15.05.2012.

Svetlosti dubokog prolećnog neba iz daleke prošlosti (noć prva)

Autor: amatersko astronomsko društvo "Tycho Brahe" Beograd
Lokacija i datum: atar sela Donji Branetići, 28. april 2012.
Oprema: Standardna

Nakon dužeg perioda tokom koga smo se pretežno borili sa "vetrenjačama" urbane amaterske astronomije u specifičnim uslovima koje veliki grad sa sobom nosi, konačno nam se pružila prilika da se nađemo u jednom posve drugačijem ambijentu, na bajkovitim proplancima planine Rudnik u živopisnom takovskom kraju.
Noćno nebo koje nas je tamo čekalo izgledalo je vrlo neuobičajeno, jer umesto desetak istoobraznih bledunjavih tačkica svetla na nebu, ovde je zvezda raznoraznih boja i sjajnosti neprebroj, dok se pojas beličaste izmaglice poznatiji kao Mlečni put, jedan dobar deo grandiozne spiralne strukture naše galaksije, u širokom luku pružao gotovo celom dužinom neba. Nalazili smo se na mestu na kome stičete utisak, ne samo da ste nerazdvojivi deo univerzuma, već da je i on na neki način deo nas

Canon A550 ISO200 F2.6 15sek.

Kako smo sa sobom srećom imali kompletnu opremu, a po prvi put i DSLR fotoaparat, logično odlučujemo se za astrofotografsku tehniku poznatu kao "primarni fokus", što će reći da smo uklonili objektiv sa tela fotoaparata,
a njega putem posebnog "T-prsten" adaptera pričvrstili na fokuser teleskopa. Fotoni sa neba su praktično u samo dva skoka dosezali do čipa kamere, reflektujući se od primarnog, a zatim od sekundarnog ogledala teleskopa. Pošto smo nivelisali, precizno useverili i balansirali montažu, te utvrdili da je optika dobro kolimirana, potera za objektima dubokog neba mogla je da započne...

Prvi i za nas istorijski objekat koji se registrovao u takozvanom "primarnom fokusu" bio je naš stari poznanik M13, koga smo do tada vrlo često osmatrali ali nam nije polazilo za rukom da isti i ovekovečimo. Reč je o zaista impresivnom zbijenom zvezdanom jatu u sazvežđu Herkul za koje se procenjuje da se sastoji od oko 300.000 pojedinačnih zvezda i da je od nas udaljeno nekih 25.000 svetlosnih godina. Uprkos relativno maloj razdaljini ono spada u najstarije poznate objekte u Vasioni, približne starosti 11,7 milijardi godina

M13 (20x30sek. ISO400)


Sledeće na redu bilo je još jedno zbijeno zvezdano jato i to M71 locirano u sazvežđu Strela (Sagitta) i udaljeno oko 12.000 svetlosnih godina od Zemlje. M71 je sve do sedamdesetih godina prošlog veka smatrano otvorenim zvezdanim jatom, što i nije čudno imajući u vidu njegov fizički izgled, no napredak astronomskih tehnika, pre svega fotometrije, pokazuje da je ipak reč o vrlo slabo koncentrisanom zbijenom jatu zvezda

M71 (12x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800)


Ubedljivo "najmanji" objekat dubokog neba koji smo zabeležili bila je čuvena planetarna maglina M57 u sazvežđu Lira poznatija kao "Prsten maglina", objekat koji se obzirom na udaljenost od samo 2,5 hiljade svetlosnih godina nalazi u našem neposrednom komšiluku i ukazuje na sudbinu koja očekuje i naše Sunce u dalekoj budućnosti. Planetarne magline su završna faza u životu određenog tipa zvezda i tada one nakon što postanu Crveni džinovi u okruženje odbacuju spoljne omotače izlažući svoje vrelo jezgro koje taj isti materijal zatim jonizuje i čini ga da sija upečatljivim bojama. U slučaju Prsten magline, unutrašnji plavo-zeleni pojas potiče od dvostruko jonizovanih atoma kiseonika, a okolni crvenkasti od jonizovanih atoma vodonika i azota

M57 (10x30sek. ISO1600 + 10x30sek. ISO800)

Sledi jedna od omiljenih meta kako amatera tako i profesionalnih astronoma, a radi se o Vrtlog galaksiji M51 u sazvežđu Lovačkih pasa (Canes Venatici), a koja je skoro savršen primer na koji način dve galaksije stupaju u međusobnu gravitacionu interakciju, svojevrstan kosmički ples koji može potrajati više milijardi godina i koji će konačno rezultirati njihovim potpunim spajanjem. Kako je Vrtlog galaksija od nas udaljena čitavih 25 miliona svetlosnih godina, fotografija koja sledi bi za razigrani galaktički par predstavljala uspomenu iz njihove
veoma daleke prošlosti

M51 (2x30sek. ISO3200 + 10x30sek. ISO1600)

Pred samo svitanje nismo mogli da odolimo a da makar ne pokušamo da dokumentujemo i "najveći" objekat koji se upravo podizao sa istoka. Bila je to nama najbliža spiralna galaksija Andromeda M31, a koja se kada bi je mogli videti golim okom u celosti, nebom prostire gotovo kao 5 punih Meseca. Pored toga što je istorijski vrlo značajna za astronomiju, zanimljiv je podatak da se ona sasvim izvesno kreće direktno u našem pravcu i to brzinom od skoro 120 kilometara u sekundi, a kako je trenutno njena udaljenost procenjena na oko 2,5 miliona svetlosnih godina, međugalaktički ples koji je na pomolu zakazan je za današnji dan kroz 4,5 milijardi godina

M31 (2x30sek. ISO3200, 2x30sek. ISO1600)

Nastavak sledi...

Нема коментара: