga puta na meniju "Vasionske kuhinje" specijalitet večeri bila je konjukcija Super Žetvenog meseca i Jupitera.
A šta to do đavola znači?
E pa ovako, Žetveni mesec (Harvest Moon) je pun mesec koji po zapadnoj tradiciji obično pada nekoliko dana pre ili posle jesenje ravnodnevice (smena leta i jeseni na severnoj hemisferi), a običaj je da se žetva, koja je tada u jeku, ne završava u suton, već se produžuje do kasno u noć, jer je mesečina tada toliko intenzivna da vam jednostavno ne treba nikakva dodatna rasveta. Super Žetveni mesec (Super Harvest Moon) pada tačno na jesenju ravnodnevicu, a to se nije dogodilo već skoro 20 godina.
Te večeri smo upravljali standardnom opremom. Afokalna fotografija sa aparatom Canon A450 koji je bio na adapteru (MicroStage), a sve to na našem teleskopu Sky-Watcher 150/750, a opet sve to izneto i montirano na terasu. Super Žetveni mesec smo zabeležili kroz okular od 25mm, u trenutcima kada je prelazio meridijan (jug) i bio u najvišoj tački na nebu, negde oko 23:00 UTC (ponoć po lokalnom vremenu).
Inače, osmatranje meseca teleskopom kada je u punoj fazi (bez filtera) zna da bude bolno iskustvo jer je intenzitet sunčevog svetla koji se od njega reflektuje najblaže rečeno neprijatan za oko i zaista ga je teško promatrati u dužim intervalima.

Jupiter, koji je pre samo 2 dana stigao u najbližu tačku zemlji još od davne 1963. godine, prišunjao se na svega 4 stepena istočno od Super Žetvenog meseca te noći, što bi se u astronomskom žargonu reklo, ta dva kosmička tela su se nalazila u konjukciji. Konjukcije meseca i planeta, nisu tako retka pojava, ali ova, sticajem svih navedenih okolnosti, posebno se istakla, i ostaće verujem još dugo u našem sećanju.

Za fotku koja sledi, zaslužna je standardna oprema, sa time što je u okularu od 25mm i sa našim teleskopom, Jupiter prilično mali, te smo zbog bolje preglednosti, fotografiju naknadno uvećali nekoliko puta. Mislim da nam je ovo, iako ne prvi, verovatno najuspešniji snimak Jupitera do tada.

Ipak, na Jupiteru je nedostajalo nešto? Krajem 2009. godine njime su dominirali, dobro znani ekvatorijalni pojasevi (severni i južni), neposredno pre no što se on toliko približio suncu (posmatrano sa zemlje) da nam je neko vreme bio van vidokruga. A kada je početkom aprila 2010. izašao iz sunčevog sjaja i ponovo postao uočljiv, dočekalo nas je veliko iznenađenje!? Severni ekvatorijalni pojas (na fotografiji gore desno) je bio tu, ali od južnog nije bilo ni traga ni glasa! Fenomen koji do danas nije u potpunosti razjašnjen, a ovo nije prvi put da se to događa, takvi slučajevi zabeleženi su još 1973. i 1990., nakon čega se on nanovo pojavljivao. Da li će to i ovoga puta biti tako,
to niko ne zna?